Izvor: Politika, 01.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloševićevi tajkuni mogu da odahnu
Sredstva koja su na sumnjiv način stekli optuženi pripadnici drumske, saobraćajne, stečajne i carinske mafije, za koje se procenjuje da su državu oštetili za 70 miliona evra, već bi bila "zamrznuta" da je parlament Srbije usvojio zakon o zapleni sredstava stečenih izvršenjem krivičnih dela. I ne samo to. Ukoliko budu osuđeni, u državnu kasu mogla bi da se slije i sva imovina za koju ne bi uspeli da dokažu zakonsko poreklo.Upravo zbog nepostojanja ovog zakona, pripadnici "stečajne mafije" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su na suđenju svi odreda izjavljivali da od nekretnina poseduju samo po stan ili automobil, dok su neki čak tvrdili da ih izdržavaju roditelji, jer su bez posla. Mada je sud doneo rešenje o blokadi bankovnih računa optuženih, suma na većini od njih bila je simbolična. Mafija, koja radi kao preduzeće, brzo pronalazi nove menadžere prljavog kapitala.
Predstavnici stranke G17 plus predstavili su prošlog vikenda Nacrt predloga zakona o zapleni imovine stečene kriminalom i korupcijom, koji će tokom novembra uputiti u skupštinsku proceduru. Željko Ivanji, šef Antikorupcijskog tima G17 plus, rekao je za "Politiku" da je suština ovog zakona oduzimanje imovine osobama koje su imovinu stekle krivičnim delom, kao i formiranje agencije za borbu protiv korupcije, koja će istraživati poreklo imovine, pokretati postupak za njeno oduzimanje i upravljati oduzetom imovinom.
– Agencija bi mogla sama da zatraži proveru imovine određene osobe, ili će to činiti na osnovu odluke suda. Postupak za trajno oduzimanje imovine može se pokrenuti samo protiv osobe koja je pravosnažno osuđena, ali se i u toku samog postupka privremeno oduzima imovina za koju se sumnja da je stečena krivičnim delom – rekao je Ivanji. On je kazao i da je predviđeno da agencija u svoju nadležnost dobije i određena policijska ovlašćenja da bi provera porekla imovine bila efikasno izvršena.
– Znamo da, na primer, Legija ima kuće, novac, ma šta sve nema. Predlogom ovog zakona, ispitivanjem porekla imovine bi bili obuhvaćeni i njegovi srodnici i sva povezana lica na koja se vodi sporna imovina – kazao je Ivanji. Naš sagovornik je istakao da je u predlogu ovog zakona "hit" odredba da će se provera porekla imovine obavljati bez vremenskog ograničenja.
– To bi značilo i da će svi koji su se u Srbiji tokom devedesetih godina obogatili na nelegalan način morati da dokažu poreklo svoje imovine, inače će ona biti oduzeta – rekao je Ivanji. Na pitanje zašto se o potrebi donošenja zakona o oduzimanju imovine kriminalaca godinama unazad po pravilu govori samo u izbornim kampanjama, Ivanji je odgovorio da G17 plus jeste ukazivala na ovaj problem u kampanji pred izbore januara ove godine, ali zato danas "nudi konkretan predlog ovog zakona".
Nakon što je ovaj problem dospeo u žižu javnosti posle pojavljivanja osuđivanih narkodilera na aukcijama na kojima su privatizovana srpska preduzeća, specijalni tužilac za organizovani kriminal uputio je prošle godine inicijativu za donošenje zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Povodom predloga G17 plus, saopštenjem se oglasilo i ministarstvo pravde Vlade Srbije. "Izrada Zakona o oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnih dela započela je još u septembru. Radna grupa bi radnu verziju ovog zakona trebalo da završi do 20. decembra, kada će biti organizovana javna rasprava", kažu u ministarstvu pravde.
Tomo Zorić, portparol specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, rekao je za "Politiku" da postojeća zakonska rešenja u Srbiji nisu dovoljna za efikasnu borbu protiv kriminala.
– Ukoliko uhvatite dilera narkotika i utvrdite da je izvršenjem krivičnog dela stekao imovinu od 200.000 evra, možete mu upravo toliko i oduzeti. Sa druge strane, njegova imovina može vredeti i 20 miliona evra, ali ne može biti predmet ispitivanja suda, bez obzira na to kako je stečena – kazao je Zorić. Prema njegovim rečima, donošenjem ovog zakona u srpsko zakonodavstvo ugradiće se dva nova mehanizma.
– To je pre svega nesrazmera između procenjene imovine i prijavljenih prihoda. Sa druge strane, teret dokazivanja porekla imovine biće na osumnjičenom – rekao je Zorić.
Prema njegovim rečima, proveravaće se da li određena osoba ima koncesije, odobrenja za izgradnju, za trgovinu, kredite, beneficirane zajmove. Proveravaće se i imovina njegove žene, dece i lica koja su sa osumnjičenim živela u porodičnom domaćinstvu u poslednjih pet godina. Pod lupom će se naći i firme, korporacije i holdinzi koji se vode na osumnjičenog i članove njegove porodice, ali i svi poravni subjekti koji su u vezi sa imovinom osumnjičenog i njegovim poslovnim aktivnostima.
– Kada se sve to obavi, osumnjičeni se poziva i kaže mu se: Gospodine, vaša imovina je tolika, a vaši prihodi ovoliki. Da li možete da objasnite razliku između prihoda i imovine? Ukoliko može da dokaže da ju je stekao legalno, imovina ostaje njegova. Ako ne može, sve se najpre privremeno konfiskuje, a kada se donese presuda, imovina se trajno oduzima i plasira u državni budžet – kaže Zorić.
Praksa razvijenih zemalja je da se poreklo imovine ispituje nekoliko godina unazad. U Velikoj Britaniji taj rok je šest godina kada su u pitanju optuženi za krivična dela trgovine drogom, a u Belgiji pet godina. Goran Ilić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe ministarstva pravde koja izrađuje nacrt ovog zakona, kaže da se dokazivanje porekla imovine ne može odnositi na neograničeni vremenski period.
– U svetu nema primera da se ispitivanje porekla imovine obavlja bez vremenskog ograničenja, što praktično nije ni moguće. Rok mora biti određen – smatra Ilić. Prema njegovim rečima, radna grupa za izradu ovog zakona verovatno će, uzimajući u obzir svetska iskustva, predložiti da se ispituje imovina stečena za poslednjih pet godina. Predlog će u decembru ići na javnu raspravu, pa ako ne bude odlučeno da taj period bude duži, verovatno će se ostati kod roka od pet godina.
Budući da će zakon o oduzimanju imovine kriminalaca moći da se primenjuje samo na osobe protiv kojih se vodi krivični postupak, a ne na sve srpske biznismene za koje se, za sada, samo sumnja da su svoje današnje poslovne imperije stvorili za vreme Miloševićevog režima na švercu nafte, cigareta, oružja, pa i droge, postoji opravdana bojazan da će pojedinci opet izmaći pravdi. Prema rečima profesora Ilića, tajkunima nastalim devedesetih godina moraće da se bave poreski organi.
– Imovinu osoba koje su se obogatile na sumnjiv način, a ne potpadaju pod odredbe ovog zakona, trebalo bi da ispita Poreska uprava. Iz uprave smo već imali najave da će doći do unakrsnog ispitivanja porekla imovine tajkuna, što je bilo prilično medijski propraćeno. Ne znam dokle se sa tim stiglo u praksi – rekao je Ilić.
--------------------------------------------------------------------------
Italija kao uzor
Konfiskovana imovina Italijanima služi za borbu protiv mafije, u društvene svrhe i kao pomoć siromašnima. Zaplenjene glisere ili automobile neretko koristi policija ili obalna straža, dok se zaplenjene zgrade koriste kao škole i fakulteti.
– Zaplenjuju se hektari vinograda, hoteli, fabrike, novac. Praktično sve za šta se ne dokaže poreklo – rekao je Tomo Zorić.
Italijanski Toreov zakon usvojen je 13. septembra 1982. godine i smatra se jednim od najoštrijih zakona donetih u borbi protiv mafije. Njegovog predlagača predsednika Komunističke partije Italije Pija Torea iste godine likvidirala je Koza nostra.
Marko Albunović
--------------------------------------------------------------------------
Gde je nestala imovina "zemunskog klana"
Iako se u okviru akcije "Sablja" formalno vodila istraga o tome šta je s novcem koji su vođe "zemunskog klana" zaradile nelegalnom trgovinom, taj novac nikada nije pronađen. Vlada Srbije tada je saopštila da se bogatstvo tog klana, stečeno prometom kokaina i heroina, meri stotinama miliona evra. Takođe, saopšteno je da su vođe tog klana uoči hapšenja u Parizu u maju 2001, prema procenama francuske policije, dnevno znale da potroše i više od 50.000 dolara. Javnosti, međutim, do sada nisu pružene informacije o tome dokle je stigla istraga čiji je cilj pronalaženje novca "zemunskog klana".
Kapital od prodaje droge i ostalih kriminalnih radnji bio je vidljiv na primeru kuća u vlasništvu, čije se površine mere hiljadama kvadrata (samo tržni centar i kuće Dušana Spasojevića u Šilerovoj ulici u Zemunu procenjene su na dva i po miliona evra), vozne parkove u vrednosti od više stotina hiljada evra i druga imovina. Pretpostavlja se da je veći deo novca završio na računima u inostranstvu ili je investiran na strana tržišta, a ne može se isključiti mogućnost ni da su pare legalizovane kroz domaću privatizaciju.
Dušan Mihajlović je nedavno u jednom feljtonu pisao da mu je Dušan Spasojević posle otmice Milorada Miškovića, vlasnika "Delte", nudio da mu dostavi ili lično pokaže račune koje ima u bankama širom sveta.
– Kad ministar policije vidi koje stotine miliona maraka ja kao biznismen imam na tim računima, on će odmah shvatiti da nemam razloga da nekog tamo Miškovića otimam zbog sedam i po miliona maraka – poručio je Dušan Spasojević Dušanu Mihajloviću, koji je kasnije napisao da se kaje što to nije prihvatio i lično se uverio u priču o milionima u švajcarskim i drugim svetskim bankama. Tako bismo barem znali gde je danas novac klana i najvećeg srpskog narkodilera Spasojevića.
D. T.
[objavljeno: ]
