Izvor: B92, 25.Mar.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri iz regiona o izbeglicama
Beograd -- Ministri spoljnih poslova Srbije, BIH, Hrvatske i Crne Gore dogovorili su na skupu u Beogradu intenzivniju saradnju u rešavanju problema izbeglica.
Prvi korak je utvrđivanje tačnog broja raseljenih. U tome su pomogli i sami ministri, koji su na početku konferencije prezentovali podatke koje trenutno imaju. Oni su naglasili da je neophodna regionalna saradnja u rešavanju ovog problema.
Nekadašnja sala u kojoj su održavane sednice republičkog parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslužila je danas ministrima spoljnih poslova Srbije, Hrvatske , Bosne i Hercegovine i Crne Gore da se sastanu i raspravljaju o jednom od zajedničkih problema.
Nije reč o međusobnim političkim odnosima, niti evro integracijama, već o izbeglicama - problemu koji svaka od država mora da reši na svom putu ka EU. Razlike u stavovima su bile minimalne, a zajednička ocena – problem izbeglica se rešava, ali ni u jednoj zemalja nije u potpunosti rešen.
Uz opasku da je Srbija u prvih pet zemalja u svetu, kada su u pitanju problemi sa izbeglicama, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, navodi da izbeglice ni na koji način ne smeju biti diskriminisane.
"Poslednja decenija 20. veka je period kojeg će se malo ko sećati po dobrom sa naših prostora. Iza nas su teške godine stradanja, pepeo i gorčina. Verujem da imamo različita gledanja na uzroke te tragedije, mogu da pretpostavim da su nam po tom pitanju uverenja prilično čvrsta, ali danas i ovde nije ni mesto, ni vreme da o tome razgovaramo”, rekao je Jeremić.
"Danas smo se našli da učinimo iskrene napor da olakšamao život i vratimo dostojanstvo unesrećenim ljudima. Oni ne smeju biti taoci naših političkih razlika”, smatra on.
Svoje učešće na konferenciji, Jeremićev hrvatski kolega, Goran Jandroković iskoristio je kako bi prezentovao sve šta je Hrvatska uradila kako bi rešila problem izbeglica. Osim brojki, čuli su se i predlozi kako dalje.
"Obnovljeno je više od 146 600 u ratu oštećenih i uništenih stambenih jedinica. Ukupne ratne štete u Hrvatskoj procijenjene su na preko 32 milijarde dolara, do sada je uloženo tri milijarde eura”, naveo je on.
"Republika Hrvatska se snažno zalaže za pragmatičan, individualiziran, humanitaran i nepolitiziran pristup ovom procesu. Upravo zato što smo proteklih godina bili kontinuirano izloženi politizaciji izbegličkog pitanja, zalažemo se za čvrstu primenu standarda međunarodnog prava”, poručio je hrvatski šef diplomatije.
Ni izlaganja šefova diplomatije Bosne i Hercegovine i Crne Gore, nisu se mnogo razlikovala od prethodnih.
Čulo se da je Bosnu tokom rata napustilo 2,2 miliona ljudi, kao i da trenutno više od pola miliona ljudi je u izbeglištvu van BiH.
U Crnoj Gori brojke su mnogo manje - 16.000 izbeglih iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova.
Ipak, i bosanski ministar Sven Alkalaj i crnogorski ministar Milan Roćen, kao i ostale njihove kolege shvataju jedno – sada je već krjanje vreme da se problem izbeglica reši.
"Krajnje je vrijeme da se gotovo deceniju i po nakon završetka krvavog rata svima onima koji to nisu uspjeli ostvariti, pruži mogućnost da se vrate u mjesto svog ranijeg prebivališta ili da se odluče da druga riješenja. Prije svega, za puno integrisanje u zajednice gdje sada žive”, smatra Alkalaj.
"Napredak svake zemlje pojedinačno treba biti podsticajan za sve, a ne inspiracija za podmetanje klipova u točkove svojim susjedima. Ako Hrvatska, koja je danas najbliže EU, bude prepoznata kao respektibilna nova članica, Brisel će kroz tu prizmu gledati i na nas druge. Time će se donekle neutralisati donekle negativan dojam u Evropi nakon poslijenjeg prijema novih članica”, očekuje Roćen.
Dokument, čije je usvajanje i cilj današnje konferencije, pripremili su Visoki komesarijat za izbeglice i Evropska unija.
U njemu je predložena depolitizacija celog procesa. Zadatak je da se utvrdi i broj ljudi koji su se vratili u zemlju porekla, zatim koliko ih je još u ibeglištvu, kao i koliko je izbeglica veoma ugroženo.
