Izvor: B92, 03.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri NATO: Ohrabrujući koraci u SCG
Madrid -- Šefovi diplomatija NATO su u utorak u Madridu nagovestili da "ohrabrujući" koraci koje su vlasti u Srbiji i Crnoj Gori učinile u poslednje vreme u bici za slamanje organizovanog kriminala i političkog ekstremizma, kao i reforma oružanih snaga, mogu dovesti do uključivanja SCG u program saradnje s NATO Partnerstvo za mir i Savet za evroatlantsku saradnju.
Ministri NATO su istakli da je neophodno da Srbija i Crna Gora u tom cilju ostvare dodatni napredak, "uključujući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potpunu saradnju sa Haškim sudom".
O mogućem jačanju saradnje SCG s NATO će, kao pozvani gost na večeri, s ministrima Atlantskog saveza razgovarati šef diplomatije Goran Svilanović, koji će se popodne sastati i sa ministrima inostranih poslova Španije i Velike Britanije, Anom Palasio i Džekom Strouom.
U zajedničkom saopštenju prvog dela zasedanja, ministri NATO su "ocenili ohrabrujućim pojačane napore Srbije i Crne Gore u bici protiv kriminala, hapšenju lica optuženih za ratne zločine i suzbijanju političkog ekstremizma, kao i ponovno istaknutu rešenost za sprovođenje odbrambenih i vojnih reformi". Takođe je izraženo zadovoljstvo "zbog napretka u jačanju odbrambenih struktura u ravni države Bosne i Hercegovine".
Mi računamo, istakli su ministri Atlantskog saveza, "da će Srbija i Crna Gora, isto kao i Bosna i Hercegovina, uzeti učešća u Partnerstvu za mir i Savetu za evroatlantsku saradnju, pošto ostvare neophodni napredak, uključujući punu saradnju sa Haškim sudom".
Šefovi diplomatija NATO u utorak su u Madridu istakli "podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu svih država Balkana" i naglasili da balkanske zemlje "moraju nastaviti izgradnju postojanih multietničkih demokratija, iskoreniti organizovani kriminal i korupciju i uspostaviti pravnu državu".
Atlantski saveznici su, u saopštenju posle prvog dela zasedanja, istakli rešenost da pomognu balkanskim zemljama da, "uz tesnu saradnju sa UN, Evropskom unijom i OEBS-om, izgrade miroljubivo, stabilno i demokratsko područje jugoistočne Evrope, u kojem će sve tamošnje zemlje na sebe preuzeti sprovođenje reformi i koje će biti uključene u evro-atlantske strukture". "NATO misije na Balkanu, području od strategijskog značaja, doživljavaju promene u meri u kojoj se poboljšavaju stabilnost i bezbednost", navodi se u saopštenju.
"Mi smo krenuli u preustrojstvo snaga pod vođstvom NATO u regionu i njihovo smanjivanje, a taj proces će biti nastavljen u funkciji daljeg napretka". Šefovi diplomatija Atlanskog saveza su, takođe, "imajući u vidu i dalje postojeće krupne izazove", potvrdili da će NATO i dalje biti prisutan na Balkanu. "Mi smo spremi", istakli su oni, "da zemljama tog područja pomognemo u ostvarivanju daljeg napretka, posebno kad je reč o sektorima bezbednosti i odbrane".
Zvaničnici NATO su već ranije nagovestili da bi snage Atlantskog saveza na Kosovu i u BiH trebalo da budu reorganizovane i smanjene, zato što se smatra da "borbene trupe" više ne treba da budu snažnije prisutne na Balkanu, s obzirom da nema opasnosti od "oružanog nasilja" i vojnih pretnji.
Glavna opasnost za stabilnost regiona su, kako je zaključeno, organizovani kriminal i korupcija, pa zato međunarodne snage sada više imaju "policijske zadatke", ali i "ulogu odvraćanja" od etničkog nasilja.
Diplomatski izvori NATO prenose da se zato i razmišlja da možda već 2004. na Balkanu trupe Kfora i Sfora budu svedene na "snage odvraćanja", što znači da bi i brojčano bile osetno smanjene, čak na manje od desetak hiljada vojnika, kako u BiH, tako i na Kosovu.
Prema ranije utvrđenoj strategiji NATO na Balkanu, to bi bila treća faza prisustva, a poslednja etapa je "minimalno prisustvo", koje bi podrazumevalo da je bezbednosna situacija osetno stabilizovana, a organizovani zločin i korupcija u znatnoj meri suzbijeni.
