Izvor: S media, 17.Feb.2011, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarder Pacoli: Biću kosovski Tito!
Bedžet Pacoli, najbogatiji Albanac, „težak“ više od dve milijarde evra, viđen je za novog predsednika Kosova. Bivšem mužu pevačice Ane Okse fotelja prvog čoveka Kosova ostala je jedini neostvareni san. Sve ostale odavno je - kupio.
Fotelja predsednika Kosova, po svemu sudeći, smeška se najbogatijem kosovskom Albancu Bedžetu Pacoliju. Iako su pojedini analitičari smatrali da lider „Alijanse za novo Kosovo“ nije dobro rešenje za prvog čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nasilno otcepljene srpske teritorije, on bi već iduće sedmice mogao bi da bude predstavljen javnosti kao predsednik najmlađe evropske države. To bi, ujedno, bila i najvažnija stavka koja do sada nije našla mesto u Pacolijevoj impresivnoj biografiji.
Jer, Bedžet Pacoli bio je sve što je hteo, upoznao je koga god je poželeo i stekao je mnogo više nego što bi čoveku megalomanskih prohteva bilo potrebno - taman da ima devet života!
U koferu – više keša nego veša!
Osim jakih (i sumnjivih) političko-tajkunskih veza širom sveta, Pacolija prati glas da je „težak“ više od dve milijarde evra. Bivšeg muža pevačice Ane Okse strani mediji opisuju kao čoveka koji na put kreće sa koferom u kojem ima „više keša nego veša“.
Načina na koji je stekao prvi milion nerado se seća kao i detinjstva; rođen je i odrastao u siromašnoj porodici u selu Maravac u okolini Prištine. Bio je odličan đak, ali siromaštvo nije uspeo da sakrije. Na prijemni ispit za fakultet došao je u pohabanoj odeći, zbog čega su ga ismevala deca tadašnjih albanskih komunističkih rukovodilaca. Odustao je od studija u Prištini i otputovao u Hamburg; preko dana je radio kao fizikalac, a noću je spremao ispite za studije marketinga. Diplomirao je, vratio se u Jugoslaviju da odsluži vojni rok, a zatim je krenuo put Švajcarske, gde se zaposlio u firmi „Interplastika“. Sredinom osamdesetih ta priča je završena – bankrotom i nestankom direktora!
Nedugo zatim, Pacoli je osvanuo kao jedan od restauratora Kremlja. Ovaj posao dobio je zahvaljujući poznanstvu sa Pavelom Borodinom, potonjim šefom administracije Borisa Jeljcina.
Moć nema cenu
„Lickanje“ i „glancanje“ fizičkog epicentra sovjetske politike obavljala je Pacolijeva firma „Mabeteks“. Ali, sedam godina kasnije, 1999, švajcarsko tužilaštvo optužilo je Pacolija za mahinacije i pranje novca, izdvojenog baš iz ovog posla. Spekulisalo se da je, kako bi dobio posao vredan 450 miliona dolara, najbogatiji kosovski Albanac „podmazao“ Borodina sa 30 miliona. Neotporan na korupciju, Borodin je na zahtev švajcarskog tužioca uhapšen u SAD u januaru 2001. i izručen Švajcarskoj; uz kauciju od tri miliona dolara, tri meseca kasnije deportovan je u Rusiju.
Lobiranje u SAD
Pacoli očito ume da se snađe u političkim vodama. U Americi je osnovao lobističku grupu koja se zove isto kao i njegova stranka - Alijansa za novo Kosovo, u čijem odboru su bivši američki ministar odbrane Frenk Karluči, bivši zamenik šefa Nacionalnog obaveštajnog saveta Samjuel Hoskins, bivši šef posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker...
Za vreme ove afere Pacoliju nije falila ni dlaka s’ glave. Nesmetano je putovao, šireći mrežu svojih profitabilnih poslova i stičući nove moćne prijatelje na svim meridijanima. U međuvremenu, naučio je čak 12 svetskih jezika. Plus onaj univerzalni – jezik novca.
Rukovodeći se maksimom da je „novac najbolji poklon, jer njegova mera odgovara svima“, plaćao je i šakom i kapom ne bi li dobio najunosnije građevinske poslove u Kazahstanu, Azerbejdžanu, Italiji, Turskoj, Nemačkoj... Uža specijalnost Pacolijeve kompanije postaje izgradnja bolnica i laboratorija. Zli jezici tvrdili su da najbogatiji kosovski Albanac nije samo gradio i restaurirao objekte, već i da je „pribavljao posao za laborante“ u vidu prerade opijata. On je, to naravno, odbijao sa vidnim gnušanjem.
„Koliko košta Kosovo?“
U politiku je uplivao odavno, svestan da će samo tako sačuvati svoj impozantan kapital. Pojedini istorijski izvori ukazuju da je Pacoli odavno „bacio oko na Kosovo“, i da se nije libio da pita koliko košta sveta srpska zemlja. Navodno, 1998. nudio je Slobodanu Miloševiću direktne razgovore sa liderima kosovskih Albanaca i dve milijarde dolara pride za „sporazumni razvod“ i izbegavanje krvoprolića.
Pominje se da je sličnom sumom mahao ispred nosa i Vojislavu Koštunici. Obojica bivših jugoslovenskih predsednika odbila su ga, tvrde upućeni, pozivajući se na Ustav, rodoljublje i patriotizam. Nije pomagala ni Pacolijeva zakletva da „Srbima dlaka s’ glave neće zafaliti, a da će se on ponašati kao ’kosovski Tito’“.
Videvši da Kosovo ne može da kupi, Pacoli je iskoristio po Srbe lošu međunarodnu političku klimu i počeo da plaća glasove za nezavisnost zemlje na koju želi da stavi tapiju. U tome je, mora se priznati, bio jednako uspešan kao i u svim prethodnim „transakcijama“.
Politički stav: „Vratiću Srbe“
-Vratiću na Kosovo sve Srbe! Kosovo mora da bude multietničko, i ono će samo kao takvo biti zanimljivo za strana ulaganja – rekao je najbogatiji kosovski Albanac u intervjuu za „Politiku“, dodavši da Srbe ne vidi kao manjinu jer su po njemu svi jednaki.
„Špijunski miraz“
Pacolijev imetak, na kojem mogu da mu pozavide čak i afrički lideri svrgnuti tokom „jasmin revolucije“ Ben Ali i Hosni Mubarak, pojedini srpski obaveštajci svojevremeno su objašnjavali kao – „špijunski miraz“.
Tako, po tvrdnjama upućenih, Ben Alijev stan u Parizu, vredan čak 390 miliona evra, pravi je „mačji kašalj“ u odnosu na Pacolijevu rezidenciju u Luganu i vilu u Izmiru. Velelepno zdanje u Turskoj, u kojem povremeno boravi budući predsednik Kosova zarađeno je, navodno, zahvaljujući agenturi u albanskoj specijalnoj službi iz vremena Envera Hodže. Ništa manje nije raskošna ni Pacolijeva rezidencija u Luganu; iako je reč o stanu, u istom nema čega nema, počev od pozlaćenog nameštaja, ručno tkanih tepiha, skupih umetničkih slika...
- Voleo bih da sever Kosova bude slobodna ekonomska zona, u koju bi ulagali jaki investitori. Planiramo ulaganje velikog kapitala, gde bi za početak bilo stvoreno najmanje 2.000 do 3.000 radnih mesta. Sever bi imao ekonomsku autonomiju – objašnjavao je u jednom od mnogobrojnih intervjua.
- U planu mi je da izgradim i Prištinu i Gračanicu, da povežem Beograd, železnički i drumski i sa Dečanima i Peći, Uroševcem, za dobrobit svih građana koji žive na Kosovu, a koji će se slobodno i bez trunke straha kretati i po Kosovu i po Srbiji. Spreman sam sav novac koji imam da uložim tu gde sam rođen, a zakon u mojoj zemlji moraće da bude isti za sve – isticao je Pacoli.
Na pitanje da li bi to značilo da će kao predsednik Kosova krivično goniti i Hašima Tačija ako se navodi Dika Martija o trgovini organima pokažu tačnim, Pacoli je odgovarao:
-Niko ne može da bude iznad zakona...
S. Moldovan
