Izvor: Blic, 18.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj sin Boris
Moj sin Boris
Porodica Borisa Tadića imala je u svojoj istoriji mučna iskustva s politikom. Bio je to osnovni razlog zbog kojeg njegova majka Nevenka u početku nije želela da joj se sin bavi politikom.
- Moj deda, a Borisov pradeda, zbog bavljenja politikom 1914. godine interniran je u Arad, tako da ga ne pamtim. Ni Boris ne pamti svog dedu koje je interniran u Jasenovac, a odatle u Jadovno. I otac mu je imao problema zbog politike. Izbačen je s fakulteta i prećeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mu je hapšenjem. S obzirom na sve to, nisam podržavala Borisovo bavljenje politikom. Međutim, on je otišao svojim putem, 'oteo' nam se - priča za 'Blic' Nevenka Tadić, majka Borisa Tadića.
- Kada se rodio, nije bio lepa beba. Imao je zbrčkano lice, jedan prijatelj mi je rekao da ću ga morati šetati po tavanu - kroz šalu priča Nevenka. Boris Tadić je kao dete bio umereno nestašan, nekonvencionalan dečko.
- Imali smo s njim problema oko pranja ruku, nošenja duge kose i držanja ruku u džepovima. Voleo je da jede sve, s tim nismo imali problema. Stalno je mislio na hranu i uvek je bio prvi za stolom. Sećam se, kada smo kupili klavir, pozovem ja Borisa s prozora da dođe kući i vidi šta smo kupili, a on će odozdo: 'Je l’ gicetina?', priča majka Nevenka i dodaje da klavir nikada nije naučio da svira, ali je počeo da uči violinu.
- Išao je na časove violine, ali se uvek vraćao prljav ko prase. Jednom prilikom odem ja kod učitelja da se raspitam kako napreduje, a on mi kaže da Boris ni ne dolazi. Ostavi violinu negde na sigurno i ode da se igra. Posle je svirao gitaru - govori Borisova majka.
- Voleo je plivanje, ronjenje i da hvata punoglavce. Bio je živahan, zainteresovan, igre su mu bile raznovrsne - kaže Nevenka Tadić.
- Kao mali vrlo je voleo paštetu. Namaže mu susetka krišku hleba s paštetom i - dok se okrene - on već pojeo. Namaže ona ponovo - on opet brzo pojede, i tako nekoliko puta. Kad ono... On pojede samo paštetu, a hleb ostavi iza jastuka - govori Nevenka Tadić.
- Oduvek je voleo društvo, uvek nam je kuća bila puna dece. Voleo je sve svoje drugove, a i oni njega. Voleo je sport. Vozio je bicikl, igrao košarku, vaterpolo. U vaterpolu je bio uspešan, ali je odustao zbog upale bubrega - priča gospođa Tadić.
- Boris je bio maštovit dečko. Slikao je, uvek su vrata njegove sobe bila iscrtana. Pravio je i skulpturice od gline. Imao je svoj 'atelje' u toaletu. Stavi blokče na veš-mašinu i slika. Mislila sam da će se baviti umetnošću, kad on ode u politiku...
Učio je u letu, nije bdio nad knjigom. Kao mlađi nije bio lider, ali je uvek nešto organizovao. Sećam se, kada mu je jedan drug poginuo, organizovao je sahranu. I govor je održao, pomagao je roditeljima tog druga. Bio je oduvek odgovoran dečko... Jedino smo imali problema s vremenom. Uvek je bio u cajtnotu i morali smo ga požurivati - prenosi za 'Blic' Nevenka Tadić sećanja na dečačke dane aktuelnog predsednika Demokratske stranke. Milan Prelić
