Izvor: S media, 09.Dec.2010, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milosavljević: Rasipamo na plate direktora
Na dnevnoj smo vezi sa pekarima, činimo sve što možemo kako bismo ”odbranili” cenu hleba i on neće poskupeti do kraja godine. Šta će se dešavati od januara, zavisiće, pre svega, od kretanja cena pšenice - poručuje u intervjuu za ”Novosti” Slobodan Milosavljević, ministar trgovine.
On podseća da, zahvaljujući merama koje su sproveli Vlada, njegov resor i Robne rezerve, cena hleba nije menjana od 1. avgusta, ali i upozorava da je kilogram pšenice u kratkom roku >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dostigao 25 dinara, što je dva i po puta više nego prošle godine.
* Ima li i odgovornosti Vlade i NBS, čiji je glavni zadatak stabilnost cena, u tome što će godišnja inflacija dostići čak 11 odsto?
- Znam da su sve kolege učinile maksimum kako bi cene ostale stabilne i depresijacija dinara bila što manja. Nažalost, kurs je tokom ove godine devalvirao za 15 odsto, ali to je ogledalo srpske privrede i njene konkurentnosti.
* Dvocifrena inflacija svrstava nas u zemlje sa najvećom stopom...
- Tačno, ali to nije katastrofa. Bitno je što smo uspeli da očuvamo razvojni potencijal privrede i što će u trećem kvartalu rast BDP biti 2,1 odsto.
* Kada će građani taj rast da osete na svom džepu? Proletos ste obećavali da će prva poboljšanja standarda biti vidljiva krajem godine?
- Nažalost, zbog probijanja projektovane inflacije, i odlaganja odmrzavanja zarada za januar, prvi pozitivni efekti stezanja kaiša i poboljšanja standarda još se ne vide. Ni sam ih lično ne osećam! Naprotiv, vidim da je moja kupovna moć u padu, iako sa ministarskom platom od 100.000 dinara zarađujem više od proseka.
* Zarade ni u januaru neće porasti za obećanih šest odsto, već samo za dva?
- Iskreno, to me ne čini zadovoljnim. Lično sam želeo da do povećanja dođe ranije i da bude veće. Ali, punjenje budžeta nije bilo kako smo očekivali, a suočili smo se i sa mnogim dodatnim izdacima, kao što je saniranje posledica zemljotresa i poplava.
* S druge srane, država opet troši više nego što je planirala i obećavala...
- Slažem se da je Vlada mogla da troši manje. Slažem se i da je potrebno smanjenje broja ministarstava i vladinih agencija, ali to nije dovoljan nivo ušteda. Mnogo veće uštede bile bi u racionalizaciji javnog sektora, gde imamo ogromne gubitaše, čiji menadžment zarađuje i po nekoliko puta više od proseka u Srbiji.
* Sedite u Vladi, zašto rukovodiocima javnih preduzeća ne ograničite plate?
Ministri nisu za podpredsednike
* Zašto niste ušli u trku ni za jednu od visokih funkcija u DS?
- Zato što ne bih istovremeno mogao da se bavim i strankom i da radim ministarski posao. Nije nužda akumulirati funkcije i, po meni, potpredsednici stranke ne bi trebalo da istovremeno budu i ministri. Ali, od kadrovskih rešenja mnogo je važniji program koji ćemo ponuditi biračima na narednim izborima.
- To smo već pokušali, kada smo maksimalne zarade zakucali na šest prosečnih plata, ali toga su se u javnim preduzećima kratko pridržavali. Ako previše smanjimo plate, nećemo naći kvalitetan kadar da vodi ta preduzeća, što znači da smo praktično u začaranom krugu.
* Jeste li spremni da se odreknete fotelje u rekonstrukciji kabineta?
- Uvek, ali resor trgovine mora da ostane, bez obira na to da li Vlada ima 25 ili 15 ministarstava. Uostalom, o tome presudnu reč treba da ima premijer, jer je on najodgovorniji i ima najviše uvida u rad svakog ministra.
* Mleka još nema na rafovima, a ministri u Vladi, umesto da rešavaju problem, lopticu odgovornosti prebacuju jedni na druge?
- Mleka neće biti dovoljno ni u narednom periodu, jer domaći proizvođači već mesecima imaju i do 20 odsto manju proizvodnju, a samo tokom godine stočni fond je ostao bez oko 35.000 muznih krava. Situacija na tržištu mleka ne može se rešiti bez uvoza.
* Ministar Dinkić se tome protivi, ima li nekog drugog rešenja?
Drakonske kazne za monopoliste
* Da li je Zakon o zaštiti konkurencije konačno u potpunosti zaživeo?
- Zakon je apsolutno zaživeo. Očekujem da će nova Antimonopolska komisija raditi svoj posao, a to je da svako ko se ogreši o propise bude najbrže i najstrože moguće sankcionisan. Znam da se neki procesi vode i jedva čekam da oni koji su se ogrešili o zakon budu drakonski kažnjeni, zato što su delom odgovorni za stanje životnog standarda u Srbiji.
- Predlažemo ograničeni i privremeni uvoz u iznosu od pet miliona litara mleka, koje bi bilo oslobođeno carina i dažbina, pa bi njegova cena bila približna domaćem. Vlada je rebalansom premije za mleko podigla sa dinar i po na četiri dinara, ali to je i dalje malo u odnosu na okruženje.
* Da li građani treba da strahuju od novih nestašica?
- Apsolutno, ne. Uostalom, osim mleka nismo imali ozbiljnih problema ni sa jednom drugom namirnicom.
* Na koji način bi država trebalo da reguliše dodatno oporezivanje krupnih kapitalista, a da ne ugrozi njihovo poslovanje?
- Naš poreski sistem nije najpravedniji, posebno kad je reč o oporezivanju bogatih. Sve što je iznad nekog proseka mora da bude dodatno oporezovano i država tu mora što pre da reaguje.
* Šta je, po vama, iznad proseka?
- Recimo, ako imate više od jedne stambene jedinice po članu domaćinstva. Po meni, vikendica je luksuz, da ne govorim o jahtama, avionima, skupocenim automobilima... Veliki broj vlasnika kompanija sebi prijavljuju minimalne plate i zato im treba dodatno oporezovati prihode od dividendi. Kada se na ovo doda smanjenje sive zone, rada na crno, vraćanje dela prihoda iznesenog kroz ofšor kompanije - procene su da bi na taj način budžet bio bogatiji i do 10 milijardi dinara godišnje.
* Koliko je opasna brzina novog zaduživanja zemlje?
- Prosečna zaduženost po glavi stanovnika je oko 3.000 evra, a ukupni dug 23,1 milijarda evra, što nas čini među manje zaduženim zemljama u Evropi. U Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji dug po stanovniku je 10.000, u Grčkoj 50.000, a u Irskoj čak 500.000 evra. Tačno je da se sada brže zadužujemo, ali taj novac odlazi u infrastrukturne projekte.
* Čeka li nas još poskupljenja?
- U prvoj polovini sledeće godine verovatno će doći do poskupljenja struje.
D. Milinković
