Izvor: Politika, 31.Dec.2012, 19:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mornar, fudbaler, diplomata…. mogao sam biti ja bilo šta
O čemu su maštali, za šta su imali talenta, čime bi se bavili naši političari da nisu ušli u političke vode
Za mnoge političare „običan svet” će reći da se ponašaju kao da su rođeni u fotelji. Takođe, kod mnogih ljudi vlada ubeđenje da u politiku idu samo oni koji ništa drugo ne umeju da rade. Da li je baš tako? Pitali smo političare šta bi radili da nisu uplovili u političke vode, za šta su imali talenta, šta su bili njihovi mladalački snovi… >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovo je priča onih koji su bili raspoloženi da sa nama podele svoju životnu priču. Neke smo bezuspešno zvali, a bilo je i onih koji nisu želeli da pričaju o tome.
(foto Tanjug)
Jednu od zanimljivijih priča ima potpredsednik Vlade Srbije, ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić. Kao sasvim mlad Ljajić je igrao fudbal, a stručnjaci su mu, kako kaže, predviđali uspešnu karijeru.
„Bukvalno sam spavao sa loptom. Međutim, prekinuo sam treninge zbog škole. Posle sam želeo da budem sportski novinar, ali sam ipak otišao na medicinu. Nakon fakulteta, umesto u lekare otišao sam potpuno neplanirano u političare”, priča Ljajić.
Vučić na košarkaškoj utakmici Crvene zvezde u novembru 2012. (foto Tanjug)
Prvi potpredsednik vlade, ministar odbrane i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić kaže da punih trideset godina sanja svoj dečački san o tome da bude trener pionirskog, kadetskog ili juniorskog košarkaškog tima.
„Maštao sam od svoje 15. godine, a i dan-danas maštam o tome da radim kao trener nekih malih košarkaških timova. To mi je želja i nadam se da ću za koju godinu moći i da je ostvarim. Voleo bih da dane provodim na beogradskim terenima, od ’Torlaka’ do ’Pinkija’. Mi koji smo igrali košarku znamo kako to izgleda. Utakmice se zakazuju, pre svega subotom i nedeljom, od osam ujutru do osam uveče, onda ceo dan obiđete sve od terena – ’Stepu’, ’Torlak’, ’Mladost’ u Zemunu, ’Ušće’. Gledate mlade igrače, gledate ko ima talenta, ko može da igra dobro peticu, jedinicu, trojku. To mi je bio i ostao san”, priča Vučić.
Aleksandar Vulin, arhivski snimak (foto arhiva Politike)
Ni Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predsednik Pokreta socijalista, nije dosanjao svoj dečački san, ali za razliku od Vučića kome se želja možda i ostvari, Vulin se oprostio od nekih dečačkih maštanja.
„Želeo sam da budem mornar, ali nažalost nije mi se ispunila želja da oplovim svet. To je u stvari bila moja želja da probam nešto novo. Druge želje su mi se ipak ostvarile. Tako sam želeo da budem pisac i novinar. I jednu i drugu stvar sam ostvario. Bio sam urednik ’Pečata’, ali i i brojnih drugih časopisa, pisao kolumne za mnoge novine uključujući i ’Politiku’. Objavio sam i tri romana. Dakle, sve što sam želeo, osim da budem mornar, sam i uspeo”, zaključuje Vulin.
(foto Beta)
Da nije uplovio u političke vode Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke i nekadašnji glavni pregovarač Srbije u razgovorima sa Prištinom, otišao bi u diplomatiju ili bi se bavio advokaturom. Pre nego što je 2003. godine postao član DS-a, Stefanović je bio advokat. Kasnije je radio u Ministarstvu spoljnih poslova.
„Ja sam profesionalni diplomata i verovatno bih sada bio negde u našoj diplomatskoj službi da nisam ušao u politiku i stranačke vode 2003. godine. Inače sam iz pravničke porodice. Moji deda, pradeda, čukundeda bili su advokati pa je to bilo neko moje usmerenje. Nije me niko na to terao, ja sam krenuo sam u tom pravcu.
Školovao sam se, međutim, devedesetih godina kada su svi snovi bili besmisleni. I jednostavno bilo mi je važno da se obrazujem i završim fakultet. Pošto sam bio ’društvenjak’ za mene nije bilo budućnosti u inostranstvu. Ali ni ja nikada nisam hteo da odem iz zemlje”, priseća se Stefanović mladalačkih dana.
(foto arhiva Tanjuga)
Jedna od onih koji su uspeli da svoje želje pretoče u stvarnost je ministarka zdravlja i visoka funkcionerka Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić-Dejanović. Njeni snovi su, kaže, uvek bili vezani za to da se bavi dušom čoveka. Tu svoju želju je i ostvarila postavši jedan od uglednih srpskih psihijatara.
„Nisam, međutim, zadovoljila potrebu da budem onoliko dugo psihijatar koliko bih želela. Nadam se, ipak, da je to posao koji se može raditi čitavog života, ako neko ima edukaciju koju ja imam. Sada kradem vreme da bih koliko-toliko bila u svojoj profesiji i to su mi najlepši profesionalni trenuci koje imam i dalje”, priča naša sagovornica.
(foto Tanjug)
Guvernerka Narodne banke i zamenica predsednika SNS-a Jorgovanka Tabaković, koja za sebe kaže da je ekonomista u politici , po završetku srednje škole ozbiljno je razmišljala o tome da upiše medicinu. To se, međutim, nije desilo.
„Imam previsok nivo saosećanja. Ne mogu da gledam nekoga da pati, ne mogu da vidim krv. Ekonomiju sam u pravom smislu zavolela kada sam posle sedam godina rada u školi počela da radim u komercijalnom bankarstvu”, objašnjava Tabakovićeva.
(fotoarhiva Tanjuga)
I lider Ujedinjenih regiona Srbije, ministar finansija Mlađan Dinkić, iako je godinama aktivan u političkom životu Srbije, sebe takođe doživljava, pre svega, kao ekonomistu.
„U politiku sam ušao slučajno i zadržao sam se duže nego što sam očekivao. Maštao sam o onome što sam prvo i počeo da radim, a to je profesorski poziv na fakultetu. To mi je bila ambicija još dok sam bio student i ostvario sam je veoma brzo posle završetka studija. A kada sam radio kao asistent maštao sam da primenim i radim neke stvari, neka strana iskustva o kojima sam čitao u knjigama. Onda sam i dobio tu šansu”, objašnjava Dinkić.
Posle nekoliko godina boravka u Narodnoj banci, kako dodaje, shvatio je da bez političke stranke nijedna stvar u praksi ne može da se ostvari ni u jednoj zemlji pa ni u Srbiji.
„Na neki način sam bio nateran da napravim sopstvenu političku stranku. Na to sam se odlučio kada sam video da oni koji imaju političke stranke iz neke zavisti, ljubomore žele da me smene s mesta guvernera. Onda sam napravio svoju stranku i tako je sve počelo”, kaže Dinkić.
(foto Tanjug)
Pre nego što je ušao u politiku ministar građevine i urbanizma i lider Nove Srbije Velimir Ilić bavio se građevinarstvom.
„Imao sam veliku građevinsku firmu i zidao hiljade objekata po Srbiji, pa u Crnoj Gori posle zemljotresa. Posebno sam voleo da gradim objekte od prirodnih materijala, kamena i drveta. Iz hobija sam znao leti od ovih materijala da pravim nešto lepo i za oko i za dušu. Međutim, ta moja ljubav mi je donela mnogo problema. Napravio sam dosta tih objekata pa sam posle imao problema što sam ih pravio”, objašnjava Ilić i dodaje da ga ta ljubav prema gradnji nije napustila ni danas.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma se u mladosti bavio sportom, ali je i vrlo rano počeo da radi i imao svoj biznis. „Razmišljao sam drugačije od drugih. Rekao sam sebi da nemam pravo da sedim skrštenih ruku i da slušam kabinetske političare koji nikada nisu u životu ništa uradili osim što su držali kabinetske govore i slikali se”, objašnjava Marković motive ulaska u politiku.
Mrkonjić sa Anom Bekutom, arhivski snimak (foto Tanjug)
Ministar saobraćaja i funkcioner SPS-a Milutin Mrkonjić kaže da je osoba koja radi ono što voli, ali pod uslovom da se time stvaraju neke nove vrednosti.
„Takav sam bio igrajući košarku, gradeći prugu Beograd–Bar, obnavljajući zemlju posle NATO bombardovanja. A i sada gradeći putne koridore u Srbiji”, priča Mrkonjić.
Jelena Cerovina
objavljeno: 01.01.2013.
