Izvor: B92, 17.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguće osnivanje frakcije unutar DS
Beograd -- Demokratska stranka bi mogla da postane prva partija u Srbiji koja unutar svojih redova ima frakciju.
Sve odluke Glavnog odbora DS donete su jednoglasno zbog čega je predsednik te stranke Boris Tadić, prokomentarisao da DS nisu potrebni "za" i "protiv" glasački listići. Međutim, pojedini članovi DS najavili su borbu protiv, kako kažu, jednoumlja u stranci.
Član GO DS Tomislav Milanović iz Valjeva najavio je da će grupa okupljena oko Čedomira Jovanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predložiti Predsedništvu stranke formiranje frakcije. Milanović je rekao da bi u frakciju ušli članovi DS koji su nezadovoljni sadašnjim, kako je rekao, jednoumljem u stranci i koji žele da DS bude onakva kakva je bila za vreme Đinđića. "Imajući u vidu da jedan veliki deo DS ne može u postojećoj organizaciji organa stranke uticati na politiku DS, želim da vas obavestim da će taj deo stranke pokrenuti postupak za osnivanje frakcije unutar DS. Ta frakcija će biti liberalno-demokratske orijentacije. Pošto će njenu politiku personalizovati Čedomir Jovanović, verovatno ćemo je nazvati po njegovom imenu" kaže Milanović.
Boris Tadić je rekao da nije protiv frakcija unutar stranke, ali pod uslovom da je to dozvoljeno statutom i da to odluči Skupština stranke. "Ako jedna partijska grupacija na skupštini stranke obezbedi glasove za postojanje frakcije, to je uredu. Imali smo takvu situaciju 1993-94, a Tomislav je tada bio protiv frakcije. Normalno je da se mišljenje promeni. Nismo zakucanog mišljenja za vjek i vjekova jer bi smo onda bili infantilnog dečijeg mišljenja čitav život. Znači, ako skupština odluči, frakcije će biti, a ako ne odluči, nema frakcije", rekao je Tadić.
Jedan od vođa studentskog protesta 96/97 na Prirodno-matematičkom fakultetu Zoran Nikolić, objašnjava da su frakcije u strankama u Evropi normalne i javljaju se kada dođe do različitog mišljenja u članstvu. Nikolić navodi i primere frakcija u nekim strankama. "Meni sada na pamet pada primer omladine Socijaldemokratske partije Nemačke. Oni uvek imaju dve ili tri struje koje se na kongresu sukobljavaju, iznose različitše koncepte i izlaze sa različitim kandidatima za predsednika, da bi jedna od njih, na kraju, odnela prevagu. Druga struja, ostaje unutar Socijaldemokratske omladine, nastavlja da se bori, pokušavajući da do sledećg kongresa partije dobije što više delegata koji bi glasali za njihovu opciju, a sasvim je uobičajeno da frakcije menjaju svoja mišljenja. Drugi zanimljiv primer je guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, koji o jednom važnom pitanju, pitanju prava žena na abortus, ima različito mišljenje od svog stranačkog kolege Džordža Buša".
