Izvor: Blic, 28.Sep.2016, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihael Rot: Ne tražimo da Srbija prekine veze sa Rusijom, ali mora da se prilagođava EU
Vrata EU ostaju otvorena za Zapadni Balkan, pie u autorskom tekstu za Dojče vele Mihael Rot, dravni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da EU pomno prati razvoj u Srbiji na polju medijskih sloboda i ljudskih prava.
"Razvoj demokratije i pravne države za nas imaju prioritet. To je osnovni kriterijum za mogući ulazak u EU. Unija i Srbija su nedavno otvorile ključna pregovaračka poglavlja - to je bio važan korak na obostrano zadovoljstvo. Sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se radi o tome da nakon reči uslede i dela. Radi se o primeni svega onoga to je srpska Vlada konkretno predvidela u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Srbija je tu na dobrom putu", navodi Rot u članku.
EU pomno prati i stanje medijskih sloboda, nezavisnosti pravosuđa, osnovnih i ljudskih prava, dodao je on.
Pri tome je jasno da promene koje dotiču celo drutvo ne mogu biti izvedene preko noći. Ali neophodne reforme nisu same sebi cilj niti su ustupak Evropskoj uniji - naprotiv, one treba da koriste srpskim građankama i građanima. Isto važi za pomirenje u regionu i dobrosusedske odnose.
Rot ističe da su članice EU, uprkos različitim istorijskim iskustvima i shvatanjima, usaglasile zajedničku poziciju prema Rusiji, te da pri tome EU svoje ophođenje prema Rusiji ne zasniva isključivo na sankcijama već i na dijalogu.
"Nikako ne želimo politiku protiv ili bez Rusije. Zato niko i ne traži od Srbije da prekine svoje veze sa Rusijom", ističe on.
U Evropskoj uniji se radi o zajedničkom političkom nastupu - i prema Rusiji, dodaje Rot i primećuje da je Srbija donela odluku da želi da postane članica EU potpuno svesna da to znači da će tokom pristupnog procesa morati da kontinuirano prilagođava svoju spoljnu politiku zajedničkoj spoljnoj politici EU.
Rot, koji je nedavno boravio u Srbiji, naglašava da raspoloženje za proširenje EU nije najvedrije i da to nije počelo referendumom o Bregzitu.
Građani u EU očekuju da ona reši sopstvene probleme pre nego to primi nove članice. To izaziva zabrinutost i u državama Zapadnog Balkana i zato je, navodi on, bio vaan signal sa julske konferencije u Parizu u okviru takozvanog Berlinskog proseca: evropska perspektiva je osnaena, ulazak u EU će uslediti čim budu ispunjeni svi neophodni uslovi.
"Ipak, ljudi u zemljama Zapadnog Balkana veruju da se pribliavanje EU odvija previše sporo. Neophodne reforme od njih zahtevaju mnogo. Baš zato političarke i političari imaju još veću obavezu da pridobiju podrku za zajednički cilj - ulazak u EU", navodi nemački političar.
Ulazak u EU je u obostranom interesu. Države Zapadnog Balkana profitiraju od zajednice koja je svetski simbol privrednog rasta, solidarnosti, slobode i demokratije utemeljene na neporecivim vrednostima. Evropska unija s druge strane profitira od jednog stabilnog i demokratskog regiona, navodi u članku.
Na kraju, svaka zemlja sama određuje trenutak pristupanja EU: što brže sprovode reforme, to je ulazak bliži. Kada će EU primiti nove članice zavisi manje od EU, a više od tempa promene u zemljama-kandidatima. Kriterijumi su jasno utvrđeni. Evropska unija neće ostaviti te države same, ona će ih i dalje podržavati na njihovom putu, zaključio je on.
