Izvor: B92, 15.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moralni značaj srpske rezolucije
Beograd, Priština -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku predao predlog rezolucije Srbije o Kosovu.
Tim predlogom Srbija traži da Generalna skupstina UN od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Predajom predloga rezolucije, Srbija je započela zvaničnu proceduru u Generalnoj skupštini UN, čije redovno zasedanje počinje u septembru.
U tekstu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predloga rezolucije, koju je Srbija predala Generalnoj skupštini UN, kako prenosi Tanjug, kaže se:
Promišljajući o ciljevima i principima UN, imajući na umu funkcije i moć u skladu s Poveljom UN, podsećamo da su 17. februara 2008. godine privremene institucije samouprave Kosova proglasile nezavisnost od Republike Srbije.
Svesni da su ovaj akt članice UN različito primile u odnosu na njegovu usaglašenost s postojećim međunarodnim pravnim poretkom, odlučujemo da se prema članu 96 Povelje UN zahteva od Međunarodnog suda pravde, pozivajući se na član 65 Statuta Suda, da pruži savetodavno mišljenje o sledećem pitanju:
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom"?
Jeremić: Srbija odlučna da istraje
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je u Njujorku da očekuje "žestok otpor" predlogu rezolucije, ali i ukazao da je Srbija odlučna da istraje.
"Da budem potpuno iskren, očekujem žestok otpor, očekujem da jedan broj zemalja koje podržavaju kosovsku nezavisnost bude jako protiv, odnosno da lobira na Generalnoj skupštini protiv usvajanja ove rezolucije", rekao je Jeremić.
"Nije tajna da su među tim zemljama neke od najuticajnijih zemalja na svetu. Međutim, mi smo apsolutno odlučni da istrajemo u svojoj inicijativi i zbog toga ovih dana razgovaramo sa celim svetom, imamo veliki broj kontakata", kazao je šef srpske diplomatije.
Jeremić je istakao da se Srbija od samog početka kosovske krize pokazala kao odgovorna strana i nije učinila apsolutno ništa što bi narušilo mir i stabilnost u regionu.
"Mi smo zemlja koja ispunjava svoje međunarodne obaveze i zbog toga imamo puno moralno pravo i da tražimo svoja međunarodna prava. Naše međunarodno pravo je da se obratimo Međunarodnom sudu pravde i zbog toga nas od toga niko ne može odgurnuti, koliki god budu bili pritisci", rekao je Jermić.
On je dodao da ti pritisci postoje danas, a da će verovatno postojati i u budućnosti.
"Srbija neće odustati. Koristićemo sva pravna, politička i diplomatska sredstva u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta svoje zemlje. Na to imamo pravo po Povelji Ujedinjenih nacija i, na kraju krajeva, moralno pravo zbog načina na koji smo se do sada ponašali u ovom procesu", kazao je šef srpske diplomatije.
Jeremić očekuje da će izglasavanje ove rezolucije zaustaviti proces priznanja Kosova kao nezavisne države.
"Ukoliko budemo uspešni u Njujorku u septembru, mislim da više neće biti novih priznanja, mislim da Kosovo tada definitivno neće postati član nijedne ozbiljne međunarodne organizacije", rekao je on.
Jeremić je pred odlazak u Njujork izjavio da je prvi cilj te inicijative da se, do dobijanja mišljenja Suda, obustavi priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Dugoročno, nakon što Sud bude doneo svoj stav, a mi verujemo da će to biti da je proglašenje nezavisnosti u neskladu sa međunarodnim pravom, biće stvoren prostor da se vratimo za pregovarački sto", rekao je šef srpske diplomatije.
Sa druge strane, zamenik premijera Kosova Hajredin Kući izjavio je da je namera Srbije da zatraži podršku Generalne skupštine UN da Međunarodni sud pravde oceni proglašenje nezavisnosti Kosova, "unapred određena na propast".
"Taj potez predstavlja pokušaj da se omete normalno i demokratsko funkcionisanje u regionu", rekao je Kući, a prenosi danas prištinski mediji.
"To je propali pokušaj", rekao je Kući i dodao da Vlada Kosova ne veruje da će ta inicijativa proći u Generalnoj skupštini UN. "Svet podržava demokratsko, a ne nazadno kretanje", ocenio je on.
Moralne posledice...
Stručnjaci kažu da će rezolucija Srbije, ako dobije podršku Skupštine UN, imati moralni značaj, bez obzira što nije obavezujuća.
Sagovornici B92 u emisiji Uvećanje rekli su da nije lako predvideti kako će glasati pojedine zemlje, kao i da sama presuda može biti iznenađenje.
"Pozvao bih na neku vrstu realizma - nisam siguran da će odluka suda biti 'Kosovo je nelegalno proglasilo nezavisnost’, niti sam siguran da će odluka biti obrnuta, vrlo verovatno će biti veoma kompleksna”, kaže Vladimir Đerić, stručnjak za međunarodno pravo.
"Druga posledica te odluke neće biti reverzibilni proces, poništavanje priznavanja te zemlje, znači - neće sada da se povuku priznanja. Teško je zamisliti da će ova odluka značiti da se Kosovo vraća u Srbiju i kao - idemo od nulte tačke, ponovo pregovaramo i oni više nisu nezavisni, to neće biti konsekvenca te odluke", kaže on.
"Podržavam da se započne postupak, da se preda Sudu i da se u domaćoj javnosti skine ova tema da se kaže 'to je sad na Sudu narednih nekoliko godina, neće ovo Sud za godinu dana da reši, narednih nekoliko godina Kosovo nije tema, i mi smirujemo strasti", rekao je Goran Svilanović, bivši šef diplomatije.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da je ubeđena - ako Srbija nastavi da ispunjava sve ono što treba - da neće biti zaustavljena na putu svoje integracije u Evropsku uniju zbog te tužbe.
"To će biti pitanje tumačenja, neki će reći - jeste, a neki će reći - hvala bogu, konačno Srbija u situaciji kada se suočava sa velikim problemom se prema njemu odnosi pravnim sredstvima i ne upotrebljava prekomernu konfrontaciju", rekla je Lihtova.
... i pravne posledice
Član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić ocenio je za Tanjug da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, premda nije obavezujuće, svakako imalo moralne i pravne implikacije na međunarodnom planu.
"Jedan od rezultata bio bi i to što bi se u iščekivanju mišljenja Suda usporio proces priznavanja nezavisnosti Kosova", rekao je Lazić.
On je ukazao da u ovom trenutku još nije izvesno da će Srbija dobiti podršku za predlog rezolucije kojim traži da Generalna skupština UN od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti nezavisnosti.
"Nadajmo se da će veći broj zemalja, posle naše vrlo dobre diplomatske inicijative na bilateralnom i multilateralnom planu, a posebno na Samitu nesvrstanih, imati razumevanje za argumentaciju i činjenice koje je izložila Srbija i njeni najviši predstavnici", rekao je Lazić agenciji Tanjug.
On je dodao da treba imati u vidu i da će rat između Rusije i Gruzije i pitanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije takođe uticati na opredeljivanje pojedinih zemalja.
"Mislim da je to veoma značajno, posebno za male i srednje države u svetu koje nemaju vojnu i drugu snagu i moć. One bi instrument obraćanja jednoj takvoj, stručnoj, najvišoj sudskoj instituciji UN mogle da korite kao sredstvo za zaštitu svojih interesa", rekao je Lazić.
On je ocenio da "dobar deo zemalja, posebno onih koji pripadaju Pokretu nesvrstanih, u tome može videti jedan od legalnih, legitimnih instrumenata zaštite svojih interesa na međunarodnom planu, što svakako ide u prilog Srbiji".
Prvi put o secesiji
Međunarodni sud pravde (Sense)
Ukoliko Generalna skupština UN podrži inicijativu Srbije i zatraži mišljenje od Međunarodnog suda pravde, biće to prvi put da najviši sudski organ UN daje mišljenje o secesiji dela teritorije jedne države.
Međunarodni sud pravde je, inače, od 1947. godine dao 21 savetodavno mišljenje na zahtev Generalne skupštine UN, Saveta bezbednosti ili specijalizovanih agencija UN.
Generalna skupština UN je savetodavno mišljenje tog suda tražila i dobila 14 puta.
Savetodavni postupci pred Međunarodnim sudom pravde mogu biti pokrenuti na zahtev pet organa UN i 16 specijalizovanih agencija Svetske organizacije, s tim da jedino Generalna skupština UN i Savet bezbednosti mogu zatražiti mišljenje o bilo kom pravnom pitanju.
Pošto dobije zahtev, Međunarodni sud pravde u roku od nekoliko dana pravi listu zemalja i međunarodnih organizacija koje bi mogle da pruže informacije o pitanju pokrenutim pred Sudom.
Međunarodni sud pravde retko dopušta izjašnjavanje i međunarodnim organizacijama koje se ne nalaze na tom spisku, i to je zapravo učinjeno samo jednom - u postupku koji se ticao međunarodno-pravnog statusa Zapadne Sahare.
Privatnim licima do sada nije bilo dozvoljeno da se u postupcima za davanje savetodavnog mišljenja izjašnjavaju pred tim sudom.
Države i međunarodne organizacije potrebne informacije mogu Međunarodnom sudu pravde da dostavljaju u pisanom obliku, ili usmeno, posredstvom svojih predstavnika, s tim da je do sada bilo uobičajeno da se pozvane države, nakon što prilože pisane podneske, izjašnjavaju i usmeno na otvorenoj sednici.
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde se po pravilu iznosi na sednici otvorenoj za javnost.
Za savetodavna mišljenja je, za razliku od presuda Međunarodnog suda pravde, karakteristično to da nisu obavezujuća, što znači da organ koji je zatražio mišljenje može i ne mora da preduzme korake kako bi dato mišlje bilo sprovedeno.
Međunarodni sud pravde je poslednji put savetodavno mišljenje po zahtevu UN dao 2004. godine po pitanju zakonitosti izgradnje zida na palestinskoj teritoriji pod okupacijom Izraela.
Generalna skupština UN je mišljenje u tom slučaju zatražila 8. decembra 2003, a Međunarodni sud pravde je svoje mišljenje saopštio nakon sedmomesečnog razmatranja 9. jula 2004.
U savetodavnom mišljenju je Međunarodni sud pravde tom prilikom, između ostalog, naveo da je gradnja zida u suprotnosti sa međunarodnim pravom, konstatovao da je Izrael obavezan da prekine gradnju zida i da razmontira njegove izgrađene delove, kao i da nadoknadi materijalnu štetu svima koji su je pretrpeli usled gradnje tog objekta.
Iako u tom, kao i drugim slučajevima, mišljenje Suda nije bilo obavezujuće, u poslednjoj tački odluke navodi se da su sve države "dužne" da ne prihvate nelegalno stanje nastalo izgradnjom zida, i da ni na koji način ne doprinose održavanju takvog nezakonitog stanja.
Međunarodni sud pravde do sada nije dao nijedno savetodavno mišljenje o legalnosti secesije dela teritorije neke države članice UN, ali se izjašnjavao po pitanju međunarodnopravnog statusa nekih teritorija u Africi koje su bile sporne u procesu dekolonijalizacije.
Međunarodni sud pravde je najviši sudski organ UN i ustanovljen je 1945. godine Poveljom UN. Sedište suda je Palata mira u holandskoj prestonici Hagu, i jedini je od šest najviših organa UN čije se sedište ne nalazi u Njujorku.
Uloga Suda je da, u skladu sa međunarodnim pravom, rešava sporove između država i daje savetodavno mišljenje na zahtev UN.
Sud čini 15 stalnih sudija koje na devet godina bira Genaralna skupština UN i Savet bezbednosti, a u donošenju odluka učestvuju i "ad hoc" sudije iz država direktno zainteresovanih za temu o kojoj Sud odlučuje. U teoriji je, dakle, moguće da odluke donosi veće od 17 ili više sudija.
