Izvor: Blic, 20.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moral daleko od političara
Moral daleko od političara
Sukob interesa najčešće se javlja zbog povezanosti politike i biznisa i osnov je za neetično ponašanje državnih funkcionera i za zloupotrebe, ocenili su učesnici jučerašnje rasprave o konfliktu interesa u okviru pres kluba beogradskog 'Medija centra'. Povezanost sfera politike i ekonomije iziskuje zakonske propise koji će urediti problem sukoba interesa.
Nemanja Nenadić iz 'Transparensi Srbija' ocenio je da treba doneti zakon o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sprečavanju sukoba interesa u kome će biti precizno navedeno šta sve spada u tu kategoriju, ali je naveo da sam taj zakon neće imati efekta bez zakona o finansiranju političkih partija i o slobodnom pristupu informacijama. Nenadić kaže da su u radnoj verziji zakona o sprečavanju sukoba interesa, u čijoj izradi je učestvovao pre šest meseci, obuhvaćeni svi predstavnici izvršne vlasti, rukovodioci vladinih agencija i direkcija i čelnici lokalnih samouprava.
Kao glavni mehanizam kontrole ovaj predlog zakona predviđa prijavljivanje imovine i svih prihoda državnih funkcionera na početku i na kraju vršenja državne funkcije, kao i osnivanje posebnog tela koje bi utvrđivalo te činjenice i dalje regulisalo način njihovog objavljivanja.
Srećko Mihajlović, saradnik Instituta društvenih nauka, ocenio je da sfere politike i ekonomije najčešće povezuje kriminal jer 'ako imamo ljude koji se u sferi politike bave biznisom, ili obrnuto, teško je očekivati da tu ne dođe do nekih kvarnih radnji, pa i kriminala'.
- Gotovo je nemoguće sačuvati, isključivo u sferi politike, od svog drugog ja sve informacije, a da ih ne upotrebite u sferi biznisa - rekao je on, ocenjujući da je reč o težnji približavanja elita. Mihajlović je naveo da je javnost nedavno mogla da čuje da 'čovek iz sfere politike izjavi da on ima pravo da ima prijatelje iz sfere kriminala, jer je njemu stalo do prijateljstva'.
Mihajlović ističe da kada je reč o funkcionerima na lokalnom nivou, u Srbiji dominira uverenje da je kriza globalnog karaktera, pa da su i rešenja globalnog karaktera.
- Zato se smatra da pojedinac, čak i kao rukovodilac neke institucije ili organizacije ne može ništa ili veoma malo da uradi. Tako smo spremni da oprostimo i direktoru Doma zdravlja zato što ustanova loše funkcioniše ili što postoji raširena korupcija među osobljem neke bolnice - objašnjava Mihajlović i ističe da su građani zbog stava da je kriza globalna i nezainteresovani za pitanje korupcije na lokalnom nivou.
Prema podacima jednog istraživanja o lokalnoj samoupravi čije je podatke prezentirao Mihajlović, među građanima u Srbiji dominira mišljenje da lokalni opštinski funkcioneri rade u sopstvenom interesu ili u interesu stranaka koje su ih postavile.
Vladimir Vuletić sa fakulteta političkih nauka smatra da u današnje vreme politika i moral nemaju dodirnih tačaka.
- Možda u vreme antičke Grčke, danas se pre može govoriti o odnosu politike i javnosti. Postoje pravila ponašanja koja podrazumevaju da nosioci važnih funkcija moraju da pruže uvid javnosti u ono što rade. Na osnovu odnosa prema javnosti može se suditi o tome da li je neko dobar ili loš političar. Ideja da postoje političari koji zastupaju opšte interese je samo zavaravanje koje još postoji u našem društvu - zaključio je Vuletić. N. M. J. Prestaće kad se nakradu
Govoreći o odnosu građana prema korupciji državnih funkcionera Mihajlović je spomenuo i 'jednu sliku koja postoji među biračima Srbije kada su u pitanju političari koji kradu'.
- Postoji pojednostvljenje kod dela ispitanika koji ističu da neće da glasaju za novu vlast, jer su se stari nakrali, pa ako budu čekali i nove da se nakradu, onda će propasti. To je bilo jedno od objašnjenja kojim se htelo ukazati na jednu dimenziju dugog opstajanja Miloševićevog režima. Oni, u stvari, na neki način, imaju lepo mišljenje o političarima koji kradu, jer misle da će se neki funkcioner kada se dovoljno nakrade prestati to da radi - objasnio je Mihajlović.
