Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarda manje u budžetu
Odvojeno održavanje izbora znači dupliranje troškova za naknade članovima biračkih odbora, što je inače najveća stavka u izbornoj računici
Istovremenim održavanjem i predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbija bi, prema gruboj računici "Politike", uštedela oko milijardu dinara, što je oko 12,5 miliona evra. Ta suma bila bi dovoljna, recimo, za isplatu jednoipomesečne vrednosti dečijeg dodatka za oko 300.000 korisnika ove prinadležnosti u Srbiji, ili za kupovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih 30.000 računara za osnovne i srednje škole i univerzitete predviđenih Nacionalnim investicionim planom (NIP), ili za izgradnju četiri nove bolnice obuhvaćene NIP-om, a čak i više nego dovoljna za modernizaciju pet graničnih prelaza koje takođe predviđa NIP.
Za parlamentarne izbore u Srbiji, prema gruboj računici urađenoj na osnovu troškova sa prethodnih izbora i nezvaničnih informacija da su troškovi upravo održanog referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije veći od planiranih, moglo bi da bude potrošeno oko milijardu i po dinara. Istom računicom došlo se do toga da bi za odvojene predsedničke izbore bilo potrebno izdvojiti oko milijardu dinara.
S obzirom na to da najveći deo troškova čine nadoknade članovima biračkih odbora i drugim ljudima angažovanim oko izbora, spajanjem izbora bilo bi izbegnuto i dupliranje ovih troškova.
Dosadašnja praksa, naime, pokazuje da u slučaju istovremenih izbora nisu birani odvojeno, odnosno duplo, stranački članovi biračkih odbora za parlamentarne, odnosno predsedničke izbore, a oni koji su izabrani nisu dobijali duple niti uvećane dnevnice.
To potvrđuje i iskusni član Republičke izborne komisije Miodrag Petrović.
– Ne sećam se da se ikada na istovremenim izborima bilo šta duplo biralo i plaćalo. Iako bi se u slučaju da se održavaju istovremeni izbori to tek preciziralo novom i posebnom odlukom RIK-a o naknadama, bez dileme sam da duplih dnevnica ne bi bilo – kaže Petrović za "Politiku".
Od milijardu i po dinara, koliko bi mogli da koštaju parlamentarni izbori, samo za naknade članovima svih biračkih tela bilo bi potrošeno milijardu i 350 miliona dinara, dok bi 150 miliona bio utrošak za glasanje u inostranstvu i za materijalne troškove na biračkim mestima. Do ovih suma došli smo na osnovu iznosa naknada i drugih troškova sa upravo održanog referenduma, pod pretpostavkom da oni ni za dva i po meseca neće biti znatno veći, imajući u vidu broj biračkih mesta na referendumu, ali i odredbe o sastavu biračkih tela i odbora iz Zakona o izboru narodnih poslanika.
Tako smo kao prosečnu naknadu za sve članove odbora računali iznos od 3.000 dinara (2.500 dinara je na referendumu iznosila za člana, a 3.000 za predsednika, ali je konstatovano da je većina njih nezadovoljna iznosom i da će ta suma možda biti malo povećana). Na osnovu prethodnih izbora, računali smo na kandidaturu 20 stranaka i došli smo do toga da je na 8.401 glasačkom mestu u Srbiji, računajući i zatvore, samo za naknade članovima biračkih odbora potrebno izdvojiti oko 1,17 milijardi dinara. Naime, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, na parlamentarnim izborima birački odbori imaju šest članova u stalnom sastavu, odnosno predsednika, dva člana i zamenike, dok u proširenom sastavu sve stranke imaju pravo na člana i zamenika.
To znači da kada se broj biračkih mesta pomnoži sa brojem 40 (po dva predstavnika iz svake od potencijalnih 20 stranaka učesnica na parlamentarnim izborima), a zatim i sa 3.000 dinara, dobije se iznos od oko milijardu dinara. Na tu sumu treba dodati i troškove za naknade članovima opštinskih izbornih tela, odnosno izbornih komisija i radnih tela RIK-a na Kosmetu (oko 168 miliona dinara), kao i oko milion i po dinara za isplatu članovima RIK-a.
Čak i ako se uzme u obzir da neće svaka od stranaka koje učestvuju na parlamentarnim izborima imati svog predsedničkog kandidata, opet ostaje činjenica da bi i na predsedničkim izborima bilo potrebno oko milijardu dinara na ime naknada za članove biračkih tela.
Naknade za sprovodioce izbora određuju se prema troškovima u Srbiji, što znači da se nadoknade i procene sa prethodnih izbora usklađuju sa inflacijom. One su na prethodnim parlamentarnim izborima od 28. decembra 2003. godine iznosile 1.500 dinara za članove i zamenike i po 2.000 dinara za predsednike i njihove zamenike. Ukupni troškovi bili su 830.697.760 dinara.
Na poslednjim, predsedničkim izborima, u dva kruga – 13. i 27. juna 2004. godine, naknade su iznosile isto kao i u decembru 2003. a ukupni troškovi bili su 786.530.489 dinara. Da je održan samo jedan krug, bili bi 559,9 miliona. Ovi troškovi bili su manji na predsedničkim izborima, između ostalog i zbog toga što je na parlamentarnim izborima učestvovalo 19 stranaka, dok je za funkciju predsednika kandidate dalo 15 stranaka i koalicija.
Inače, broj biračkih mesta se smanjivao od 2003. godine naovamo i sa oko 8.600 glasačkih mesta na prethodnim parlamentarnim izborima stigao na 8.441 na referendumu, i pored toga što su od predsedničkih izbora birališta uvedena i u inostranstvu i u zatvorima. U RIK-u podsećaju da je došlo do "sjedinjavanja" nekih birališta, jer se smanjivao i broj birača u Srbiji, a znatno se smanjio i broj birališta i birača na Kosmetu.
--------------------------------------------------------------------------
Zašto je moralo skuplje
Predstavnici političkih stranaka nerado se upuštaju u analizu mogućih ušteda koje bi bile posledica istovremenog održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora i razloga zbog kojih je toliko bitno da se ti izbori ne održe zajedno. Oni uglavnom izražavaju i sumnju u procenu da bi ona iznosila oko milijardu dinara.
Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, kaže da ne zna da li je reč baš o tolikoj sumi. "U svakom slučaju, parlamentarni izbori su raspisani. Imamo situaciju takvu kakva jeste i treba u skladu sa njom i da se ponašamo. Ne treba raspravljati o nečemu što je prošlo", kaže Mladenović za "Politiku" i ne propušta da naglasi kako je "DSS uvek bio za kompromis".
Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, takođe smatra da je to sada manje bitno, jer je već sve završeno. Dodaje, međutim, da predsednik Srbije Boris Tadić i dalje može da uštedi građanima novac tako što bi sad podneo ostavku, kako bi predsednik skupštine mogao da raspiše i predsedničke izbore za 21. januar.
– Mi smo uvek i bili za istovremene parlamentarne i predsedničke izbore – kaže Vučić, a na primedbu da njihovi nastupi nisu baš ukazivali na to, odgovara: "Ma, oni nisu hteli istovremene. Mi smo predlagali da se u martu održe i jedni i drugi izbori".
Zoran Lutovac, član Političkog saveta Demokratske stranke, podseća da su jedino demokrate ostale na stanovištu da je i predsedničke i parlamentarne izbore trebalo održati u isto vreme, ali pored finansijskog aspekta ističe i onaj politički – da predsednik republike sa novim ustavom dobija i nove nadležnosti.
Na primedbu da bi Tadić još mogao da podnese ostavku, kako bi istovremeno ljudi glasali i o poslanicima i o predsedniku, Lutovac naglašava da postoji razlika između toga kada su o održavanju izbora saglasne sve stranke i situacije kada su oni izazvani ostavkom.
– Kada postoji saglasnost oko izbora, njima se još više stabilizuje država, njene unutrašnje prilike, ali i međunarodni položaj. Ostavkom predsednika, koji je trenutno jedini legitimni predstavnik države, bila bi narušena i njena unutrašnja stabilnost, ali bi bile oslabljene i njene pozicije na međunarodnom planu. Mislim da bi šteta po međunarodni položaj zemlje bila veća od finansijske uštede – kaže Lutovac za "Politiku".
Mirjana Nikić - Marko R. Petrović
[objavljeno: 14.11.2006.]
