Izvor: Blic, 16.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir i monarhija potrebni Srbiji
Mir i monarhija potrebni Srbiji
Sadašnje stranačke nagodbe još uvek ne uključuju mogućnost da Srbija postane parlamentarna monarhija, iako mnogi pojedinci podržavaju ovakav vid državnog uređenja, ali neće da načine prvi korak, zaključak je koji se nameće iz razgovora sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem.
Ipak, na listi njegovih želja neposredno pred proslavu šezdesetog rođendana na prvom mestu ne nalazi se želja za uvođenjem monarhije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već želja za mirom.
- Kada me na proslavi mog pedesetogodišnjeg jubileja, moja kuma kraljica Elizabeta II zapitala za rođendansku želju, rekao sam da bi bila sreća da rođendan proslavim u svom domu, u svojoj zemlji i među svojim narodom! Ta mi se želja ispunila! Šta bih mogao da poželim danas? Ja sam čovek mira, i moja želja je da ga doživimo i u njemu proživimo, okruženi porodicom, prijateljima, dobrom voljom i ljubavlju. Uz mir, i u miru, možemo raditi na ostvarenju najambicioznijih planova i projekata. Bez mira, ne možemo ostvariti ništa - poručuje prestolonaslednik. Monarhiju u Srbiji on vidi kao 'mesto susreta i dogovora, ne arbitrarnog odlučivanja ili cenjkanja oko uloge prošlosti i projekta budućnosti'.
- Činjenica da u različitim vladajućim ali i opozicionim partijama ima mnogo istaknutih pojedinaca koji zagovaraju ovu ideju na najbolji način oslikava prednost koncepta parlamentarne monarhije. Ipak, politika je pitanje dnevne oportunosti, trenutnih prioriteta i stranačkih nagodbi. Ja to razumem, i naša se situacija u tom pogledu ne razlikuje bitno od one u razvijenim parlamentarnim demokratijama. Međutim, naši problemi su akutniji, ozbiljniji, sa naglaskom na presudni uticaj inostranih faktora i što ih moramo rešavati u okolnostima koje u značajnoj meri obeshrabruju opredeljivanje za krupne i hrabre korake.
Da li ste zadovoljni položajem kraljevske porodice u Srbiji?
- Ogromna je razlika između našeg položaja u Srbiji danas i pre samo pet godina. Pod tim, pre svega, podrazumevam odnos vlasti i odnos javnosti koji su dramatično poboljšani. S druge strane, nisam sasvim zadovoljan jer verujem da bi uzajamna saradnja na poslovima od opšteg interesa mogla i morala biti intenzivnija. Ovo nije nikakva kritika, već prosto osećanje da postoji toliko prostora na kojima bi se moralo učiniti više, a vremena svi imamo tako malo. Da li ste zadovoljni onim što ste postigli kada je u pitanju dolazak stranih investitora u Srbiju?
- Naravno da nisam sasvim zadovoljan. Pozdravljam svaki uspešan kontakt, i mislim da su kompetentni državni činioci takođe svesni potencijala koji postoji i koji im stoji na raspolaganju. Ipak, svestan sam dimenzija naših potreba i opšteg stanja i znam da nemam prava da zastanem niti da budem samozadovoljan postignutim. Ko su danas najveći saveznici Srbije?
- Najveći saveznici Srbije su sami građani Srbije. Nemamo veće prijatelje od nas samih, niti veće neprijatelje nego što su slabosti od kojih odbijamo da se oslobodimo. Kakvi su vaši odnosi sa predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom?
- Izvrsni. Veoma cenim i Tadića i Koštunicu, i sa njima imam kontakt još od vremena kada su obojica bili bitni lideri demokratske opozicije. Sa većinom srpskih političara imam izvrsne kontakte, bez obzira na političku opciju koju predstavljaju. Tamo gde su takvi kontakti slabiji, moja su vrata otvorena. Svi oni koji deluju u okviru zakona i elementarnih načela demokratije za mene nisu neprijatelji već sagovornici. Kada očekujete da će biti vraćena imovina kraljevskoj porodici?
- U ovom momentu ne mogu da odgovorim na to pitanje. Ono ionako više spada u domen nastojanja Skupštine i Vlade da razreše problem vlasništva i restitucije imovine u načelu i u potpunosti, jer se bez toga ne može ići dalje u evropske integracije i ozdravljenje pravnog i ekonomskog poretka u državi i društvu. Kolika je vrednost te imovine?
- Ne bi valjalo kada bi sudbina restitucije nečije imovine zavisila od njene vrednosti. Ili na nešto imate pravo, ili ga nemate. Imovina kraljevske porodice ima više nivoa vrednosti: istorijsku, kulturno-umetničku, sentimentalnu, ekonomsku. Kako će se to proceniti, zavisi od merila i od interesa. Ivana Cvetković
