Izvor: Blic, 14.Jul.2010, 17:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišljenje MSP o Kosovu 22. jula
Međunarodni sud pravde (MSP), glavni sudski organ Ujedinjenih nacija (UN), saopštio je danas da će savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova izneti na javnoj sednici u četvrtak 22. jula.
Savetodavno mišljenje suda saopštiće predsednik Suda Hisaši Ovada, a sednica će biti emitovana, u celosti, uživo putem vebsajta MSP-a (www.icj-cij.org) sa početkom u tri sata po lokalnom vremenu na dva zvanična jezika MSP - francuskom i engleskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navodi se u saopštenju za štampu suda u Hagu.
Pitanje Kosova i Metohije dospelo je pred sud u Hagu na zahtev Srbije, a posle odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u oktobru 2008. godine.
Rasprava pred sudom u Hagu počela je 1. decembra prošle godine, a tokom devet dana svoje mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova iznelo je 29 delegacija.
Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, pored Srbije, iznele su Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.
Suprotan stav su, uz predstavnike Kosova, imale su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.
Oni su sud pozvali da utvrdi da pravo na samoopredeljenje imaju samo kolonije, ali da to ne utiče na "državni status Kosova".
Zemlje koje su podržale deklaraciju kao legalnu tvrdile su da međunarodno pravo i rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN izričito ne zabranjuju secesiju, a da princip zaštite teritorijalnog integriteta važi za odnose među državama, a ne i za odnose entiteta unutar države.
Pravo naroda Kosova na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije zasnovano je, po većini država, na činjenici - utvrđenoj u dokumentima UN i presudama Haškog tribunala - da su vlasti u Beogradu godinama sistematskom represijom, koja je kulminirala kampanjom proterivanja 1999, Albancima uskraćivale ljudska i građanska prava, kao i pravo na "unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku samoupravu.
Nezavisnost Kosova bila je posledica, a ne uzrok neuspeha pregovaračkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa pokrajine i "jedino održivo rešenje", zajednički je stav država koje su podržale kosovsku deklaraciju.
Zemlje koje su ocenile da je ta deklaracija nelegalna bile su jednoglasne da je njome prekršen princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta koji je "kamen temeljac" međunarodnog pravnog poretka.
Rezolucijom 1244 garantovana je celovitost SRJ, odnosno Srbije, i propisano da budući status Kosova mora biti određen sporazumom Beograda i Prištine uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, naglasile su te države.
Njihov stav je bio i da se - budući da Savet bezbednosti UN nije utvrdio da su pregovori okončani, niti je Kosovo proglasio nezavisnom državom - mora smatrati da je politički proces za utvrđivanje statusa još u toku, a da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protivpravna.
Narod Kosova, kao nacionalna manjina, po tim državama, ne uživa pravo na samoopredeljenje i secesiju, zato što, po međunarodnim zakonima, to pravo mogu da ostvare samo kolonije i okupirane teritorije.
Teška kršenja ljudskih i građanskih prava Albanaca tokom devedesetih - koja nijedna država, uključujući i Srbiju, nije negirala - ne mogu poslužiti kao temelj i opravdanje za pravo na secesiju 2008. kada je Srbija nudila Albancima "unutrašnje samoopredeljenje" i samoupravu kroz najviši stepen autonomije.
Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država - i činjenici da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući prvi put i Kinu.
Nakon sednice 22. jula biće izdato saopštenje za štampu, kratak sadržaj savetodavnog mišljenja i čitav tekst savetodavnog mišljenja, a ista dokumenta biće dostupna i putem vebsajta Suda.
Pravni tim Srbije saopštio je tada da je zadovoljan raspravom pred MSP-om, prenosi RTS.
"Nikada do sada u nekom savetodavnom postupku pred ovim sudom nije postojala ovolika podeljenost država koje su učestvovale u raspravi.
Mislim da smo učinili sve što smo mogli", rekao je predstavnik Srbije Saša Obradović.
