Izvor: Blic, 31.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroljub Labus: Pola Vlade ne valja
Miroljub Labus: Pola Vlade ne valja
Budućnost G17 jeste u pokušaju da obnovi konsenzus demokratskih snaga koji je postojao na kraju 2000. i tokom 2001. godine. Te godine su bile godine poleta i nade, 2002. je godina razočaranja, dok bi 2003. trebalo da bude godina izvlačenja pouka iz protekle dve godine. Ljudi su nezadovoljni brzinom promena i nemogućnosti političkih partija da reše osnovne državne probleme zbog svojih svađa. Ne želimo borbu za vlast radi fotelja, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << želimo da povratimo optimizam, završimo posao koji smo započeli, a taj posao jeste da živimo bolje. G17 plus je nastao kao politička partija zbog toga što nije postojao taj politički konsenzus za dalje sprovođenje reformi i za uključivanje zemlje u evropske tokove, izjavio je u intervjuu za 'Blic' Miroljub Labus, predsednik G17 plus i potpredsednik Savezne vlade.
Kako G17 plus vidi ostvarenje tog konsenzusa i prekid političkih svađa?
- Mora da se napravi džentlmenski sporazum na moratorijum na sukobe. Izbor predsednika, donošenje novog ustava i izbori na kraju godine su tri ključne stvari, a u međuvremenu treba dati šansu Vladi da sprovodi reformske zakone o kojima smo se već dogovorili sa MMF, Svetskom bankom i drugim institucijama. Znači smanjiti političke tenzije, a Crnoj Gori reći jasno, ako hoćete s nama, dobro ste došli, ako nećete, čekaćemo trenutak da raščistimo odnose. Očekujete li vi vanredne izbore u 2003. godini, s obzirom na to da je premijer Đinđić izjavio da donošenje ustava ne znači i raspisivanje izbora?
- Jedno su izjave premijera a drugo je objektivna realnost. Očigledno je da Vlada Srbije nema više političku podršku u parlamentu za nastavak reformi. Vlada može da manipuliše s većinom kupujući glasove, ali konsenzus oko daljeg toka političkih i ekonomskih reformi ne postoji. Vlada može da se održi na tome, ali to je loše za zemlju, jer ova zemlja mora da nastavi putem kojim smo započeli. Da li definitivno G17 plus izlazi samostalno na te izbore, bez obzira na to kada budu raspisani?
- Da, doneli smo odluku da proverimo našu snagu na sledećim izborima, bez obzira na to kada će da budu ti izbori. Posle izbora znamo da nijedna politička partija neće imati većinu i da će morati da se prave koalicije. Ako ova zemlja želi da nastavi demokratskim reformskim putem, moraju da se prave koalicije između demokratskih partija. G17 plus je spreman na postizborne koalicije, ali kada su čisti računi. Tada tačno znate kolika vam je snaga i tačno možete u pregovorima da se dogovorite s potencijalnim koalicionim partnerima šta će da budu ciljevi vlade i šta će od vašeg programa da bude ostvareno tokom postojanja te koalicije. A kojoj koaliciji je bliži G17 plus, to ćemo videti na osnovu rezultata izbora i kakvu će politiku do tada voditi DOS i DSS. Pre svega, videćemo kako će DOS voditi politiku, da li će to biti demokratska koalicija ili će prigrabiti svu vlast, kao što je to Milošević imao. Na osnovu toga odlučićemo, ali nemamo predrasuda ni prema jednima ni prema drugima.
Zar vi stvarno očekujete da Vlada pristane da raspiše izbore do kraja 2003. godine?
- Neće nikada dobrovoljno. Problem je što ne shvataju da su na političkoj nizbrdici i da time što odlažu izbore dalje klize. Upravo suprotno trebalo bi da rade, jer da bi se održali na političkoj sceni moraju da donesu neku državničku odluku, čime će povećati rejting, a ne da čuvaju vlast odlaganjem izbora, kupovinom poslanika. To što se desilo prilikom usvajanja budžeta bilo je krajnje degutantno. Zar iko više može da pomisli da je ovo reformska vlada kad se srozava na to da je podržavaju takvi poslanici. Ali meni je žao da ovaj razgovor ne bude protumačen kao da se svađamo, međutim, ljudi ne vide kuda idemo. Moramo jednom da stabilizujemo institucije. Ne može Vlada da manipuliše parlamentom. Zašto G17 plus neće u DOS?
- A zašto bi bili u DOS? Više nema nikakvih razloga da budemo u DOS. Sve češće se pominju zahtevi za smenu guvernera NBJ i potpredsednika G17 Mlađana Dinkića. Ukoliko se to desi, kakav će biti odgovor G17?
- Naravno da postoji ta inicijativa, ali ona polazi od ljudi koji ne vode računa o rezultatima. Zato će to uticati na kreditni i opšteekonomski ugled zemlje, jer ako smenjujete guvernera koji je pokazao rezultate u stabilizaciji monetarnih prilika, zahvaljući toj politici kurs je stabilan, a devizne rezerve rastu, pri tom je dinar konvertibilan, onda je to loša poruka za sve buduće investitore. To može nekom da se čini kao kratkoročan politički dobitak jer sve konkurente skida s političke scene, ali to je za zemlju velika šteta. Na kraju građani će shvatiti šta se desilo i to kazniti na izborima. Jer ako vi čuvate nesposobne ministre, a sklonite sposobnog guvernera, onda se postavlja pitanje koja je to vlada kojom vi predsedavate. Šta G17 najviše zamera Vladi Srbije i šta bi eventualno promenila da može?
- Pola Vlade je dobro, pola Vlade ništa ne valja. Onaj deo koji se bavi ekonomijom je bolji deo i ima rezultate, onaj drugi deo nema rezultate. Da li je navodni Đinđićev bojkot predsedničkih izbora bio jedini razlog zašto ste napustili DS?
- Već sam javno rekao da nisam ja napustio DS, ona je meni okrenula leđa. Tu celu epizodu zatvorio bih iza sebe. Kako vidite rešenje krize predsedničkih izbora?
- Posle neuspelih izbora, bez obzira na to što se ja ne slažem s predsedničkim programom Vojislava Koštunice, taj neuspeh izbora je veoma loše primljen u inostranstvu i opao je ugled zemlje. Investitori su vrlo jasno stavili do znanja da je sada rizik investiranja u zemlji jako veći nego ranije. Mislim da izbori treba da budu raspisani do osmog februara. Istovremeno, predstavnici DSS, DOS i G17 plus treba da sednu za isti sto i da shvate da je interes zemlje preči od naših međusobnih razlika i da vidimo šta treba da se uradi da Srbija sutra dobije predsednika. Svako sa svoje strane mora da napravi ustupak, podeli deo odgovornosti zašto Srbija nema predsednika. Ne može da se čeka. Da li to znači da bi DSS, DOS i G17 plus trebalo da imaju zajedničkog kandidata?
- To je jedini način da se izabere predsednik po sadašnjim uslovima. A ako nema takvog konsenzusa, onda da se postigne dogovor da se ukine cenzus za izbor predsednika u prvom krugu. Da li bi u slučaju dogovora G17 plus podržao Koštunicu?
- Videćemo. To mora da se reši u narednih mesec-dva dana. Ne može da se kaže nema veze nemamo predsednika, jer će predsednica Skupštine da obavlja dužnost predsednika Srbije. To inostranstvo shvata kao znak duboke političke krize. Bez obzira na to što se ne slažem s njegovim predsedničkim programom, moramo da sednemo i da vidimo šta je to najbolje za Srbiju da bi sutra imala predsednika. Da li biste se možda vi ponovo prihvatili kandidature?
- Rano je da o tome razmišljam. Skoro nijedna poznata javna ličnost koja je bila član NVO G17 plus nije se oglasila da je pristupila stranci? Tu pre svega mislim na Goatija, Prelevića, Bradića, Kovačevića, Milenu Dravić, Đuričića...
- Jedan broj njih jeste pristupio stranci, ali naša struktura nije jednostavna jer imamo tri stuba. Jedan je politička partija, drugi je nova nevladina organizacija 'Ekspertska mreža', treći je Institut G17. Istovremeno razvijamo još nešto što zovemo prijatelji stranke, koji nisu članovi stranke i mogu da imaju nezavisno mišljenje. U toj strukturi biće mesta za sve koje ste nabrojali. Božidar Đelić navodno nije pristupio stranci zbog angažmana u Vladi?
- Sasvim sam siguran da ako smena guvernera Dinkića bude iz političkih razloga, kao što se sad najavljuje, da Đelić neće ostati u toj vladi. Vidite li sebe na nekoj saveznoj funkciji?
- To je definitivno jasno da neću biti ni na jednoj saveznoj funkciji. Ostavimo razloge po strani. Hoće li se nastaviti političke trzavice između Beograda i Podgorice, i koliko će to u ekonomskom smislu uticati na donatore, strane investitore, kredite...
- Naravno da hoće. Zar vi stvarno mislite da ljudi iz Crne Gore koji budu u saveznoj administraciji imaju za cilj da sačuvaju zajedničku državu? Mislim da su to mogli da pokažu do sada, ali problem je što se pitanje zajedničke države tretira kao instrument da li će neko da ostane na vlasti ili neće. Veoma sam skeptičan kako će ova zajednica da funkcioniše. Kako će to da utiče na privredni razvoj Srbije?
- Sigurno će se to odraziti negativno na razvoj Srbije. Sad zavisi da li će Srbija biti dovoljno pametna da paralelno radi na nastavku reformi i da ne dozvoli da je to značajno ošteti. Gde dočekujete Novu godinu? -
Svaku Novu godinu čekam s prijateljima na Kopaoniku. EU gubi strpljenje
- Neke zemlje u EU su već počele da gube strpljenje s nama. Svaki dan čitam depeše i vidim da među njima postoji sve više neraspoloženja i pitanje je da li uopšte Srbija i Crna Gora sutra treba da budu deo EU. Ta promena raspoloženja je nešto najozbiljnije što se desilo u poslednjih dva-tri meseca. Ranije je bila opšteprihvaćena ideja da zemlje zapadnog Balkana kolektivno treba da budu u nekom roku članovi EU. Sada se sve više kod nekih diplomatija rađa ideja da se selektivno tretiraju zemlje, da one koje su sposobne treba da uđu u EU, a one koje to nisu biće ostavljene po strani. To je najozbiljnije upozorenje koje sam poslednjih dana čitao. To je ozbiljnije upozorenje od onog koje je poslao MMF da ne može osmog januara da raspravlja o produženju trogodišnjeg ugovora. Ta promena raspoloženja je mnogo značajna jer će se evropska politika formulisati do juna meseca. Nenad Čaluković
