Izvor: Blic, 07.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihael Štajner: Odluka o statusu Kosova u Njujorku
Mihael Štajner: Odluka o statusu Kosova u Njujorku
Povratak raseljenih lica na Kosovo i Metohiju biće prioritet u 2003. godini. Imamo institucije imamo novac. Sada je potrebno stvoriti i takvu atmosferu - rekao je u razgovoru za 'Blic' Mihael Štajner, šef misije UN na Kosovu i Metohiji. Kada će početi razgovori o rešavanju praktičnih pitanja na Kosovu i Metohiji koje ste inicirali pre nekoliko dana, a u kojima bi trebalo da učestvuju predstavnici Beograda i Prištine? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Napisao sam pismo premijeru Srbije Zoranu Đinđiću. Uskoro očekujem odgovor. Pregovori bi trebalo da počnu sledeće nedelje. Međutim, za tango je potrebno dvoje. Nebojša Čović smatra da pre početka ovih pregovora mora da usledi sastanak Visoke radne grupe na čijem dnevnom redu bi se našla pitanja povratka raseljenih, decentralizacije, kao i razmatranje načina na koji se sprovodi dogovor u vezi sa Kosovskom Mitrovicom.
- Ne želim da o tim stvarima pričam preko medija. Poslao sam pismo i očekujem uskoro zvaničan odgovor.
Da li će u toku pregovora možda iskrsnuti pitanje statusa Kosova o čemu se u javnosti govori?
- Nemamo mandat za tu vrstu razgovora. Međunarodna zajednica je jasna po tom pitanju. Iz Vašingtona, Njujorka, Brisela i Moskve rečeno je da bi trebalo da što pre započnemo dijalog o praktičnim stvarima od zajedničkog interesa za sve građane Kosova. To je ono što ja predlažem. Naravno da postoje i mnoga druga važna pitanja - povratak i još mnoge stvari. Ne poričem i da su te stvari važne, ali više nismo u ratu. Imamo obavezu da se pozabavimo pitanjima od svakodnevnog značaja, a jedna od takvih oblasti je i ekonomija. Svi imamo interes da smirimo i depolitizujemo situaciju i kao rezultat uradimo nešto što je u interesu ljudi koji na Kosovu žive. Rekli ste da je status Kosova otvoren. Stiče se utisak da je bar srpska strana spremna na pregovore. Pojavili su se i prvi predlozi podele?
- Znam da postoje tendencije da se pitanje konačnog statusa Kosova otvori i to na obe strane - i u Prištini i u Beogradu, ali to je ono što moramo da sprečimo inače neću moći da radim. Na kraju odluka se donosi u Njujorku, pred Savetom bezbednosti UN. Nisam primetio da je albanska strana izašla s predlogom. Drugo, ne mislim da je u interesu Srba da postoji raspodela teritorija. Ne možemo da delimo Srbe na prvu i drugu klasu. U svakom slučaju, međunarodna zajednica je jasna u stavu da se moraju ispuniti standardi pre nego što se počnu razgovori o statusu Kosova. Status se ne može prejudicirati ni u Beogradu ni u Prištini. Mora se promeniti situacija na terenu pre nego što počnemo da razgovaramo o konačnom statusu. Moj mandat predviđa uspostavljanje funkcionalnih institucija koje moraju da prezumu veliki deo upravljanja. Takođe, zadatak je i uspostavljanje vladavine zakona. Ljudi u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji imaju isti interes, a to je mirno okruženje u kome će moći da se okrenu izgradnji svojih društava koja će ići u pravcu integracija u EU. Ocenili ste da će 'Kosovo biti evropsko multietničko društvo'. Da li će Kosovo kao takvo društvo biti u sastavu Srbije ili nezavisno?
- Nemam ideju kako će to izgledati. Sada je vreme da se pozabavimo situacijom na terenu. Kada dođe vreme otvorićemo dijalog između Prištine i Beograda gde niko neće imati pravo veta i gde neće biti jednostranih odluka, a na kraju će o svemu odlučiti Savet bezbednosti UN. Na poslednjoj sednici ovog tela u Njujorku, 15 članova Saveta naglasilo je potrebu koncentrisanja na pitanje ispunjenja standarda, kao i da nije vreme za otvaranje statusa Kosova. Među srpskim zvaničnicima ocenjuje se i da svojim postupcima utirete put nezavisnosti Kosova. Neki tvrde da samo nedostaju pasoši?
- Nema potrebe da se neko plaši tako nečeg. Samo pažljivo čitamo Rezoluciju 1244 i nje se pridržavamo. Instrukcije dobijam od Saveta bezbednosti i to je za mene pravno obavezujuće. Potrebno je izgraditi institucije održive samouprave što je stav SB UN. To nije politički stav, već nešto što Rezolucija predviđa kao jedan od zadataka. Ako neko to ne želi, onda mora da kaže da je protiv Rezolucije 1244. Znači, predviđena je samoodrživa samouprava. Bitno je da u ovom trenutku svaka strana izbegne prejudiciranje statusa Kosova. Bilo bi drugačije da smo ovde imali drugačiju prošlost. Međutim, sve ipak ima veze s prošlošću koja vodi do 1999. godine i zbog te prošlosti i totalitarnog režima Miloševića Savet bezbednosti je i doneo Rezoluciju 1244. Kada govorimo o ispunjenju standarda predviđenih Rezolucijom 1244, dolazimo do činjenice da ne postoji bezbednost kretanja za Srbe sa Kosova. Neki Srbi ne mogu da izađu iz svojih dvorišta, a srpske poslanike prevoze do Skupštine Kosova transporterima.
- U mnogo slučajeva srpski predstavnici prevoze se i bez oklopnih vozila. Moj stav je još važeći: Srbi, Bošnjaci i druge manjine moraju da prihvate realnost na Kosovu, a ona je da od 1999. godine postoji međunarodno prisustvo na Kosovu. Tada smo se obavezali da ćemo stvoriti legitimne institucije. Srpska zajednica mora da prihvati novu realnost i da se integriše u institucije i radi s njima, dok većinska zajednica mora da prihvati odgovornost za bezbednost manjina. Tačno je da ne možemo da uvek učinimo da zaštitimo prva manjina i shvatam kritiku u tom pogledu, ali situacija ne može da se promeni preko noći. Svaki objektivni posmatrač rekao bi da se situacija u pogledu bezbednosti značajno promenila. Recimo, bezbednosna situacija je bolja u Prizrenu koji sam skoro posetio. Imamo napredak i moramo da uverimo ljude da je budući napredak moguć. Kritikovani ste da niste dovoljno uticali na Kfor da obezbedi bolju bezbednost?
- Želim da izbegnem svoje upuštanje u javne polemike. Moram javnosti da skrenem pažnju na činjenicu da smo u utorak imali delegaciju u kojoj su bili premijer Kosova, kao i srpski ministar, koordinator za povratak i moj savetnik za povratak, koji je takođe Srbin, kao i dvadesetak predstavnika misija iz SAD, Francuske i ostalih zemalja, uz predstavnike Kfora i Unmika. Otišli smo na jednu lokaciju određenu za povratak u blizini Prizrena i tamo razgovorali sa Srbima koji su se vratili. Pitali smo ih za konkretne probleme. Svi smo istakli da je ova godina odlučujuća za povratak. Povratnici u ovom konkretnom slučaju rekli su da nemaju nikakav problem sa bezbednošću. Kosovo nije homogena sredina i u nekim sredinama na Kosovu situacija je mnogo bolja, dok u ostalim oblastima postoje nedostaci. Moramo se baviti konkretnim problemima na određenim lokacijama i to radimo zajedno sa Kforom i policijom. Trebalo bi izbeći polemike koje ljudima ulivaju nesigurnost. Srpski premijer istakao je da je legitiman zahtev da se jedinice vojske i policije Srbije i Crne Gore vrate na Kosovo i Metohiju.
- U Rezoluciji 1244 u aneksu govori se o nekoliko stotina ljudi sa konkretnim zadacima, kao što su uklanjanje mina i slični zadaci. Iz Vojno-tehničkog sporazuma jasno je da to mora da odobri komandant Kfora. Ni u kom slučaju te jedinice nisu predviđene za zaštitu ove ili one grupe ljudi. Time ćemo se pozabaviti kada se steknu uslovi. Sada još nije vreme za to. Ljudi se još ne osećaju bezbedno. Osumnjičeni za ratne zločine ne šetaju se Kosovom Srpske vlasti zahtevaju da Tribunal u Hagu podigne optužnice za ratne zločine počinjene nad Srbima. Među optuženicima su 'viđeni' albanski lideri - Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Agim Čeku?
- Za razliku od drugih mesta, na Kosovu nema nijednog lica koje je optuženo, a da se slobodno šeta Kosovom. Svi oni koji su optuženi, u Hagu su. Na sudu je da odluči da li su optužnice opravdane ili ne. Tamo gde je bilo optužnica mi smo i reagovali. Ako bude budućih optužnica, a ja za sada nemam nikakvih najava, reagovaćemo u skladu sa obavezama koje imamo. Ohrabren sam činjenicom da su privremene institucije na Kosovu odlučile da sarađuju sa Tribunalom, iako to za njih nije lako. Na Hagu je da podiže optužnice, to ne rade ni Vlada, niti neka treća strana. Nije na stanovnicima Kosova da pričaju o optužnicama koje bi trebalo podići protiv ljudi u Srbiji, niti na nekome u Srbiji da podiže optužnice za ratne zločine počinjene na Kosovu. Sve što od nas bude zahtevao Tribunal mi ćemo ispuniti. Matković u Prištini
BEOGRAD - Vlada Srbije je juče odredila delegaciju za razgovore sa predstavnicima Unmika i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji, koju će predvoditi ministar za socijalna pitanja Gordana Matković. Kako se navodi u saopštenju pres službe Vlade Srbije, delegacija će u razgovorima o predloženom dnevnom redu stvoriti mogućnost proširenja tema o pitanjima povratka, slobode kretanja, decentralizacije i realizacije dokumenta o upravljanju severnim delom Kosovske Mitrovice.
