Izvor: B92, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mladić košta 1,5 milijardi evra"
Beograd -- Izostanak pune saradnje s Haškim tribunalom do sada je koštao Srbiju milijardu do milijardu i po evra investicija i kredita.
Reč je o propuštenim investicijama, dobijanju kredita i uopšte koristi od rejtinga koji bi bio značajno veći da je Beograd prošle godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, pišu Večernje novosti. Istovremeno, Srbija je zbog toga što nije uhapsila Ratka Mladića naškodila značajno svom kredibilitetu u EU.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />On je trenutno na najnižem nivou od demokratskih promena iz 2000, rekao je u razgovoru za list funkcioner EU koji je želeo da ostane anoniman.
"Međutim, još nije kasno da Srbija napravi značajan zaokret. Zvaničnici EU su bili veoma tvrdi u susretima sa srpskim političkim liderima poslednjih nedelja", navodi izvor.
"Taj tvrdi stav EU je u pojedinim situacijama išao i do neprijatnosti jer u Briselu ne žele da podržavaju uverenje pojedinih političkih krugova u Beogradu da je EU više stalo do Srbije nego što je Srbiji stalo do EU", kaže isti izvor.
"Srbiji su postavljeni precizni uslovi za nastavak pregovora. Po formiranju proevropske Vlade u Beogradu, pregovori o Sporazumu se nastavljaju u roku od dve do tri nedelje", kaže zvaničnik EU.
"Od tog momenta, Evropska komisija će završiti pregovore sa Srbijom za manje od dva meseca i mogli bismo da parafiramo Sporazum pre leta, što bi ostavilo dovoljno prostora za tehnički neophodno vreme za potpisivanje Sporazuma do kraja 2007", smatra zvaničnik EU.
Pregovarači EU, koji vode pregovore sa Srbijom, temelje svoj optimizam na činjenici da je Srbija u svakom smislu daleko pripremljenija od svih ostalih kandidata ili potencijalnih kandidata, sa izuzetkom Hrvatske, i da ne postoji nijedan sporan element u Sporazumu niti se naslućuju značajniji problemi u njegovoj primeni.
Vrlo je važno da se u Srbiji postigne najširi moguć dogovor političkih partija o evropskim integracijama i da se srpski biznismeni jasno opredele za budućnost u EU.
"Beograd ne treba da smetne s uma da su biznismeni iz EU odigrali ključnu ulogu u odluci o širenju EU na srednjoevropske zemlje sredinom devedesetih godina", poručuje sagovornik lista.
.jpg)
