Izvor: Politika, 17.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarski kandidati kao "probni baloni"
Predstavnici DS-a, DSS-a i G17 plus tvrde da ozbiljni stranački pregovori o formiranju vlade još nisu ni počeli
I pored brojnih spekulacija o formiranju buduće srpske vlade, pa samim tim i o konkretnim kadrovskim rešenjima, za sada još nema naznaka da je takav dogovor na pomolu. Čak, kako tvrde izvori "Politike", nisu se "zahuktali" ni ozbiljni, konkretni razgovori o tom pitanju. U javnosti se, međutim, svakim danom, pojavljuje sve više imena stranačkih funkcionera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za koje se tvrdi da su sigurno u najužem krugu za ministarska mesta. Ali, tih "sigurnih kandidata" toliko je da bi bilo potrebno sastaviti bar dve vlade da bi svi oni zauzeli ministarska mesta (vidi tabelu). Stoga je logična pretpostavka da su praktično sve ove dosadašnje najave o kadrovskim rešenjima više u domenu pukog spekulisanja radi držanja pažnje javnosti ili objavljivanja neformalnih stranačkih "spiskova želja", nego što su rezultat konkretnih dogovora vrhova partija koje pretenduju da uđu u vladu.
Za sada je sigurno samo to da razgovori o formiranju nove vlade, koja najviše zavisi od dogovora između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, treba tek da počnu ovih dana i nije sasvim izvesno da će biti gotovi do sredine marta, kako neki najavljuju (ukazujući na potrebu da se vlada obrazuje do tog roka, kako bi imala vremena da pripremi predlog budžeta za tekuću godinu, budući da je privremeno finansiranje, po zakonu, moguće samo do kraja marta). S obzirom na to da je Skupština Srbije konstituisana u sredu, 14. februara, rok za formiranje nove vlade ističe 15. maja, pa za stranačke dogovore ima još vremena, a postoje načini i da se premosti problem sa budžetom, pa je gotovo sigurno da se samo zbog njega neće žuriti.
Izvesno je da će se mnoge ličnosti, o kojima se ovih dana uveliko govori kao o pretendentima na mesta u budućoj vladi, zaista i naći u toj vladi (govorimo naravno o varijanti koja je u ovom trenutku najverovatnija – vladi DS-a, DSS-a, Nove Srbije i G17 plus). Naročito oni kojima je "ponuđeno" toliko resora da se prosto nameće zaključak da im se neko mesto mora naći.
Uočljivo je, pri tom, da se neki neatraktivni resori u ovim spekulacijama gotovo uopšte ne pominju, dok se oni zanimljiviji već dele na dva ili tri ministarstva i na po nekoliko stranačkih funkcionera. Tako se, recimo, o kadrovskim rešenjima za resore vera, dijaspore, trgovine i turizma još ništa ne zna, kao ni za kulturu, osim što se u slučaju ovog ministarstva govori da bi možda mogla da ga dobije partija Mlađana Dinkića i to kao utešnu nadoknadu za neko drugo više željeno ministarstvo (zdravlja ili poljoprivrede). Za ovo mesto je, u tom slučaju, "viđen" Nebojša Bradić.
Ali, zato su u nekim varijantama već "rascepljena" ministarstva za kapitalne investicije (na saobraćaj, građevinu i telekomunikacije), za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ili prosvetu i sport (u okviru ove podele spekuliše se da bi novi ministar sporta mogao da bude Dragan Džajić ili Nenad Manojlović, navodno, kao kadrovi DS-a), uz najavu formiranja nekih novih, poput ministarstava za ljudska prava, ravnomeran regionalni razvoj ili evropske integracije.
Za najvažnije mesto u vladi, premijersko, postoje samo dva javno istaknuta kandidata – Vojislav Koštunica i Božidar Đelić. I dok se za Koštunicu rezervna varijanta u vladi i ne pominje (navodno njegova je "odstupnica" da bude samo na čelu stranke, ali je pitanje da li bi vlada tako mogla da se formira), Đelić, prema tvrdnjama medija, slovi za kandidata koji bi mogao da bude zadovoljan i mestom potpredsednika vlade. Ipak, Đelić poslednjih dana često ističe da DS nipošto ne bi trebalo da se odrekne mesta premijera, s obzirom na to da ima najviše poslanika u "demokratskom bloku".
Sociolog Zoran Stojiljković kaže za "Politiku" da sve medijske najave o različitim kombinacijama za sastavljanje vlade ne treba uzimati "zdravo za gotovo":
– Neke od tih informacija jesu korisne, kao indikacije, a neke su samo "probni baloni" kojima se, manje ili više ozbiljno, testira javno mnjenje i partneri u pregovorima. Ali, očito je da je prerano ići u detalje, jer se za sada "trguje" samo najvišim, odnosno prvim i drugim nivoom vlasti – premijerskom pozicijom, potpredsedničkim mestima i onim najvažnijim ministarstvima. U ovom trenutku se u javnosti pominju i imena koja stoje i ona koja ne stoje, ali i to je deo igre.
Sada su svi pod pritiskom da se vlada formira do marta, objašnjava Stojiljković:
– To je, po mom mišljenju i realno. Koštunica mora još nekoga iz koalicije i stranke da "udomi" da bi izbegao unutrašnje probleme. Prvo mora da razmišlja o Velimiru Iliću, kao i o ljudima iz svog užeg kruga. Ako ne budu mogli da zadrže "ministarstva sile", onda će tražiti jake privredne resore. Svakako da su policija i energetika najvažniji.
Što se tiče resora unutrašnjih poslova koji je, pored mesta predsednika vlade, po svemu sudeći i najsporniji, tu se "lome koplja" oko dva, čini se, najverovatnija kandidata – Dragana Jočića (DSS) i Dragana Šutanovca (DS). Utisak je da bi, ako se postigne sporazum oko ovih mesta, sve ostalo mnogo lakše "došlo na svoje", pa bi dalji pregovori dve najveće stranke "demokratskog bloka" ušli u mnogo mirniju fazu.
U spekulacijama o podeli "resora sile" pominje se i mogućnost da DS i DSS kompromis postignu tako što bi jedna stranka dala prvog čoveka policije, a druga Bezbednosno-informativne agencije. Uočljivo je da se poslednjih dana ni u jednoj kombinaciji ne pominje mogućnost da sadašnji šef BIA Rade Bulatović zadrži tu poziciju, niti da DSS to traži.
Zoran Šami, funkcioner DSS-a i narodni poslanik, kaže da je u ovom trenutku "potpuno neozbiljno licitirati oko resora", jer tek sada treba da počnu ozbiljnije konsultacije o formiranju vlade, budući da od 14. februara teku rokovi za obavljanje tog posla. Kako ističe, razgovori o novoj vladi bi počeli i ranije da nije bilo "domaćeg zadatka" koji je nametnuo Marti Ahtisari donošenjem 2. februara predloga za status Kosova i Metohije.
– DSS je u toku predizborne kampanje izašao sa imenom svog kandidata za premijera. DSS ne beži od odgovornosti da uđe u neku skupštinsku većinu, ali videćemo kako će stvari da se razvijaju. U svakom slučaju, mnogo je rano za razgovore o personalnim rešenjima i u zemljama sa znatno manje problema razgovori o vladi traju po tri meseca (tako je, na primer, bilo i u Nemačkoj) – kaže Šami za "Politiku", dodajući da i njegova stranka želi da vlada bude formirana što pre.
Da konkretnih dogovora između čelnika stranaka demokratskog bloka do sada nije bilo, tvrdi i Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, u intervjuu za nedeljnik "Evropa", navodeći da je za sada sve na nivou neformalnih razgovora "više na nivou ljudi koji se znaju dugo a nisu na visokim partijskim funkcijama". "I dalje je to na nivou interesovanja ko bi šta želeo, ko ima koje rešenje, ko bi šta možda voleo", kaže Šutanovac, uz napomenu da je reč o poluprivatnim razgovorima.
I Snežana Stojanović-Plavšić, član Predsedništva G17 plus, tvrdi za "Politiku" da "još nema ozbiljnih razgovora o novoj vladi":
– Čekamo dogovor DS-a i DSS-a o premijeru. Mi smo spremni i smatramo da što pre mora da se formira većinska i stabilna proevropska vlada. Spremni smo da preuzmemo odgovornost za ona ministarstva koja će nam omogućiti realizaciju naših obećanja – povećanje zaposlenosti, jačanje ekonomije, ravnomerniji regionalni razvoj, više šansi za mlade, stabilan dinar... Za sada ne mogu ništa konkretnije da kažem – objašnjava član Predsedništva G17 plus.
Konkretniji je bio lider ove stranke Mlađan Dinkić, koji je, u intervjuu za nedeljnik NIN, rekao da njegova stranka može da očekuje četiri ministarska mesta u novoj vladi, a da će imati tri, ukoliko ostane sadašnji broj ministarstava. (Koštuničina vlada imala je 17 ministarstava i jedno potpredsedničko mesto.) Dinkić je odbacio informacije u medijima da bi G17 plus, kao alternativu ministarstvu finansija prihvatilo resor privrede, kao i spekulacije da bi on lično prihvatio taj ili resor energetike.
Zoran Stojiljković upozorava da pregovori o formiranju vlade ne mogu teći velikom brzinom, ukazujući na teškoće u postizanju koalicionog dogovora. Svaki učesnik, naime, raspolaže bar jednim "jakim adutom":
– Prvi je izborni rezultat, a drugi je koalicioni potencijal, jer u ovom slučaju DSS je neko bez koga ne može da se sastavi vlada, pa dobija kompenzaciju i za to. Tu je i interes "trećeg igrača", G17 plus, koji je kooperativan, pa može da dobije nešto više nego što je njegova težina – objašnjava Stojiljković.
Opet, kako tvrdi naš sagovornik, "ako, iz ovih ili onih razloga, onaj ko ima manje glasova dobije mesto premijera, onda mora da se liši jednog dela ministarstava na koja bi inače pretendovao":
– Ali, sve je još uvek u igri. Bitna je, naravno, i uloga "veto igrača" – različiti predstavnici međunarodne zajednice su se "prošetali" nedavno Beogradom i podelili "domaće zadatke", pa je tu i reakcija javnosti koja želi da se formira vlada, zahtevi poslovnih krugova, sindikata... Očekujem da će uslediti veoma intenzivne konsultacije, bez prisustva javnosti – zaključuje Zoran Stojiljković.
B. Baković - B. Bilbija
[objavljeno: 17.02.2007.]
