Izvor: Politika, 11.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević mi je uzor
INTERVJU
Red, rad i disciplina, moto je Milutina Mrkonjića, predsedničkog kandidata Socijalističke partije Srbije, koji je ponovio bar pet puta u toku razgovora za "Politiku". Uz još jedan: zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. "Broj dva" Mrkonjićevog predsedničkog programa je socijalna država. – Ako zapošljavanjem rešimo problem povećanja budžeta, penzioneri moraju da imaju 90 odsto prosečne plate, kao nekada, a poljoprivrednici, 785.000 domaćinstava, moraju da imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isti tretman. Država ih danas odvaja na 200.000 registrovanih i 580.000 neregistrovanih. Poljoprivreda mora da ima pomoć u vidu subvencija – kaže kandidat socijalista.
A kako će Vaša eventualna pobeda na predsedničkim izborima da utiče na to?
Jednostavno tako što ćemo program SPS-a primeniti u praksi. Posle sedam godina, dakle, narod je video i ove druge kako vladaju, video je i druge programe. A naš program je potpuno jasan: energetika, poljoprivreda i saobraćaj su razvojni projekti koji zapošljavaju.
Ali, to su stvari koje ipak zavise od vlade, a ne od predsednika.
Bez obzira. Pa zar predsednik države ne može da natera vladu da uradi nešto? Da li predsednik države predlaže predsednika vlade, da li predsednik države može da predloži ministre, da li predsednik države može da kaže "želim u vladi najsposobnije ljude, ne najpodobnije"? Može.
Može da kaže, ali ako nema svoju stranku u vladi...
Pa onda treba da da ostavku? Upravo je naša tragedija što je feudalizacija vlasti u potpunosti sprovedena, pa jedna stranka drži ceo jedan resor. Mala je Srbija da bi jedna stranka mogla da vodi bilo kakvo ministarstvo. Mala je Srbija za više od jedne vlade i jednog predsednika vlade, a mi danas imamo 15 predsednika vlade. I to je ono što predsednik države može da uradi – da napravi tim ljudi, da kaže da će više sposobnost neće biti u drugom planu, nego u prvom.
Šta mislite, realno gledano, koliko glasova možete da osvojite na ovim izborima?
Vas samo interesuju glasovi. Baš me briga, uopšte narodu neću...
Pa glasovi su važni ako mislite da budete predsednik.
... uopšte narodu neću da se udvaram. Dakle, program kako da zaposlim – imam, kako ćemo to sprovesti – znam, šta će biti rezultati toga – oročiću (i to ću znati, pošto su rokovi meni sve u životu doneli), pa neka građani sami odluče. Uopšte neću da molim građane i ne interesuje me koliko glasova...
Ali, verujete li da možete u drugi krug?
Naravno, posle ove šetnje po Srbiji, ubeđen sam da SPS danas ima podršku barem 25 procenata birača. I pitanje je samo artikulacije i odnosa prema građanima da li ćemo uspeti da ih ubedimo u to.
Niste tako govorili kada ste podnosili kandidaturu.
Ja jednostavno nisam čovek koji želi da govori o nekim stvarima dok nije upoznat. Ja prvi put bijem bitku u politici. U privredi sam to radio godinama i uvek sam išao na pobedu.
A šta je to u kampanji, koja efektivno traje petnaestak dana, što Vas je navelo da promenite stav s početka?
Obišli smo već dobar deo Srbije i svuda gde smo bili videli smo raspoloženje građana, razočaranje tekućom politikom, DOS-ovom politikom posle 5. oktobra do danas, teškim ekonomskim položajem u kojem se nalaze. I shvatanje da SPS nudi program koji odgovara većini građana Srbije. Pre neki dan sam bio u Kraljevu, u "Magnohromu". Od najbolje fabrike, za koju sam 90-ih godina bio zadužen kao jedan od aktivista, koja je tada imala 7.000 radnika i izvozila po celom svetu, danas su ostale ruine, jer je privatnik kupio fabriku, isekao mašine, preprodao u staro gvožđe i ostavio 2.000 radnika, koji su ostali, bez posla. To je najtužnija slika koju sam video ikada u životu.
Kad ste već kod "Magnohroma", Vaša stranka saopštila je da ste razvalili kapiju da biste ušli unutra. Je li to način na koji biste postupali i kao predsednik Srbije, ili samo kopirate predsedničku kampanju Bogoljuba Karića iz 2004. godine?
Nema to veze sa g. Karićem, niti sa kopiranjem bilo kakve kampanje. Ja sam po vokaciji graditelj, nisam rušitelj. Radnici su sami otvorili kapiju i zamolili nas da uđemo unutra, jer je tu bilo rukovodstvo sva tri sindikata iz "Magnohroma". I otvorili su sami vrata i ja sam ušao i video sve ovo o čemu sam govorio. Dakle, nismo razvalili, barem ja nisam razvalio.
To je bilo saopštenje Vaše stranke.
Pa dobro, mi smo samo ušli u fabriku.
Šta budući predsednik Srbije treba da radi u vezi sa kosmetskim problemom?
Nema priznavanja Kosova, moramo braniti sve naše građane svim ustavnim sredstvima. Piše u Ustavu čime, da sad ne pominjem oružje. To mi neko zamera, ali to u Ustavu piše. Amerika je zbog dva svoja građanina bombardovala jednu zemlju. Ja nisam rekao da ćemo to da radimo, ali to treba da kažemo – da ćemo svim sredstvima braniti sve naše građane, posebno one na KiM, ako dođe do nekih incidenata. A ja sam ubeđen da do toga neće doći.
Šta mislite da bi trebalo uraditi u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova? Kako postupiti prema državama koje bi tu nezavisnost priznale?
Da ne pričam ja, to u Ustavu sve piše. Primeniti do kraja ustavna ovlašćenja, znači, braniti sve naše građane, primeniti do kraja Rezoluciju 1244, jedinu tačku uporišta od 5. oktobra 2000. do danas koja nam pruža tu šansu, i nastaviti dalje, mirnim sredstvima, borbu za očuvanje Kosova.
A Evropska unija...
Ma ne interesuje me uopšte Evropa, Srbija me interesuje. U odnosu na druge kandidate moj stav je drukčiji – ne idemo u Evropu, nigde neću da idem, sedim ovde, ovde radim, ovde stvaram bolje uslove života. U se i u svoje kljuse. I onda sam član evropske zajednice kada takve uslove stvorim kao što su u Evropi danas (ako je u Evropi bolji život, a vi kažete da jeste). Sa svima sarađujemo, sa istokom, zapadom, severom, jugom, sa onima sa kojima imamo takav interes. Do sada su nam jedini prijatelji Rusi, Kipar i još neke zemlje koje nam ne uzimaju Kosovo. Onaj ko hoće da nam uzme deo teritorije taj nam prijatelj nije bio – i nikada neće ni biti. Šta ćemo s njima raditi, videće naša diplomatija.
Da li bi Vam kao predsedniku države uzor bio Slobodan Milošević? Ili Milan Milutinović?
Prvo, i Slobodan i Milan su moji drugovi. Slobodan posebno. On je jedna harizmatična istorijska ličnost, neponovljiva ličnost. Nikada ne bih ni težio da ga dostignem, niti bih to mogao. Da ga kopira niko ne može, jer je častan, pošten, izuzetan čovek i kao državnik neponovljiv na ovim prostorima.
Mnogi će u ovoj zemlji reći "i hvala Bogu što je tako".
Neka "mnogi" kažu šta kažu, a ja kažem šta ja kažem. Prema tome, to je Slobodan Milošević.
[objavljeno: ]
