Izvor: Blic, 06.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović da napravi birački spisak
Mihajlović da napravi birački spisak
Siguran sam da ne postoji nikakav predlog novog izbornog zakona koji bi se mogao nazvati predlogom DOS, izjavio je u razgovoru za 'Blic' Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i član Predsedništva SDP.
- Većina stranaka u DOS bavi se više ili manje ozbiljno ovim pitanjem. I SDP ima model izbornog zakona. Siguran sam da i neke druge stranke imaju određene specifične nacrte. Naravno, predloge ne nude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo stranke. Postoji i vrlo zanimljiv model zakona koji je pripremio CeSID, sa prihvatljivijim cenzusom za ulazak u parlament.
U javnosti se već spekuliše s predlogom DOS koji predviđa mešoviti izborni sistem?
- Radi se verovatno o modelu koji je kreiran u okviru neke od stranaka DOS. Ja nisam video tekst tog navodnog predloga DOS. Prema onome što sam saznao iz medija, reč je o zakonu koji bi se zasnivao na kombinaciji većinskog i proporcionalnog sistema, ali sa izrazitom dominacijom elemenata većinskog sistema. Formula za raspodelu 250 poslaničkih mandata je navodno 180 po većinskom izbornom sistemu, 50 po proporcionalnom, a 20 mandata je rezervisano za stranke etničkih manjina. Budući da većinski izborni sistem favorizuje veće i jače stranke, jasno je da je to i osnovna karakteristika ovog modela. Reč je o modelu koji je jedino u interesu DS i DSS, ali koji ne odgovara manjim strankama. Taj predlog je neprihvatljiv za SDP i sigurno ga ne bi podržao u Skupštini, zato što ne uvažava realnost da je Srbija u tranziciji i ne poštuje iskustva tranzicionih zemalja. U svim tim zemljama kroz nekoliko izbornih ciklusa apsolutno je dominantan proporcionalni a ne većinski sistem. Ogroman broj stranaka u Srbiji treba redukovati, ali ne na silu. Par izbornih ciklusa po poštenom proporcionalnom sistemu to mogu da obezbede.
Šta je srž predloga SDP?
- SDP su posebno bila interesantna pitanja ravnopravnosti žena i zastupljenosti etničkih manjina. Postojeći zakon u tom pogledu nije usklađen sa evropskim standardima. SDP predlaže takozvani prirodni cenzus za stranke nacionalnih manjina, po kome za te stranke ne bi važio opšti cenzus, nego bi sticale pravo da uđu u parlament čim osvoje onoliko glasova koliko je minimalno potrebno za jedan mandat.
Zašto u izradu novog izbornog zakona nije uključeno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu?
- To nije posao tog ministarstva. Ovlašćeni predlagač za izborni zakon je Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
Znači taj sekretarijat bi trebalo da predloži novi izborni zakon?
- Da. Bilo bi jako dobro da taj posao okonča u 2003. godini, jer će 2004. biti izborna.
Dokle se stiglo u izradi jedinstvenog biračkog spiska koji je prema oceni analitičara jedan od glavnih uslova za fer i demokratske izbore?
- Važeći izborni zakon, koji nam je ostao iz bivšeg režima, lansirao je dobru ideju o jedinstvenom, centralnom biračkom spisku. Nažalost, tu ideju ne da samo nije razradio, nego je kontradiktornim rešenjima izazvao konfuziju. Predviđeno je, i to izričito, da spiskove vode opštine, dok je Ministarstvu za državnu upravu dato ovlašćenje da vrši nadzor nad ažuriranjem tih spiskova. Nije određeno i potpuno je nejasno koji bi državni organ i kako trebalo da vodi taj jedinstveni spisak. Pretpostavka da bi eventualno to trebalo da radi Ministarstvo za državnu upravu nije prihvatljiva upravo zbog ovlašćenja da vrši nadzor, jer je i pravno i logički neodrživo da neko vrši nadzor nad samim sobom.
Ko bi onda trebalo da napravi jedinstveni birački spisak?
- Za pravo rešenje sigurno nam treba novi zakon koji će na drugi način postaviti vođenje biračkih spiskova. Tim zakonom trebalo bi definisati koji državni organ treba da vodi jedinstveni birački spisak. Idealno rešenje za taj posao jeste MUP Srbije, zato što to Ministarstvo raspolaže svim relevantnim bazama podataka birača. Nadam se da će u dogledno vreme biti pripremljen taj zakon, koji će to pitanje na adekvatan način regulisati. Na inicijativu premijera Zorana Živkovića i OEBS je obećao određenu pomoć u tom poslu. Mislim da je do kraja 2004. godine moguće napraviti jedinstveni birački spisak.
Radi li još vaše ministarstvo na ažuriranju biračkih spiskova?
- Odmah nakon okončanja drugog kruga neuspelih predsedničkih izbora Ministarstvo je organizovalo akciju u kojoj su učestvovale sve opštine i MUP radi prečišćavanja biračkih spiskova. Izvršeno je preko pola miliona promena u biračkim spiskovima. Nije reč o preko pola miliona nepostojećih ljudi, već, naprotiv, o otklanjanju određenih nedostataka u smislu pogrešne adrese, matičnog broja, pola. Dao sam nalog da se od 1. avgusta ta akcija nastavi i spiskovi opet dostave Ministarstvu kako bi se još jednom profiltrirali kroz baze podataka. Nenad Čaluković
