Izvor: Blic, 23.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miloševićevi ljudi sede po sudovima u Srbiji
Miloševićevi ljudi sede po sudovima u Srbiji
Pravi razlog skidanja inicijative DHSS za raspisivanje referenduma u Srbiji sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja je što su poslanici koji to podržavaju morali da slede partijsku disciplinu. Argumenti da nije vreme, da nije pravi trenutak da se o tome raspravlja, da svi moramo da mislimo isto, jeste večni sindrom komunizma. To je recidiv iz vremena narodnog fronta i socijalističkog saveza, ali je očigledno da su, nažalost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mnogi zadržali tu svest, ocenio je u razgovoru za 'Blic' Vladan Batić, lider Demohrišćanske stranke Srbije i srpski ministar pravde.
Zbog skidanja te inicijative DHSS je zamrzla članstvo u DOS. Hoće li postojati DOS u vreme kada Skupština bude raspravljala o raspisivanju referenduma u Srbiji?
- Nama na neki način imponuje to što su mnogi postavili pitanje da li će biti DOS pošto je DHSS zamrzla status u koaliciji. To je priznanje da je DHSS velika stranka i jedan od temeljnih stubova DOS. Nadam se da će naša inicijativa u decembru biti stavljena na dnevni red Skupštine. Nakon toga, DHSS nastavlja rad u DOS jer mislim da smo u protekle dve godine bili najstabilnija i najlojalnija članica koalicije. Zamrzavanje statusa u DOS i formiranje samostalnog poslaničkog kluba bila je politička iznudica, jer je DHSS hteo da stavi do znanja da ne prihvata ulogu marionete, ničijeg opitnog kunića, električnog zeca, već da smo samosvojna i državotvorna stranka. Čini mi se da su pojedine stranke DOS postale ekspoziture nekih većih stranaka i glasnogovornici drugih lidera, ali ne bih da se bavim drugim strankama. U svakom slučaju, stav DHSS neće imati dalekosežne reperkusije po sudbinu koalicije, jer stranke DOS koje gravitiraju oko Vlade Srbije ostaće zajedno do sledećih parlamentarnih izbora 2004. godine. Bilo je nekih najava da biste mogli da napustite Vladu ukoliko Skupština do kraja godine ne bude raspravljala o raspisivanju referenduma?
- Ne. Samo sam rekao da je zalaganje za samostalnu Srbiju politički stav i da nema nikakve veze s radom Republičke vlade. Ali, ako bi možda premijer Đinđić uslovno tražio od mene da, zbog zalaganja za samostalnu Srbiju, odstupim s mesta ministra pravde, ne bi bilo nikakvih problema. Odstupio bih. Mala je to žrtva za jednu veliku ideju. Mesto ministra je prolazno, a Srbija je večna. Naravno, treba odvojiti političku i profesionalnu funkciju, a podsećam da sam podneo ostavku na jednu političku funkciju, a to je mesto šefa poslaničkog kluba DOS u Saveznoj skupštini.
Kada bi, realno, Srbija mogla da postane samostalna?
- Najkasnije za tri godine. To su i rokovi beogradskog sporazuma. Uostalom, misija DHSS jeste da animira javno mnjenje da je to prava budućnost Srbije i jedini pravi put. To nije nikakav separatizam i secesija, već želja da završimo ono što su započeli naši preci pre 200 godina. DHSS prema Crnoj Gori nema nikakvih animoziteta i ako pitate vladajuću crnogorsku koaliciju s kojom su strankom iz Srbije u najboljim odnosima, rećiće vam upravo sa DHSS. Samo hoćemo da konačno budemo svoji na svome, a da onda sa Crnom Gorom formiramo zajednicu, ali kao državu čistih računa, savez ili uniju suverenih država. S tim što se Srbija i Crna Gora moraju dogovoriti, a ne da im neko to nameće. Srbija potom može biti kohezioni faktor na ovim prostorima i pored Crne Gore može da napravi labavi savez i sa onima prema kojima imamo obavezu, a to je Republika Srpska, ali i s Makedonijom. Najavili ste stvaranje koalicije stranaka koje se zalažu za samostalnu Srbiju.
- Ne bih da obelodanjujem rezultate tih preliminarnih pregovora. Ne mogu da kažem ni koje su to stranke jer to ne bi bilo korektno prema njima. Strpite se još neko vreme, ali mogu da kažem da će zbog našeg zalaganja za samostalnu Srbiju biti vrlo interesantnih transfera u DHSS iz drugih stranaka. DHSS je ponovo pozvala na bojkot predsedničkih izbora.
- Jeste, ali nije to aktivni bojkot u smislu da sad pravimo letke, plakate, spotove, biloborde, vodimo kampanju. Naši članovi i simpatizeri inače ne bi izašli na izbore i bez tog poziva. Bilo bi politički neozbiljno da pozovemo naše glasače da izađu na izbore kada se nijedan kandidat ne zalaže za samostalnu Srbiju. Dakle, DHSS je samo pozvala na bojkot one građane koji su za samostalnu Srbiju. Ukoliko bi morali da izađete na predsedničke izbore za koga biste glasali?
- Ako se bavimo hipotetičkim pitanjima, onda bih ubacio prazan listić u kutiju. Šta će se desiti ako se obistini vaše očekivanje da Srbija ni ovoga puta neće dobiti predsednika?
- DHSS će odmah predložiti Skupštini da se promeni odredba Ustava o načinu izbora predsednika Republike. DHSS se zalaže za uvođenje parlamentarne demokratije, odnosno da parlament bira predsednika. Za promenu te ustavne odredbe trebalo bi nam nekoliko nedelja. Bilo bi potpuno apsurdno da imamo dugo vremena vršioca dužnosti predsednika Srbije. Jer šta će desiti ako ovi izbori ne uspeju, da posle toga po treći put raspišemo izbore i oni ponovo da neuspeju. Postoji li neki predlog s koliko glasova poslanika bi parlament izabrao predsednika?
- To je stvar političkog dogovora, ali smatram da bi predsednik bio izabran, trebalo bi da dobije dvotrećinsku podršku u parlamentu. DHSS je ostala pri stavu da ne glasa za ustavnu povelju u srpskom i saveznom parlamentu?
- DHSS neće glasati za povelju. Ona će teško biti usvojena u sva tri parlamenta. Ne očekujem da će povelja biti usvojena do okončanja predsedničkih izbora u Srbiji. Mislim da će Koštunica balansirati. Ako postane predsednik Srbije, on će biti fleksibilniji i liberalniji po pitanju povelje, a ako to ne bude bilo, onda će on u želji da i ubuduće ima većinu na saveznom nivou praktično prolongirati donošenje povelje iznalaženjem raznih spornih pitanja, hijerarhije pravnih akata, preambule povelje, budžeta. Premijer Srbije je posle odluke Vrhovnog suda Srbije u vezi s plaćanjem poreza na ekstraprofit Kompanije 'Braća Karić' izrazio sumnju u kredibilitet sudstva?
- Kao ministar pravde neću reći ni jednu jedinu reč povodom odluke bilo kog suda, pa ni te odluke Vrhovnog suda. Možda je dobro da sad svi shvate koliko sam bio u pravu kada sam insistirao na lustraciji u pravosuđu. Pretrepeo sam odijum pljuvanja i reagovanja zbog nečeg što je potpuno normalno. Čak, osim blage podrške u Vladi, nisam dobio nikakvu podršku u DOS za kadrovske promene u pravosuđu. Dobro je da se posle te odluke to pokazalo na delu. Sad neka i drugi vide da je trebalo da podrže moju inicijativu. Jer ako čovek pogleda ko se sve nalazi u pojedinim sudovima, pa Milošević bi odmah potpisao da oni ostanu u istom sastavu. To su 90 odsto Miloševićeve sudije. Pogotovu kada je Vrhovni sud u pitanju. Ko je odgovoran što nije došlo do kadrovskih promena u pravosuđu?
- Nije bilo političkog konsenzusa. Nije u pitanju samo lustracija u pravosuđu već u zdravstvu, prosveti, vojsci. Svuda je trebalo najuriti te ljude. Pa ništa ne boli, neće nikom pasti kruna s glave ako ode sa te funkcije. To nije krivična odgovornost, iako neki i to zaslužuju. Kada sam pokrenuo inicijativu za lustraciju 200 sudija, bila su reagovanja kao da sam tražio opoziv patrijarha Pavla.
Hoćete li sada od Vlade tražiti podršku za lustraciju u pravosuđu?
- Moj predlog za lustraciju u pravosuđu večito traje. U svakom slučaju ta odluka o Karićima je opomena da moramo da odvojimo žito od kukolja u pravosuđu. Posle toga niko neće moći da komentariše sudske odluke, već će morati bespogovorno da ih poštuje. To je nezavisno sudstvo. Koliko je od tih 200 s liste za lustraciju otišlo iz pravosuđa?
- Troje. Možda je još nekoliko svojom voljom otišlo u penziju. Đinđić je ocenio da postoji snažan lobi koji kupuje sudske odluke.
- Sve je moguće sa ovakvim sastavom sudova. Vlada ne bojkotuje predsedničke izbore Znajući da DHSS u Vladi Srbije ima tri ministra, da li to znači da je Vlada bar delimično u bojkotu izbora?
- Ne, to nema nikakve veze s Vladom. Opet je u pitanju politička stvar. U koalicionom sporazumu DOS nema ni jedne jedine reči o predsedničkim izborima, niti postoji nekakva obaveza članica. Ako Koštunica kao kandidat s najvećim šansama kaže da ne želi podršku premijera, šta onda da radi premijer koji je istovremeno i predsednik Demokratske stranke. Ostaje mu jedino da ne reaguje, da ćuti. Onda neko to tumači kao nekakav tihi bojkot. A nikad na Vladi nije pomenuto ni 'p' od predsedničkih izbora. Zapravo, Vlada ne bojkotuje izbore, već Koštunica bojkotuje Vladu. Nenad Čaluković
.jpg)
