Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milo u senci parlamenta
Poslanički imunitet mogao bi da zaštiti bivšeg šefa crnogorske države od domaćih, ali ne i od stranih (na primer, italijanskih) pravosudnih organa
Izbor Željka Šturanovića za novog premijera Crne Gore označio je istovremeno prekid izuzetno značajne i duge, petnaestogodišnje, državničke karijere Mila Đukanovića. Ali, ne i kraj njegove političke karijere: dosadašnji predsednik crnogorske vlade, iako se odrekao državnog kormila, ostavljajući "prostor za afirmaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novih ličnosti", ipak još ne napušta mesto predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista. Zbog toga je njegovo "povlačenje", prema viđenju tamošnje opozicije i mnogih analitičara, zapravo, samo formalno, jer će, kako ocenjuju, Đukanović i na toj funkciji držati sve konce u državi, tako da će njegov uticaj na politička zbivanja u Crnoj Gori i dalje biti ključan.
Sam Đukanović govorio je, u više navrata, o svom političkom angažmanu. Rekao je, najpre, da će ostati na čelnim mjestima u DPS-u i biti posvećen partijskim obavezama, "zbog potrebe da se partija i posle kongresa, na proleće iduće godine, profiliše kao demokratska partija evropske orijentacije", zatim, da će ostati poslanik svoje partije u crnogorskom parlamentu, sve dok njegova partija drugačije ne odluči, kao i da će se, narednih nekoliko meseci dobro odmoriti, a potom početi da bavi privatnim biznisom, razvijajući ga izvan granica Crne Gore.
Bez obzira na to što je sam Đukanović negirao da će, po silasku sa državničkog trona, biti vladar "iz senke", na osnovu njegovih ranije navedenih reči jasno je, prema rečima naših sagovornika, da se de fakto ne povlači iz politike. Posebno naglašavajući da je ovde na Balkanu većina partijskih država, u kojima je partija ključno mesto za donošenje odluka, sociolog Vladimir Vuletić naglašava da " dok god Đukanović bude držao poziciju glavnog čoveka u partiji, do tog trenutka će njegova reč o državnim ili bilo kojim drugim pitanjima biti presudna."
– Praktično, imaćemo sve isto – ocenjuje Dragan Rosandić, podgorički analitičar, koji navodi da će nova vlada biti vlada kontinuiteta, jer je i novi premijer čovek iz DPS. Zato on sumnja da Šturanović može bilo šta da uradi samostalno, van Đukanovićeve senke.
Rosandić tvrdi da je očigledno da je Đukanović pomeren sa funkcije premijera "po nalogu nekih spoljnih struktura", a da je njegov "diplomski ispit" bio rastakanje zajedničke države SCG. Da li ćemo na proleće, kada dođe do kongresa DPS, biti svedoci njegovog pomeranja sa funkcije predsednika DPS, opet zavisi, kaže Rosandić, "od Đukanovićevog aranžmana sa spoljnim faktorom".
– S druge strane, on ima – kaže Rosandić – velike mrlje u karijeri: rat oko Dubrovnika početkom devedesetih i švercovanje svega i svačega, posebno cigareta, prema Italiji. Ističući da je, verovatno, on imao nešto "pismeno i za Hag i za Bari", veruje da je tu došlo do "poravnanja, da se on oslobodi tih optužnica, a da se zauzvrat pomeri sa funkcija".
Da se o takvoj praksi ne govori prvi put donekle potvrđuju ranije spekulacije u vezi sa nekadašnjim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem, kome je, navodno, Ričard Holbruk ponudio nagodbu, da se potpuno povuče u zamenu za američku zaštitu po pitanju Haškog tribunala.
Vuletić, pak, ne želi da ulazi u spekulacije koje je, "odista moguće povezati sa njegovim odlaskom sa najznačajnijih državnih funkcija", ali za takve tvrdnje su, kaže, potrebne činjenice. On, međutim, primećuje da je bivši crnogorski premijer uspeo, time što se povlači sa svih tih funkcija, da na izvestan način ojača poziciju Crne Gore kao samostalne države.
Pitanje političke budućnosti Đukanovića, posle pobede na septembarskim izborima, privlačilo je posebnu pažnju domaćih i stranih medija. Tada se verovalo da je veća verovatnoća da Đukanović promeni funkciju nego da napusti politiku. To uverenje dovođeno je u vezu s tim da će vladajuća crnogorska koalicija, posle osvojene apsolutne većine u Skupštini, menjati ustav. Đukanović bi se, prema pisanju pojedinih beogradskih novina, posle tih ustavnih promena kandidovao za predsednika države sa mandatom od pet godina.
Ali, o tom – potom.
Da li "para uši" činjenica da će političar takvog ranga kakav je Đukanović (prvi put izabran februara 1991. godine na dužnost premijera Crne Gore, koju je obavljao uzastopno u tri mandata sve do oktobra 1997. godine, kada je pobedio na predsedničkim izborima, da bi ponovo postao premijer posle parlamentarnih izbora 2002. godine) sada samo sedeti u poslaničkim klupama? Naravno da "para uši", kaže nam Vuletić, objašnjavajući da on takvom odlukom još više ublažava ono što bi moglo da bude suština napada na njega. Na kritiku opozicije da je on taj koji vedri i oblači Crnom Gorom moći će da odgovori: "Eto, ja sam običan poslanik".
A šta će Đukanoviću omogućiti poslanički imunitet u crnogorskoj skupštini? Odlaskom sa premijerskog mesta, Đukanović više nema međunarodni imunitet, kao premijer međunarodno priznate države, tako da poslanički imunitet, koji ima kao poslanik crnogorskog parlamenta, ništa ne znači sa aspekta međunarodnih potraživanja i sudskih procesa i postupaka, tvrdi Rosandić. Vuletić, inače, navodi da će bivšem predsedniku vlade poslanički imunitet u Crnoj Gori omogućiti, ukoliko bi došlo do nekih pokušaja da se pravno dovedu u pitanje neki njegovi raniji postupci, bar da ta tema bude zatvorena određeni period.
Kad je reč o trećoj oblasti delovanja u kojoj će se isprobati bivši predsednik crnogorske vlade, privatnom biznisu, Vuletić smatra da će i on, kao i većina ljudi na ovim prostorima, pokušati da ono što je njegova politička moć "konvertuje u ekonomsku moć" i da će mu u tome, naravno, biti mnogo lakše nego drugima.
Najave da će uskoro početi da se bavi biznisom najverovatnije će, prema saznanju podgoričkog lista " Dan", realizovati u mađarskoj kompaniji Trigranit iz Budimpešte. On bi trebalo da bude član, predsednik borda direktora ili jedan od direktora Trigranita.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 13.11.2006.]
.jpg)
