Izvor: S media, 20.Dec.2010, 00:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mog sina su ubili lekari

Osam godina patnje Marije Novaković, koja dokazuje da su doktori odgovorni za smrt njenog sina. Podlegao od sepse. Komitet Ujedinjenih nacija presudio: Država Srbija odgovorna

IMAO je 25 godina, momačke snove i planove, kakve samo može da ima mladić koji započinje život kao „svoj čovek“. Onda je za šest dana, zaista za samo toliko, sve stalo. I sve je zavijeno u crno.

Ovo je priča o tragediji Novakovića iz Beograda, o njihovom jedincu Zoranu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koji je umro zbog zapaljenja zuba. Tako je, barem, utvrđeno obdukcionim nalazom Instituta za sudsku medicinu, pre bezmalo osam godina.

Toliko traje i agonija Novakovića, Zoranove majke Marije i sestre Dragane, koje će i u četvrtak, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pokušati da dokažu da su izgubile sina i brata zbog propusta lekara Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju beogradskog KBC.

- Ubili su mi dete, a sve ove godine niko nije odgovarao za to - kaže Marija Novaković. - Jednostavno, pustili su ga da umre u najvećim mukama, a nisu se čak ni potrudili da nam pruže objašnjenje, da daju odgovor zašto je njegov život morao tako da se završi...

SAMRTNA GROZNICA

U SEĆANjU majke i sestre preminulog Zorana večno će živeti poslednja njegova slika u samrtnoj groznici, u danu kada će ga sa Maksilofacijalne hirurgije prebaciti na Infektivnu kliniku. Marija i Dragana ne mogu da se otmu utisku da su ga sa ove klinike i prebacili na drugu „da ne bi kod njih umro“. - Tresao se tako da se i krevet pod njim tresao, a on govorio: „Ne znam šta mi je, valjda će biti sve u redu“ - priča Dragana.

A sve je počelo od bola u zubu. Zoran se obratio Domu zdravlja u hotelu „Mažestik“, gde je konstatovana infekcija. Lekar mu je dao injekcije i uputio ga u Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, 24. marta 2003. godine.

U sledećih nekoliko dana gnojna infekcija se proširila na vrat i pluća, Zoran je išao od lekara do lekara, i, mada je svaki imao svoju dijagnozu, svi su mu prepisivali - antibiotike. Prethodno mu nisu uradili mikrobiološku analizu, niti ga poslušali stetoskopom!

U međuvremenu, buknula je i temperatura, koju nije mogao da skine. Hirurzi su mu napravili rezove na vratu kako bi mu drenirali gnoj, ali je obdukcijom kasnije utvrđeno da su ti rezovi bili isuviše mali i plitki da bi se njima išta postiglo. Kada je već bilo izvesno da mu nema pomoći, prebačen je na Infektivnu kliniku, i tu je, sutradan, umro. Srce nije moglo da kuca od tolikog gnoja.

- Nikada pre nije bolovao, čak ni od dečjih bolesti - priča Marija. - Bio je zdrav kao dren. I zamislite, zbog infekcije zuba, u 21. veku, izgubio je život. Ko bi, pitam se, mogao da se pomiri s takvom činjenicom... I da preboli.

Posle Zoranove smrti i prvog šoka, Marija i Dragana kreću na novi hod po mukama. Podnele su krivičnu prijavu bivšem Prvom opštinskom tužilaštvu, a na osnovu obdukcionog nalaza i izveštaja specijalista iz klinika u kojima je mladić lečen. Tužilaštvo pokreće istražne radnje, ali protiv NN izvršioca, uprkos tome što su dobro bila poznata imena lekara koji su lečili Zorana.

GODINA ZA IZVEŠTAJ

OKOLNOSTIMA pod kojima je mladić umro bavila se i komisija Ministarstva zdravlja. Bila je potrebna cela godina da bi se došlo do konačnog izveštaja u kome komisija preporučuje kako bi lekari trebalo ubuduće da se ponašaju. Za sve to vreme, Marija i Dragana pišu i obijaju pragove i drugih nadležnih u Beogradu, tražeći pomoć.

Posle pune tri godine, tužilaštvo podnosi zahtev za sprovođenje istrage protiv devetorice lekara, ali optužnicu podiže tek 2008. godine, i to protiv Milana Romića, Vladimira Sinobada, Ivana Sjerobabina, Miroslava Vukadinovića i Ibrahimi Keramatolaha. Glavni lekari ostali su „netaknuti“.

Zato su Marija i Dragana zatražile da se istraga proširi i na Vitomira Konstantinovića, tadašnjeg načelnika Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju, koji je, prema njihovim rečima, „nadzirao lečenje“, kao i protiv Miroslava Gavrića, šefa odeljenja ove klinike.

- Nema gde se nismo obratile, na 51 adresu smo uputile pisma, ali povratnih odgovora nije bilo - kaže Dragana. - Gde god da dođemo, gledaju nas „belo“. Bilo mi je jasno da smo u borbi protiv vetrenjača.

Kada su icrpele sve što su mogle, presavile su tabak i svu dokumentaciju uputile Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. I, ovih dana, za Mariju i Draganu sasvim nenadano, stigao je odgovor iz UN. Ali, ne samo njima, nego i državi Srbiji.

U dokumetu se navodi da je Srbija „odgovorna što nije sprovedena efikasna istraga o smrti Novakovića“. Uz to, iz UN je naloženo Srbiji da „preduzme sve neophodne mere da se što pre završi krivični postupak i da okrivljeni budu kažnjeni, ukoliko se utvrdi njihova krivica, kao i da porodici nadoknadi štetu“.

Nastavak na S media...