Izvor: Politika, 18.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć povratak više od 100.000 ljudi
Po broju lica koja traže azil u Evropi naša zemlja ispred Rusije i Kine Da bi Srbija dobila vizne olakšice i brže došla do tzv. bele šengenske liste, potrebno je da postigne sporazum o readmisiji sa Evropskom unijom i da se obaveže da će prihvatiti svoje državljane koji u Evropi ilegalno žive. U ovom trenutku Srbija, međutim, ne zna koliki je tačan broj tih ljudi koje bi trebalo da prihvati.
Sve ovdašnje dosadašnje računice su, izgleda, znatno ispod onih s kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << barata Evropska komisija. Njeni predstavnici predočili su našim pregovaračima, prilikom razgovora o sporazumu o readmisiji prošlog ponedeljka , nacrt sporazuma prema kojem Srbija treba da vrati svoje državljane koji ilegalno borave u zemljama EU, zatim, građane trećih država koji su iz naše zemlje ušli na teritoriju evropskih zemalja, kao i apatride.
Pominju više od 150.000 povratnika
Da je cifra trenutno najveći problem koji postoji u vezi sa ovom temom, inače izuzetno važnom za članice EU, potvrđuje nam i Marija Vujnović, pomoćnik direktora Službe za ljudska i manjinska prava, pri vladi Srbije, navodeći da je to predočeno Uniji u platformi s kojom je nastupala naša delegacija u Briselu.
– Te države bi trebalo da imaju i obavezu da nam kažu koji je to broj ljudi koje oni planiraju da vrate – ističe Vujnović. Ona objašnjava da mi, naravno, ne možemo da pretpostavimo da li će neko ko ode u inostranstvo na rad ili školovanje tamo tražiti azil i po tom osnovu ostati. A tačan broj potencijalnih povratnika trebalo bi da znaju, pojedinačno, evropske zemlje. Nama je taj podatak, inače, neophodan i zbog budžetskog planiranje sredstava potrebnih za integraciju onih koji se vraćaju u zemlju. Jer, jedna je stvar ako se vrati, recimo, 12.000 ljudi, a druga ako je reč o 120.000 ljudi.
Kao ilustraciju za to koliko je, približno, naših državljana koji bi mogli da dođu u obzir za skorašnji povratak u zemlju, ona, pak navodi podatak UNHCR-a da je samo u 2005. godini 22.000 ljudi iz Srbije i Crne Gore zatražilo azil u zemljama zapadne Evrope. Budući da je i u prethodnih četiri-pet godina ta brojka potencijalnih azilanata, godišnje, bila slična, lako je, dakle, zaključiti da bi trebalo računati sa oko 100.000 potencijalnih povratnika.
Zanimljivo je, inače, da je Srbija po broju ljudi koji traže azil u zemljama zapadne Evrope, ispred Rusije i Kine. U poređenju sa zemljama našeg regiona, opet prednjačimo.
Iako postoji preporuka Sveta Evrope (iz 2003. godine) da se povratnici ne vraćaju na Kosovo i Metohiju, jer to područje nije bezbedno, Nemačka i Švedska potpisale su sporazum sa UNMIK-om o readmisiji na Kosovo, i to bez saglasnosti Vlade Srbije. A to u praksi donosi prilične probleme. Ukoliko Srbi ili Romi koji ilegalno borave u Nemačkoj budu vraćeni na Kosovo, oni obično beže sa tog kriznog područja na teritoriju centralne Srbije, pa su, onda, "duplo ugroženi": ispada da su obuhvaćeni sporazumom između UNMIK-a i Kosova, a faktički stižu na drugu teritoriju, gde, onda, nije mogućna ni kontrola njihovog broja niti njihova integracija, koja bi trebalo da podrazumeva sistem socijalne i zdravstvene zaštite.
Bez obzira na ove sporazume, Srbija ne beži od toga da prihvati nazad sve svoje državljane, bez obzira na to koje su nacionalne pripadnosti, a MUP će u svim slučajevima detaljno proveravati da li je neko ko se vraća iz Evrope zaista naš državljanin.
Vratilo se između 40.000 i 50.000 ljudi
Kad je reč o građanima trećih država koje Srbija, takođe, treba da vrati prema nacrtu sporazuma o readmisiji, ni njihov tačan broj nije poznat, mada se zna da ih nema mnogo. Vujinović ističe da je, zapravo, reč o onima koji kao poslednje prebivalište imaju teritoriju Republike Srbije, pre nego što su otišli u neku treću zemlju EU i tamo zatražili azil. To prebivalište može da bude čak i na dva dana.
– Mi nismo imali mnogo takvih slučajeva da nam vraćaju te strane državljane – ističe ona, objašnjavajući da se to obično događa po postupku koji je veoma ubrzan, jer "MUP takve slučajeve brzo prosleđuje".
Od potpisivanja prvih sporazuma o readmisiji, pre petooktobarskih promena, u Srbiju se, inače, prema procenama, vratilo između 40.000 do 50.000 naših državljana. Vujnović ukazuje na to da se puno njih vratilo dobrovoljno, što je i povoljnije za te ljude. Recimo, kada im istekne mogućnost korišćenja privremenog statusa u određenoj državi, policija ih obično obaveštava da imaju rok od tri do šest meseci da se vrate u državu svog porekla. Ukoliko oni, na osnovu toga, "samostalno postupe", imaju i mogućnost da koriste određene olakšice: da iznesu i vrednosti iz te države ili da koriste neke programe pomoći. Luksemburg im, recimo, daje dobre uslove u takvim prilikama. Vujnović priča da je ova država čak iznajmila i stan na godinu dana za jednu porodicu koja je bila vrlo ugrožena.
Navedimo da je nedavno u Briselu ostalo, sudeći prema rečima Tanje Miščević, šefa naše pregovaračke ekipe, otvoreno pitanje troškova integracije lica koja bi bila vraćena. A pošto se radi o mogućem velikom broju osoba, ti troškovi bi bili za našu stranu izuzetno veliki. Zato je srpska delegacija razgovarala o bilateralnim načinima pomoći Srbiji za integraciju tih lica.
Vujnović tvrdi da zakonski možemo da pokrijemo integraciju ovih ljudi. Budući da su oni državljani Srbije, Služba za ljudska i manjinska prava ne smatra da bi trebalo da budu tretirani kao posebna kategorija. Među njima, uostalom, ima prilično onih koji su dosta imućni, kaže baš sagovornik i kao primer navodi klasične gastarbajtere, kojima pomoć pri povratku u zemlju nije potrebna. Postoje, doduše, i drugi, koji su veoma ugroženi, ali "oni mogu da potpadnu i pod druge sisteme zaštite".
– Ono što je neophodno jeste da vlada Srbije usvoji nacrt strategije za integraciju povratnika, koja je već pripremljena – smatra Marija Vujnović, tvrdeći da bi, uz izmene i dopune nekih zakona, poput onog o administrativnim taksama, sistem bio potpuno zaokružen.
Sledeća runda pregovora sa Evropskom komisijom biće održana 20. decembra.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 18.12.2006.]
