Izvor: Blic, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladić odbio da se preda 2006.
Operativne detalje - ko, gde i kako skriva Mladića i Karadžića ne mogu da vam otkrijem. Nešto što mogu da kažem je da su srpske vlasti u proleće 2006. pregovarale sa Mladićem o dobrovoljnoj predaji. Znale su tačno mesto njegovog boravka. Ipak, odlučile su da ga ne uhapse. Što se Karadžića tiče, znamo da je bio u Beogradu 2004, Mladić je još tamo, kaže za „Blic" Karla del Ponte, glavna haška tužiteljka.
Da li ste iskreno razočarani saradnjom Srbije? Ipak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su izručeni Milošević i njegova vlada i vojni vrh?
- Da, iskrena sam. Srpske vlasti često iznose sličan argument. Ono što propuštaju da kažu jeste da je većina pristala da se dobrovoljno preda, kao i da su mislile da mogu da ubede Ratka Mladića da učini isto. Ne zaboravite da je Miloševića uhapsila i izručila vlada Zorana Đinđića.
Da li su Mladić i Karadžić neuhvatljivi jer kriju tajne o ulozi međunarodne zajednice tokom rata?
- Ne verujem u teorije zavere. Međunarodne snage u Bosni mogle su da uhapse obojicu neposredno nakon rata. One to nisu učinile jer su se bojale da bi to izazvalo veliku nestabilnost, ako ne i nov rat. Od trenutka kada su promenile ovu pogrešnu politiku, od 1997. do 1998, begunci su već počeli da se skrivaju.
Da li najave o potpisivanju sporazuma EU - Srbija, bez obzira na vaš izveštaj, ukazuju na instrumentalizaciju Tribunala?
- Evropska unija je u mnogim prilikama tvrdila da uslov za potpisivanje sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji predstavlja puna saradnja sa Tribunalom. Puna saradnja znači da je Mladić u Hagu. Nadam se da će EU ostati privržena principima vladavine prava. Na kraju krajeva, treba pogledati i presudu Međunarodnog suda pravde - on je takođe konstatovao da je Srbija prekršila konvenciju o genocidu time što nije uhapsila Mladića i izručila ga Hagu i time što ne sarađuje u potpunosti sa Tribunalom. Ne mislim da bi država koja krši konvenciju o genocidu trebalo da bude primljena u EU.
Najznačajniji optuženik, Milošević, umro je u Sheveningenu. Osećate li se odgovornom?
- Zašto bih se ja osećala odgovornom?! Osećam se vrlo razočaranom što je izmakao pravdi. I veoma sam razočarana što je suđenje trajalo toliko dugo. S obzirom na složenost predmeta i na Miloševićeve zdravstvene probleme, njemu nikada nije trebalo dopustiti da se sam brani. Zbog ove situacije doneta je odluka da se suđenje održava samo tri dana u nedelji, umesto pet. Pored toga, zbog Miloševićevog zdravstvenog stanja izgubljeno je 76 dana suđenja. Uz branioca, suđenje takvog tipa bi trajalo oko godinu i po, a ne četiri godine. To je bilo vrlo frustrirajuće za sve koji su radili na tom predmetu. Godine i godine rada, a presude nema. To je bilo porazno za žrtve. Dokazi prezentirani na suđenju Miloševiću su, međutim, srećom iskorišćeni u drugim procesima, tako da nijedan od zločina za koje je on bio optužen neće proći nekažnjeno.
Naser Orić, Ramuš Haradinaj i drugi ratni zločinci koji su počinili ratne zločine nad Srbima su na slobodi.
- Suđenje Haradinaju još nije završeno. Na nesreću, sa tim slučajem smo imali mnogo problema. Nismo bili u stanju da pred sud izvedemo tri ključna svedoka - jedan je poginuo, a preostala dva su naprosto odbila da svedoče. Nije trebalo tražiti od tužilaca da završe izvođenje dokaza optužbe pre nego što su ti svedoci prinuđeni da svedoče. Ima, sem toga, i mnogo drugih koji su počinili zločine, a kojima neće biti suđeno na Tribunalu. Zbog toga je veoma važno da domaći tužioci i organi krivičnog gonjenja nastave ovaj važan posao.
Možete li nas podsetiti na broj optuženih i osuđenih Srba, Hrvata i Muslimana, pojedinčano?
- Nikada nisam pravila takvu računicu, jer ne verujem u relevantnost nacionalne pripadnosti onih koji su osuđeni. Ono što te pojedince čini kriminalcima su ubistva, mučenja, deportovanja i drugi užasni zločini, a ne njihova nacionalna pripadnost.
Taj brojčani odnos neke navodi na zaključak da je sud politizovan, formiran kako bi se Srbija kaznila i proglasila krivom za građanske ratove na području bivše SFRJ?
- Odluke o tome protiv koga će se podići optužnica zasnovane su na dokazima. Podizali smo optužnice protiv pojedinaca na visokim položajima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Istina je da među optuženima u Tribunalu ima najviše Srba. Za to postoji nekoliko razloga. Prosta činjenica je da su Srbi počinili najviše zločina. To možda ima veze sa tim da su oni bili umešani u sve sukobe, osim onog u Makedoniji; da su imali najveću vojsku sa najviše naoružanja; da su kontrolisali najveći deo teritorije... Pored toga, mandat Tribunala je takav da nismo bili u stanju da se pozabavimo svim zločinima i svim počiniocima, već samo najzloglasnijim zločinima i počiniocima na najvišim položajima. Kada se radi o najgorim zločinima po broju žrtava ili obimu razaranja - genocidu u Srebrenici, mučenjima i ubistvima u logorima u BiH, sistematskim silovanjima u Foči, masovnim ubistvima i deportacijama na Kosovu - sve ove zločine su, nažalost, počinili Srbi. Što pre Srbi uvide šta je Miloševićev režim činio u njihovo ime, pre će se odreći svih tih užasnih stvari i suočiti se sa prošlošću. I tek tada će biti u stanju da zaista krenu napred.
Optužuju vas da ste delimično odgovorni za proces stagnacije Srbije na putu evropskih integracija.
- To je smešna optužba. Samo ljudi u Srbiji mogu biti odgovorni za njenu stagnaciju ili napredak, kao i za uspon ekstremizma. Srpske vlasti tačno znaju šta moraju da urade da bi postigle ciljeve kojima tvrde da teže i da bi poboljšale život građana svoje zemlje. Ja im sigurno ne stojim na putu. Naprotiv. Moja kancelarija i ja smo uložili mnogo napora upravo kako bismo pomogli Srbiji da postigne punu saradnju sa Tribunalom.
Zapanjena zločinima
Kakvu ste predstavu imali o Srbiji na početku, a kakvu na kraju mandata?
- Nisam imala konkretnu predstavu o Srbima ili Srbiji. Kada sam imenovana, moj mandat je obuhvatao zločine počinjene širom bivše Jugoslavije, kao i u Ruandi. Kada sam 1999. stigla, bila sam zapanjena užasnim zločinima: nikada nisam videla smrt i razaranje takvih razmera. I u Evropi i u Africi hiljade žrtava su ubijene, silovane, osakaćene i proterane. Mnogi od ovih zločina organizovani su na najvišem političkom nivou. Čitava društva su razorena. Na kraju, još nemam konkretno mišljenje o ma kojoj etničkoj grupi kao takvoj, ali imam vrlo izraženo mišljenje o svim pojedinačnim političkim i vojnim liderima koji su planirali i izvršili ove užasne zločine. Ja ih se gnušam.
Volela bih da posetim jednu drugačiju Srbiju
Da li imate nameru da posetite Srbiju pod drugim okolnostima?
- Volela bih da posetim Srbiju - jednu drugačiju Srbiju, takvu u kojoj bih bila dobrodošla kao neko ko je uspešno krivično gonio mnoge ratne zločince, a ne omražena kao neko ko je nepravedno optužio nacionalne heroje. To bi značilo da su se ljudi u ovoj zemlji konačno suočili sa strahotama koje je Miloševićem režim činio u njihovo ime.
