Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miran san za decu sa Kosmeta
Oko 400 dece, od kojih je polovina doputovala iz južne pokrajine, do 5. avgusta će u letnjem kampu pohađati škole etnologije, plesa, plivanja, slikanja, glume, jezika... Petnaestogodišnje Jelena Vasić i Katarina Patrnogić, čiji su roditelji izbegli sa Kosova i Metohije, da nema Škole prijateljstva na Tari leto bi provodile u uzavreloj prestonici, rashlađujući se na Adi Ciganliji. Petnaestodnevni odmor u letnjem kampu na Tari jedino je letovanje na koje roditelji mogu da ih isprate. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na ovom mestu su se Jelena i Katarina zbližile. Sada su nerazdvojne prijateljice.
I ove godine, kada su birale koje će od šesnaest radionica pohađati, odlučile su se za ples i glumu. Na ovom mestu su pre nekoliko godina savladale prve plesne korake i razbile tremu od izlaska na binu. Sada, svakog leta obnavljaju i nadograđuju stečeno znanje. U kampu se ponekad i zaljube, ali, kako kažu, samo pomalo.
Njihovim zemljacima i vršnjacima Slobodanu Đuriću iz Kosovske Vitine i Milanu Maksimoviću iz Gnjilana dolazak na Taru je jedini beg od surove realnosti. Kao i 400 dece koja će se do 5. avgusta odmarati, zabavljati i učiti u Školi prijateljstva u Dečjem odmaralištu Mitrovac, u organizaciji "Naše Srbije", doputovali su u petak, dva dana ranije nego što je manifestacija zvanično otvorena. Bili su iznenađeni prostranstvom koje se ukazalo pred njima, a kojim su se mogli kretati bez ograničenja. Iako su se Slobodan i Milan već odavno zamomčili, svaki put moraju da vode rat sa roditeljima pre nego što izađu iz kuća u Vitini ili Gnjilanu. Svesni su, kako kažu, da svaki korak može da bude koban po njih, pa se često povinuju roditeljskim zahtevima i danima ne izlaze nigde. Posle dužeg vremena, u odmaralištu na Tari su, kao i 200 njihovih vršnjaka sa Kosova i Metohije, imali miran san. I kada se, već u 10 časova, ugase svetla u sobama, čeka ih zabava, smeh i priče do kasno u noć. Rešeni da se što bolje provedu i zabave, odlučili su da i pre i posle podne idu u školu fudbala.
Za razliku od njih, Sanja Rakanović koja je na Taru stigla iz Bratunca u Republici Srpskoj, pohađa školu engleskog jezika. Prema njenim rečima, na ovom mestu ima priliku da razgovara sa vršnjacima iz dijaspore, a to će joj dobro doći za uvežbavanje engleskog jezika. Inače, nekoliko desetina devojaka i momaka na Taru su doputovali iz Londona, Čikaga, Kanade...
Disciplina u kampu je na visokom nivou. Doručak je u osam časova, a po završetku jela sva deca moraju zajedno da ustanu sa stolica. Radionice pohađaju pre i posle podne, a između obroka i časova odmaraju se u sobama. Za vreme odmora đacima nije dozvoljeno da napuštaju paviljone. Veče je rezervisano za druženje u diskoteci, ali već u 10 časova svi mališani moraju da budu u krevetima.
Deci su na raspolaganju profesori koji drže časove etnologije, narodnih pesama i igara, jezika, plesa, slikanja, ekologije, novinarstvo, kompjutera, fudbala, košarke, odbojke, plivanja...
Profesor Nataša Jovanović drži školu slikanja u kojoj podučava decu osnovnim tehnikama. Kaže da je ovo idealna prilika da se iskristališu talenti i afiniteti dece. Ove godine rad ove male škole biće okrenut ka etnologiji i motivima sa srpskih nošnji, ukrasa, ćilima...
Na kraju ovog dečjeg kampa deca koja su pokazala najbolje rezultate u oblasti obrazovanja, umetnosti i sporta kao i dečji najbolji prijatelj, podeliće nagradu od 2.000 dolara, donaciju anonimnog dobrotvora, Srbina iz Kanade.
Svoje znanje mališani će pokazati na kvizu poznavanja srpske kulture i tradicije, a biće organizovan i Sajam knjiga za decu, pod pokroviteljstvom kuće "Politika – novine i magazini".
Organizator dečje škole je "Naša Srbija", humanitarna organizacija koja tokom godine dodeljuje stipendije za 1.000 dece među kojima su raseljeni sa Kosova i Metohije i mališani bez jednog ili oba roditelja. Skupština grada Beograda je prvi put domaćin ovogodišnje "Škole prijateljstva", a generalni pokrovitelj je "Štark".
J. Kisin
[objavljeno: 25.07.2006.]
