Izvor: Politika, 19.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li radikali da ujedine opoziciju
Saradnja dela opozicionih stranaka koju su najavili iz SRS-a najverovatnije će se svesti na međusobno nenapadanje i neke zajedničke akcije u parlamentu
Saradnja parlamentarne opozicije neophodna je, a stranke će setek dogovoritiotome šta sve ona podrazumeva, tvrde i radikali, koji su jenajavili, i Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, kojima će radikali zvanično uputiti ponudu za formiranje „zajedničkog opozicionog fronta”. Izvesno je da to ne podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vanparlamentarne akcije, kao što je organizovanje protesta. Ovu mogućnost najavili su radikali, ali ta ideja nije naišla na naročit odjek kod potencijalnih partnera, a analitičari kažu da, u ovom trenutku, niko ne bi mogao da okupiveći broj građana.
Udruživanje pomenutih stranaka, najavio je Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, ali je reč „udruživanje” brzo „preformulisana” u saradnju, s obzirom na to da je ovako definisan „udruženi nastup” odmah zazvučao kao najava ujedinjenja u kome će, kako su komentarisali analitičari, SRS „progutati” DSS i NS. DSS i NS su javnu ponudu SRS-a, jer njima direktno još nije, kako tvrde, upućen nikakav predlog, oprezno dočekali uz komentar da jesu za saradnju, „naravno, uz isticanje političkih razlika koje između nas postoje”.
Cvijetin Milivojević, direktor marketinške agencije „Pragma”, koji se, inače, dosta bavio svim pokušajima udruživanja opozicije od 1990. godine, kaže za „Politiku” da ne postoji nikakva realna šansa za nekakvo ujedinjenje opozicije, da to ni devedesetih godina nije bilo izvodljivo, a kamoli sada. Što se tiče udruživanja, prema Milivojevićevim rečima, ni na taj način nije lako nešto postići, jer „ima tema koje nameće vlada, a prihvatljive su za opoziciju, pa će, recimo energetski sporazum podržati i radikali i DSS i NS, dok će, s druge strane, vlada uvek imati podršku LDP-a za sve što im ’miriše’ na neki evropski put”.
Prema njegovim rečima, „pokušaj radikala da povedu udruživanje opozicije sa dve, relativno, male stranke kakve su DSS i NS, koje imaju potrebu da zadrže svoju posebnost, takođe, teško da je izvodljiv”. Milivojević ističe da najava udruživanja odmah asocira na neke ulične proteste, a „to je potrošena stvar, osim u slučaju nekog teškog akcidenta, koji, po meni, nije na vidiku”. Međutim,prema njegovim rečima, moguće su zajedničke akcije opozicije u parlamentu, koje bi podrazumevale i blokadu njegovog rada u slučaju rasprave o nekim zakonima ili odlukama neprihvatljivim za nju. On ističe:„Strašno su mi čudne izjave nekih analitičara ’čistunaca’ koji sada oštro kritikuju blokadu parlamenta, a aplaudirali su, na primer, Tomi Nikoliću kad je epskim govorima blokirao parlament rušeći vladu Nikole Šainovića. Tačno je da ćemo doći u situaciju da neki zakoni kasne, ali u interesu je vlasti, kad ima tako klimavu većinu, da inicira razgovor sa opozicijom i da dogovorom nalazi rešenja za važna državna pitanja. Tako je svugde u svetu, tako bi trebalo da bude i kod nas”.
Sudeći po zvaničnimi nezvaničnim izjavama potencijalnih partnera u „zajedničkom opozicionom frontu”, sarađivaće, pre svega, u nekim zajedničkim akcijama u parlamentu, što bi, podrazumevalo, kako je najavljeno, da se opozicionari ne napadaju između sebe, ili da podnose zajedničke zakonske predloge, inicijative, pa i, ukoliko se ukaže potreba, „blokadom vlast nateraju da odgovori na neka pitanja”.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, kaže za „Politiku”, da još nije bilo nikakvih razgovora između opozicionih stranaka o zajedničkim nastupima„o tom potom, razgovaraće se”.
Da nikakvih razgovora nije bilo navodi i Miloš Aligrudić, potpredsednik DSS-a, koji za „Politiku” objašnjava da je „DSS uvek za saradnju kad su ugroženi demokratija i vitalni nacionalni interesi”. Kako bi tasaradnja mogla da izgleda, prema Aligrudićevim rečima, „zavisi od izazova koji se budu pojavljivali, što ne znači da se ne može sarađivati po različitim pitanjima”.
Radikali i „narodnjaci” imali su zajedničku akciju u novom sazivu parlamenta – predlog rezolucije o Kosmetu, koju su skupštini uputili 16. juna, a to što je Slavica Đukić-Dejanović, predsednik parlamenta, tvrdila da je vladina rezolucija,koja je dostavljena u julu, stigla pre njihove iniciralo je ne samo blokadu parlamenta, već i zahtev da ona bude smenjena sa te funkcije. Ovi predlozi čekaju septembar, kada bi se moglo, sudeći po najavama, čuti nešto više o saradnji opozicionara, ali i videti kako bi ta saradnja mogla da izgleda na konkretnom primeru.
M. Čekerevac
[objavljeno: 20/08/2008.]
