Izvor: B92, 04.Feb.2010, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Mandić oslobođen krivice
Banja Luka -- Apelaciono odelenje Suda BiH drugostepenom presudom potvrdilo je oslobađajuću presudu u slučaju ratnog ministra pravde RS Momčila Mandića.
Prvostepenom presudom Mandić je oslobođen optužbi da je počinio krivična dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i zločin protiv čovečnosti. Protiv te presude žalbu je podneo tužilac Tužilaštva BiH i to zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te odluke o krivičnopravnoj sankciji.
Branioci optuženog i optuženi lično, dostavili su odgovore na žalbu u kojima su u celosti osporili te navode i predložili Apelacionom veću da istu odbije kao neosnovanu i u celosti potvrdi prvostepenu presudu.
Apelaciono veće u svojoj odluci, vezano za optužbu da je Mandić odgovoran, po individualnoj i komandnoj odgovornosti, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva navodi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da oružani incident u Školskom centru Vraca, ne ispunjava uslove oružanog sukoba propisane članom 1. stav 1. Dodatnog protokola II Ženevskih konvencija.
Ocenjeno je da se izvan razumne sumnje ne može zaključiti da je u Centar Vraca optuženi došao u svojstvu zamenika ministra za unutrašnje poslove Srpske Republike BiH, dakle kao lice koje je imalo naredbodavnu ulogu nad policijskim snagama.
U svojoj odluci, a vezano za individualnu i komandnu odgovornost za krivično delo zločini protiv čovečnosti, Apelaciono veće je, između ostalog, navelo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da nije dokazana odgovornost optuženog za događaje u KPZ Foča, Butmir i Planjina kuća, za period kada je optuženi vršio funkciju ministra pravde u vladi Srpske Republike BiH.
Apelaciono veće ukazuje da je važno i neophodno napraviti razliku između grupa ljudi ili različitih lanaca komandovanja u situacijama kada se aktivnosti tih grupa ili lanaca komandovanja preklapaju delimično, ali ne u celosti.
Stoga se može izvući zaključak da su u svim slučajevima, kao dokaz odgovornosti nadređenog, potrebni uverljivi dokazi stvarnog vršenja komandovanja ili kontrole nad grupom podređenih koji se mogu identifikovati. A ti podređeni moraju biti lica koja su počinila zločine koji predstavljaju osnovu optužbe.
Polazeći od rezultata izvedenih dokaza i jasnih stanovišta međunarodne krivičnopravne prakse iz domena komandne odgovornosti, i po mišljenju Apelacionog veća, sasvim je logičan zaključak prvostepenog suda da Ministarstvo pravosuđa i uprave Srpske Republike Bosne i Hercegovine, nije izričito iskazivalo ingerenciju nad zarobljenim licima, te da stoga ne postoji ni pouzdan zaključak o tome da je optuženi Momčilo Mandić, ili de jure ili de fakto, kao ministar pravde, imao efektivnu kontrolu nad događajima i radnjama vezanim za ta dešavanja.
