Izvor: Blic, 09.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroljub Labus: Imam tim sa kojim ću iskoreniti kriminal
Miroljub Labus: Imam tim sa kojim ću iskoreniti kriminal
Najvažniji segment kampanje pred drugi krug izbora je TV duel sa Vojislavom Koštunicom, koji sam ja tražio pre skoro mesec dana. Mislim da je neophodno da se građani Srbije upoznaju s našim programima putem javnog sučeljavanja. Ono što na taj način želim da pokažem je da ja imam konkretan program, a da gospodin Koštunica niti ima šta da ponudi Srbiji, niti ima saradnike s kojima bilo koje obećanje koje je dao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može da ispuni - izjavio je u intervjuu za 'Blic' Miroljub Labus, predsednički kandidat grupe građana 'Najbolje za Srbiju'. Očekujete li da uspe drugi krug izbora?
- Više puta sam rekao da je drugi krug rizik, ali se nadam da su građani svesni da bi neuspeh izbora bilo loše rešenje za Srbiju. Ja pozivam birače da glasaju i svojom odlukom kažu ko će biti predsednik Srbije i kakva će politika biti vođena. Svi moraju da preuzmu odgovornost za sudbinu zemlje. Na osnovu čega tvrdite da neće biti bojkota?
- Ne čudi me što se opozicija i u ovoj prilici ponaša neodgovorno, ali verujem da su građani svesni da je Srbiji potrebno da ima predsednika i zaokruži demokratski izabrane institucije. U suprotnom, odlučiće oni koji će ostati kod kuće. Izbori, u svakom slučaju, moraju da budu održani, ali uz nove troškove i rizik da zakasnimo sa važnim odlukama kojima bi trebalo da nastavimo promene započete u oktobru 2000. godine.
Konkretno, koje su posledice po Srbiju ukoliko 13. oktobra ne dobije predsednika?
- Srbija praktično već dve godine nema predsednika, a važno je da ima legitimno izabrane sve institucije političkog sistema, kako zbog pravne i političke sigurnosti u zemlji, tako i zbog odnosa međunarodne zajednice, koja čeka jasan znak da Srbija zna kuda ide i ne namerava da odustane od dalje integracije. Evropa gubi strpljenje, očekivala je da ćemo brže rešiti neke probleme, ali još nije sve izgubljeno. Rok je da do kraja godine započnemo pregovore o stabilizaciji i asocijaciji. To je naš nacionalni interes i ne bi smeli da propustimo priliku da što pre počnemo da radimo na tome, jer smo izgubili isuviše vremena. Čiju podršku očekujete u drugom krugu?
- Očekujem podršku građana, pre svega autentičnih birača DOS-a koji su doveli do demokratskih promena 2000. godine koje nisu završene, jer celokupni sistem nije izmenjen. Taj cilj naglašen je i u programu DOS, koji smo pisali moji saradnici i ja. Mi smo svoje zadatke u Saveznoj i Republičkoj vladi i NBJ obavili - omogućili smo funkcionisanje novog ekonomskog sistema, uz niz neophodnih zakona koji su bili neophodni za te reforme. U drugom delu pravnog sistema nije bilo promena, a to je bilo više u nadležnosti mog protivkandidata, nego mene. Zato je sada neophodno izgraditi pravnu državu isto tako efikasno kako su učinjene promene u oblasti ekonomije, jer od pukih obećanja onih koji su to radili i protekle dve godine nikome neće biti bolje. Hoće li to biti dovoljno za pobedu?
- Ja verujem u demokratski potencijal Srbije. Vojislav Koštunica je izjavio da ste potrebni Srbiji.
- Svi ljudi koji rade u korist građana potrebni su Srbiji. Da li će Koštunica biti potreban Srbiji ako vi pobedite? Na kojoj funkciji bi najradije videli Koštunicu?
- Koštunica ima primedbe na to kako vodim ekonomsku politiku zemlje, a predlaže da nastavim da vodim pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama. Po tom principu bih mogao i ja njemu da uputim predlog. Ja mogu da radim sa svima koji rešavaju probleme. Ali, ako neko sedi sa strane i kritikuje šta nije dobro, a očekuje da će to neko drugi da reši, onda to nije saradnja. Stekao se utisak u javnosti da ste se između dva kruga po nekim stavovima približili Koštunici, a istovremeno udaljili od srpskog premijera Zorana Đinđića. Đinđić je Koštunicu, ali i vas, optužio da ste vodili kampanju protiv Vlade Srbije?
- Moji stavovi oduvek su bili isti. Ja ne govorim zarad domaće javnosti jedno, a radi međunarodne drugo. Što se gospodina Đinđića tiče, mi smo imali bliske stavove u pogledu reformske politike obe vlade. To ne znači da razlike u mišljenjima ne postoje. Vladina kampanja bila je odgovor na optužbe koje su drugi kandidati neosnovano iznosili na njen račun, gospodin Koštunica i kandidati opozicije. Jeste li između dva kruga razgovarali s Đinđićem i Koštunicom. Ako jeste, o čemu je bilo reči?
- Ništa posebno. Ja uvek ljudima kažem šta mislim. DSS i Koštunica optužuju Vladu Srbije da je vodila kampanju da izbori ne uspeju. Imate li vi takav utisak?
- Samo jedna stranka zastupljena u Vladi Srbije najavila je bojkot izbora i to tek u drugom krugu. To je njihovo pravo, a da li je to ispravan stav - prosudiće građani. Hoćete li uspeti da 'pomirite' Koštunicu i Đinđića ako postanete predsednik?
- Moj zadatak na mestu predsednika Srbije ne podrazumeva ni da mirim ni da svađam bilo koje ličnosti i stranačke politike. Ja ću se držati ustavnih ovlašćenja, a zarad obezbeđivanja političke stabilnosti u zemlji i funkcionisanja svih institucija, spreman sam da posle izbora pozovem sve relevantne političke snage u zemlji na dogovor o strategiji državne politike. Da li ste za vraćanje mandata DSS?
- Poslanicima DSS je mesto u Skupštini Srbije, što su pokazali i rezultati prvog kruga predsedničkih izbora. Mandati DSS oduzeti su po zakonu, ali to nije pravedno, ni demokratski, što je ocenio i OEBS, preporučujući usklađivanje zakona sa evropskim standardima. S druge strane, problem mandata DSS je pokazatelj praznog, formalnog legalizma za koji se zalaže ta stranka. Moram da podsetim da je potpredsednik DSS Dragan Maršićanin skoro godinu dana bio predsednik parlamenta koji nije na dnevni red stavio izmenu Izbornog zakona, koga sada žestoko kritikuju, prebacujući ponovo odgovornost na druge. Najavili ste raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kada će oni biti - da li u toku sledeće godine, znajući da je na to burno reagovao premijer Srbije?
- Nije vreme za prevremene parlamentarne izbore, ali očigledno je da su neizbežni i da je to i volja velikog broja birača, koja se ne može zanemariti. Mislim da će izbori biti sledeće godine, a pitanje je samo da li će biti raspisani pre ili posle usvajanja novog ustava Srbije. Svaki budući predsednik Srbije mora da poštuje volju naroda, ali i Ustav, koji kaže da predsednik države ne može da raspusti Skupštinu ukoliko za to nema predlog Vlade. Tu nema nikakve opasnosti. Obećanja svih ostalih kandidata nisu ništa drugo do najava kršenja Ustava. Analitičari su ocenili da ste zbog Đinđićevog govora na završnom mitingu u Beogradu izgubili veliki broj glasova.Šta vi mislite o tome?
- Đinđić me je pitao da li da govori na mitingu i ja sam bio za to. Nisam, međutim, oduševljen načinom na koji je govorio i preuzeo sam rizik za to. Svako je, ipak, samostalna ličnost i ne mogu ja nekome da kažem kako da govori. Procenjuje se da ste izgubili dosta glasova zbog kampanje protiv Koštunice na TV 'Pinku'. Da li je to bila vaša ideja?
- Apsolutno nemam nikakav uticaj na bilo koji medij, uključujući i TV 'Pink'. Tačno je da je TV 'Pink' pridavao više pažnje drugim kandidatima nego Koštunici, uključujući i mene, ali neke druge stanice davale su njemu više prostora. Oduvek sam se zalagao za samostalnost uređivačke politike medija, a oni bi trebalo sami da vode računa, na osnovu standarda profesije, da li je to u interesu javnosti, političke stabilnosti i razvoja tolerancije u društvu. Problem 'Pinka' je što je ta stanica simbol prošlosti i ujedno pokazatelj neravnopravnosti u kojoj su bili mnogi drugi mediji, koji su, u uslovima represije za vreme bivše vlasti, herojski ostali dosledni istini i profesiji. Optužujete Koštunicu da je u njegovoj stranci danas najviše pristalica bivšeg režima. Zašto je onda vaš završni miting prenosila TV 'Pink' čiji je vlasnik bio blizak bivšem režimu?
- Hajde da ne budemo demagozi. Ako me pitate zašto svi pripadnici JUL nisu prešli u stranku Koštunice, ne znam. Niti znam ko je sve prenosio koji miting. Ono što je važno za građane jeste da stalni povici - 'veliki kriminal', 'kriva je Vlada', nisu tačni. Tačno je da mi nemamo institucije u kojima sede sposobni ljudi sa zakonskim ovlašćenjima da se bore protiv korupcije i kriminala. Podsetiću vas da je Savezna vlada predložila zakon o borbi protiv kriminala, koji je predviđao i uvođenje specijalnih institucija, ali on nije usvojen, jer su poslanici SPS, SRS i DSS napustili zasedanje parlamenta. Građani znaju da se protiv ovako velikih zala, kao što su kriminal i korupcija, ne može boriti praznim rečima. Kao i drugde, i ovde je jasno da tu ne pomažu političari, već timovi ljudi koji odlučno rade svoj posao. Srećan sam da takav tim imam. Politički analitičari su ocenili da je vaš rezultat u prvom krugu pobeda G17 plus, i da je to prvi korak ka prerastanju te organizacije u političku stranku. Vidite li sebe u stranci G17 plus?
- Nije preterano pametno prevoditi lične rezultate sa predsedničkih izbora u ma kakve sadašnje ili buduće. Ja sam bio i ostao član DS i tu ništa nije sporno. Moj angažman u G17 plus, kao i moj angažman uopšte, svih ovih godina, nikada nije bio prepoznatljiv kao partijski, već kao stručni. Tako će biti i ubuduće. U slučaju bojkota drugog kruga, hoćete li se ponovo kandidovati za predsednika Srbije?
- Ne razmišljam o tome. Ja verujem u građane Srbije. Ukoliko izgubite, šta ćete raditi?
- To je pitanje vaspitanja koje sam poneo iz porodice. Bilo kao predsednik Srbije ili s nekog drugog mesta, uvek ću i pričati i raditi ono što je najbolje za Srbiju. Službe znaju gde su centri moći
Ocenili ste da u Srbiji postoji organizovani kriminal. Šta ćete učiniti u borbi protiv tog kriminala, da li već znate gde su ti centri moći?
- Stručne službe dobro znaju gde su centri moći i oni sigurno ne mogu biti uništeni od stranaka i ljudi koji sa njima sarađuju. I tu se mi ne razlikujemo od drugih zemalja u tranziciji. Prema podacima 'Freedom Hous' iz projekta 'Države u tranziciji', SRJ je na istom mestu gde i Azerbejdžan, Kazahstan, Rusija i Turkmenistan. U okviru antikorupcijske strategije, od septembra 2001. godine, pokrenuta je takozvana savetodavna i operativna inicijativa. Ključni nedostatak ove strategije je nedostatak institucionalnih promena i činjenica koje građani dobro znaju da su sve ustanove starog sistema, koje su opterećene korupcijom, nastavile da funkcionišu. Potezi koji su uticali na stvarno smanjenje korupcije su povučeni samo u ekonomskoj sferi: liberalizacija tržišta, uvoza i izvoza (posebno ukidanje kvota i kontigenata), ukidanje dvojnog kursa i transparentniji budžet. Organizovani kriminal, ma koliko to bila prenaduvana tema, jeste problem s kojim se u svetu uspešno bori samo jaka država. Zato je moj program - program ekonomski jake države, uređene po zakonima i sposobne da garantuje bezbednost i sigurnost svim građanima. Nenad Čaluković
