Izvor: Politika, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministar u makazama
Vuk Jeremić, najmlađi član Vlade Srbije i verovatno najmlađi ministar spoljnih poslova u novijoj srpskoj istoriji (32 godine), od prvog trenutka - a na dužnost je stupio pre tačno četiri meseca - suočio se sa najvećim izazovom koji može da zadesi šefa diplomatije jedne zemlje: da odbrani njen suverenitet i teritorijalni integritet, ojača njen međunarodni ugled, poboljša odnose sa susedima i ubrza njenu evropsku (ili evroatlantsku) integraciju.
Nijedan od ovih ciljeva, pokazalo se, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće ići glatko. Mladi Vuk će naići ne samo na "tvrde stavove" sagovornika u svetu, već i na prepreke u samoj srpskoj političkoj i državnoj eliti. U takvim "makazama" našao se kad je savetnik premijera Koštunice Aleksandar Simić nazvao Crnu Goru "kvazidržavom". Jeremić se zvanično izvinio Crnogorcima i izgladio spor koji je mogao prerasti u kamen razdora između dve susedne, "bratske" države.
Drugi put, Jeremić je u sedištu Alijanse u Briselu, prilikom predstavljanja Prezentacionog dokumenta o saradnji u okviru NATO programa "Partnerstvo za mir" (kojem je Srbija već pristupila), objašnjavao da naša zemlja želi da učvrsti svoju "evroatlantsku perspektivu" - a u isto vreme neki članovi Vlade Srbije su u Beogradu javno istupili protiv "bližih veza" sa NATO-om.
Treći primer: nakon što je "Njujork tajms", tumačeći reči Dušana Prorokovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, ocenio da će Srbija zapretiti vojnom akcijom na Kosovu u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, Jeremić je smirio strasti izjavivši za "Fajnenšel tajms" da "mi nećemo doprineti destabilizaciji pokrajine niti vojnim, niti bezbednosnim sredstvima", već da će Srbija, naprotiv, iskoristiti "sva pravna i diplomatska sredstva, ali ne bezbednosno-odbrambena".
Biografija Vuka Jeremića ukazuje na pamet, talenat i uspeh, ali i na sklonost ka velikim preokretima u karijeri. Prvo ga je zanimala fizika, pa menadžment, bio je biznismen, pa političar, da bi sad uplovio u diplomatiju. Kao beogradski gimnazijalac se otisnuo u Britaniju i na čuvenom Kembridžu diplomirao teorijsku fiziku. Onda je otplovio u SAD i na prestižnom Univerzitetu Harvard u SAD ("rasadniku" funkcionera na najvišim mestima u svetskoj politici i biznisu) završio magistarske studije iz oblasti državne administracije. Tu je proglašen za jednog od najuspešnijih studenata i, što je još važnije, stekao mnoge uticajne poznanike, među kojima su sin šefice grčke diplomatije Dore Bakojani i Angus Armstrong, ekonomski savetnik britanskog premijera Gordona Brauna.
Radio je kao finansijski analitičar u "Deutshe Bank", "Dresdner Kleinwort Benson Bank" i "AstraZeneca Pharmaceuticals" iz Londona, ali ga je, nakon demokratskih promena u Srbiji, privukla mogućnost da se oproba na vlasti.
Počeo je kao savetnik: prvo ministra telekomunikacija SRJ, zatim od juna 2003. ministra odbrane državne zajednice SCG, pa od jula 2004. predsednika Srbije Borisa Tadića (koji mu je, svojevremeno, predavao psihologiju u Prvoj beogradskoj gimnaziji, i sa kojim deli članstvo u Demokratskoj stranci). Sa mesta Tadićevog savetnika za međunarodne odnose i šefa spoljnopolitičkog tima ušao je u vladu. U međuvremenu je odslužio vojni rok (zakletvu je položio u kasarni u Jakovu, ali je - prema sopstvenom svedočenju - većinu vremena proveo u Predsedništvu Srbije) i oženio se (novinarkom RTS-a Natašom Lekić).
Ambicioznog Vuka, "Srbina i pravoslavca", kako se zvanično izjašnjava, na svakom koraku su pratile kontroverzne priče: od one da je direktan potomak "bošnjačkih Kenedijevih", moćne porodice Pozderac (o čemu je naširoko pisala sarajevska "Slobodna Bosna"), da je saradnik britanske/američke obaveštajne službe, pa do insinuacija na račun njegovog oca Mihajla Jeremića.
[objavljeno: ]
