Izvor: Večernje novosti, 17.Feb.2016, 18:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milan Vujin: Radikale ne treba izručiti

OVIH dana puno se govori o propustima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i pritiscima koji se vrše na Srbiju, zahtevima za vraćanje Šešelja, kome 31. marta treba da bude saopštena odluka o krivici, ali i o zahtevima za lišavanje slobode funkcionera SRS Vjerice Radete, Jove Ostojića i Petra Jojića. O postupanju Tribunala u postupku prema Šešelju već se sve zna, ali bih na slučaju funkcionera SRS, ukazao da i nastojanje najviših predstavnika vlasti u Srbiji da pošalju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << poruku, da Tribunal treba da poštuje Srbiju, neće probuditi savest sudija Tribunala, jer oni ne poštuju ni sami sebe ni svoj Statut. Tribunal je osnovan Rezolucijom 827 SB UN 25. maja 1993. usvajanjem statuta Tribunala. Evo, skoro punih 26 godina, svedoci smo bahatog ponašanja čelnika tužilaštva pri Tribunalu i nepravničkog i nasilnog ponašanja sudija. Godinama su građani Srbije bili primorani da trpe teror Tribunala slušajući zahteve i ultimatume, a sve navodno u cilju sprovođenja pravde. Tribunal je osnovan kao ad hoc mera SB sa isključivim zadatkom da krivično goni osobe odgovorne za teška kršenja međunarodnog krivičnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. pa do datuma koji odredi SB, nakon ponovne uspostave mira. Taj drugi datum nikada nije određen. Ali je određen, pa više puta produžavan rok trajanja Tribunala. Odredbama člana 2, 3, 4 i 5 Statuta Tribunala pobrojana su ta teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, na osnovu kojih će se goniti fizička lica i u tim teškim povredama nigde nema ni radnje za koje se optužuje Šešelj, a pogotovo radnje za koju se traži hapšenje Radete, Ostojića i Jojića. Dakle, ako je Statut Tribunala propisao dela za koje se može odgovarati i ako se članom 1 propisuje da je Tribunal nadležan da krivično goni osobe za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a u skladu sa odredbama Statuta, onda više niko ne može da propiše nikakvu kaznenu radnju zbog koje se pred Tribunalom može odgovarati. Statut Tribunala je menjan devet puta, poslednji put 7. jula 2009, i nijednom tom izmenom nije predviđeno da će bilo ko odgovarati pred Tribunalom za nepoštovanje Tribunala. Statut je jedini dokument kojim se propisuju radnje utvrđene kao kaznena dela i niko drugi mimo Statuta to ne može da učini. Statut Tribunala u članu 15 daje ovlašćenje sudijama da usvajaju pravila o postupku i dokazima na osnovu kojih će se voditi postupak i druga odgovarajuća pitanja, što znači da su sudije ovlašćene samo da propišu način i uslove pod kojima će se postupak voditi. Dakle, sudije nisu ovlašćene da propisuju kaznena dela, jer je to isključivo dato Statutom. Poštujući maksime krivičnog prava nullum crimen nulla poena sine lege Statut propisuje odredbama člana 24 i izricanje krivičnih sankcija, svodeći kazne na zatvorske kazne, pri čemu se propisuje da će kod izricanje kazni veće imati u vidu opštu praksu izricanja zatvorskih kazni u sudovima bivše Jugoslavije. Ne poštujući sopstveni Statut, sudije dozvoljavaju sebi, da usvajajući Pravilnik o postupku i dokazima, već kod prvog donošenja osnovne verzije Pravilnika, usvojenog 11. februara 1994. propišu najtežu kaznu, koja se može izreći u postupku pred Triubnalom i ako tu kaznu Statut nije predvideo. Sudije, koje primenjuju zakon nigde ne mogu da propisuju ni kaznena dela ni kazne koje mogu da izriču. U osnovnoj verziji Pravilnika od 11. februara 1994. i pravila 77 predviđeno je bilo kazneno ponašanje svedoka, gde su sudije propisale da svedok koji odbije da odgovori na pitanja može biti kažnjen sa najviše 10.000 američkih dolara ili kaznom zatvora ne duže od pola godine zbog nepoštovanja suda. Sudije propisuju i kaznenu radnju i kaznu iako to Statutom nije predviđeno, a to pravilo se menja više puta, kao što je i sam Pravilnik o postupku i dokazima do sada menjan 50 puta. Propisivane su i nove inkriminacije za nepoštovanje suda dok se nije došlo do toga da svako, pa i onaj koji nije učesnik u postupku uključujući i branioca, bude oglašen krivim za radnje koje predstavljaju nepoštovanje suda kao što su: odbijanje svedoka da odgovori na pitanja, ili da obelodani informacije koje se odnose na postupak, da ne dostavi dokumente ili se ne pojavi pred sudom, da preti svedoku ili ga zastrašuje na bilo koji način, ili ko ponudi mito svedoku i to kako svedoku koji još nije svedočio, tako i svedoku koji će tek da svedoči ili je već svedočio. Čak se propisuje da je kažnjivo i podstrekivanje na izvršenje ovih kažnjivih radnji, a i maksimum kazni je značajno izmenjen, tako da se može izreći kazna zatvora do najviše sedam godina i novčana kazna do 100.000 evra ili obe zajedno. Kada bi troje radikala i moglo da odgovara pred Tribunalom, opet do toga ne sme da dođe sem ako dobrovoljno odu u Hag, jer prema odredbama člana 9 Statuta, države moraju da sarađuju u istrazi i krivičnom gonjenju osoba optuženih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i samo u tom slučaju su obavezne da udovolje svakom zahtevu za pomoć ili nalogu koji je izdao Tribunal. Kako se radnje ove gospode ne mogu kvalifikovati kao teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava, to Srbija nema obaveze da preduzima bilo kakve mere za njihovo izručenje. A gospoda imaju ustavno pravo da ih njihova država štiti. Ponašanje sudija koje je protivno Statutu upućuje na jasan zaključak o prirodi delovanja ovog "hrama pravde" na nama poznatu izreku "Kadija te tuži kadija ti sudi" i to samo ako si Srbin. Dubljeg poraza od ovog za pravo nema.

Nastavak na Večernje novosti...