Izvor: B92, 01.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišljenja o Kosovu
Brisel, Beograd -- Pregovori o budućem statusu Kosova moraju biti okončani ove godine, kaže Nikolas Berns, podsekretar SAD za politička pitanja.
Berns je u Briselu, posle sastanka s glavnim pregovaračem za Kosovo Martijem Ahtisarijem i predstavnicima država-članica Kontakt-grupe, rekao da 2006. mora biti godina odluke za Kosovo. On je kritikovao premijera Srbije Vojislava Koštunicu zbog izjave da će za Beograd Kosovo zauvek biti deo Srbije, rekavši da takva izjava nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozitivna posle svega što se dešavalo na Kosovu 1997, 1998 i 1999.
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić odbacio je kritike Bernsa i Beti izjavio da nije jasno šta je sporno u tom stavu i šta je predmet kritike. Simić je podsetio da rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno određuje da je Kosovo deo Srbije i da rešenje njenog statusa treba da bude suštinska autonomija. On je dodao da će premijer tokom predstojeće posete SAD predati srpsku platformu o budućem statusu Kosova i ocenio da će svi eventualni nesporazumi tom posetom biti rešeni.
Petersen: Srbi ne sarađuju zbog Beograda
Soren Jesen Petersen, koji je posle dve godine otišao sa položaja šefa UNMIK-a, izjavio je da kosovski Srbi ne sarađuju zbog pritiska iz Beograda, a da se na Kosovo ne vraćaju zato što tamo nema posla. On je u intervjuu koji prenosi BBC na srpskom ponovio poruku stanovnicima Kosova da ostvarenje sna o nezavisnosti za većinu ne sme da postane noćna mora za manjine. "Kontakt-grupa je jasno rekla da konačan status mora da bude prihvatljiv za većinsko stanovništvo, ali mi u UNMIK-u i ja uvek tome dodajemo da je odgovornost većine da taj status bude prihvatljiv i za manjinsko stanovništvo. Mislim da je veći deo razgovora koji se vode u Beču u okviru procesa definisanja statusa Kosova usredsređen na pitanje kako da kosovske Srbe uverimo da za njih ima budućnosti na Kosovu", kaže on.
Prema Petersenovim rečima, najteže vreme na Kosovu bilo je u junu 1999, neposredno posle oružanog sukoba, kada je u prvih par nedelja po dolasku međunarodnih snaga otišlo više od 100.000 Srba, bilo svojevoljno, bilo pod prinudom. "Tačno je da ih se vrlo malo vratilo i za njih je glavni problem bezbednost. Mislim, međutim, da bezbednost danas nije glavno pitanje, ali su zato privredni potencijali vrlo ograničeni, a niko ne želi da se vrati ako nema posla", rekao je on. Petersen smatra da teška ekonomska situacija na Kosovu ne može da bude bolja dogod status Pokrajine ne bude jasan. On je rekao da stvarnost mora biti sagledana i da bi bilo vrlo neobično ignorisati volju 90 odsto stanovnika Kosova, ali i dodao da je proveo daleko više od 10 odsto vremena u kontaktima s kosovskim Srbima uveravajući ih da za njih ima budućnosti na Kosovu i radeći s njima.
Svilanović: Ljudi imaju pravo na istinu
Ministar spoljnih poslova Jugoslavije Goran Svilanović ocenio je da će Kosovo biti nezavisno i tražio od vladajućih političara da budu realni i da se okrenu rešavanju problema kosovskih Srba. "Mislim da je dobro što sam još pre godinu i po dana rekao da će Kosovo biti nezavisno jer ljudi treba da se pripreme na nešto što je mnogo realnije od onog što smo sve vreme slušali od zvaničnika. Ljudi imaju pravo da znaju istinu", rekao je Svilanović za Građanski list.
On je optužio domaće političare da troše vreme na dilemu da li će ili ne Kosovo biti nezavisno, a ne na ono o čemu se zaista može razgovarati i koliko stvarno može da se uradi, pre svega na popravljanju lošeg položaja kosovskih Srba. "Mi moramo da vidimo da li će Srbi živeti na Kosovu i kako će živeti. Ti pregovori mogu da donesu mnogo bolji kvalitet za te ljude jer oni danas na Kosovu nemaju ništa ili gotovo ništa", rekao je bivši šef diplomatije, sada zvaničnik Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
Svilanović je pohvalio diplomatske aktivnosti predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice u regionu i u evropskim centrima i rekao kako se nada da su one usmerene i na rešavanje nekih rešivih pitanja na Kosovu kao što su decentralizacija i položaj manjina.
