Izvor: B92, 28.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguća rešenja političke krize u Srbiji
Beograd -- Ukoliko u naredna dva dana ne bude razrešeno pitanje izbora predsednika Skupštine Srbije, jedini izvestan naredni korak bilo bi raspisivanje novih parlamentarnih izbora. Da bi taj problem bio prevaziđen, najavljene su nove konsultacije ključnih političkih aktera, ali detalji o vremenu i mestu sastanaka na kojima će biti traženo rešenje do sada nisu saopšteni. Demokratska stranka, koja je u utorak bila uzdržana prilikom glasanja za izbor predsednika Parlamenta, najavila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je mogućnost da prihvati predlog Demokratske stranke Srbije o rotirajućem predsedniku Parlamenta ukoliko DSS prihvati ideju o formiranju većinske Vlade, koju bi podržalo svih 146 poslanika tzv. demokratskog bloka. Potpredsednik DS Boris Tadić najavio je da će predloziti nastavak razgovora "visokim intenzitetom", a predsednik DSS Vojislav Koštunica je ponovio da DSS ne zahteva mesto i predsednika Skupštine i mesto premijera, već će, ako bude postignut dogovor o formiranju Vlade, mesto predsednika Skupštine ustupiti listi DS.
Šta će se desiti ukoliko predsednik Skupštine ne bude izabran ni na sednici koja je zakazana za petak, za B92 objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić. "Predsednik Republike, u ovom slučaju predsednik Parlamenta, jer vrši ulogu predsednika Parlamenta, bio bi taj koji bi poverio mandat za sastav nove Vlade. Ukoliko se to ne desi, svi su izgledi da će biti realizovana ona opcija koja ide ka raspisivanju novih izbora. Srbija je suočena s negativnim trendom izbora jer posle tri neuspela izbora za predsednika Republike sada imamo neuspeo pokušaj izbora predsednika Parlamenta. Tu su i dodatni efekti, kao što su neizbor poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore, koji praktično ne postoje jer im je mandat predstao raspivanjem izbora u Srbiji, slede lokalni izbori i izbori za pokrajinsku skupštinu", kaže Lilić.
U slučaju da predsednik Skupštine ne bude izabran, nove izbore ne bi imao ko da raspiše, jer je predsednik Parlamenta ujedno i v.d. predsednika Republike, koji bi to trebalo da učini. I za to će biti potreban dogovor, smatra Lilić. "Situacija bi mogla biti rešena nekom vrstom konsenzusa svih aktera ili stranaka u Skupštini, gde će najstarijem poslaniku biti poverena tehnička dužnost raspisivanja novih izbora. Neko to mora da obavi, to se neće desiti samo od sebe, a pošto nisu ispunjeni Ustavni uslovi, onda je neophodan politički konsenzus", kaže Lilić.
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa "Nova srpska politička misao", kaže za B92 da "smatra da nisu iscrpljene sve mogućnosti za kompromis". "Poslednje izjave i najave iz DS i DSS kao idu u pravcu nekog mogućeg dogovora. To ne da ja mislim da će to biti zdravo i da će doneti mnogo dobra, ni Srbiji, ni strankama koje ga stvaraju", kaže on.
Politički analitičar Dušan Pavlović kaže za B92 "da bi većinska Vlada sastavljena od stranaka demokratskog bloka bila nestabilna jer su stranke koje bi je činile u kampanju ušle sa suprotstavljenih pozicija, optužujući jedni druge za loše stanje u zemlji". "Stanje iz izborne kampanje biće preneto na rad u Vladi, koja će nesprestano biti pod nekom vrstom pritiska zbog predizbornih obećanja. Najverovatnije ćemo čekati na novu Vladu do 21. februara, do Skupštine DS, ali bih hteo da dodam da se posle događaja u utorak ipak vidi neki prostor za kompromis. Najbolje bi bilo da Koštunica dođe na mesto predsednika Skupštine jer bi to bio garant da će se on zaista i povući sa tog mesta u korist DS", kaže on.
