Izvor: Glas javnosti, 10.Mar.2011, 07:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mićunović: Danas nema uslova za 9. mart
BEOGRAD - Predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović izjavio je danas, dve decenije nakon devetomartovskih demonstracija, da su one značajan događaj koji je ohrabrio ljude da se pobune protiv nedemokratskog režima.
"Danas, u konsolidovanom demokratskom sistemu, nema uslova, niti pretpostavki za takve oblike demonstracija", smatra Mićunović.
On je rekao da se radi o značajnom datumu, koji je simbol žestokog obračuna policije i demonstranata, kao i da je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bilo vreme kada se nastupalo sa mnogo ideološke strasti.
Prema njegovom mišljenju, više nema tog iracionalnog potencijala da se "bezglavo" ulazi u konflikte i građani kada su nezadovoljni uslovima života, korupcijom u društvu ili nepravdom, žele da se to razreši dijalogom, reformama, organizovanjem privrede.
U aktuelnom trenutku, smatra Mićunović, ima prostora za sindikalnu borbu, kao i opozicionu u medijima i parlamentu, ali ne i za političke revolucije.
"Ako ste spremni za revoluciju onda zna se šta treba - prvo petlja i da se pogine, ideja zbog koje valja poginuti i šansa da u tome pobedite", naveo je Mićunović.
Poslednjih godina, ukazao je, moglo se videti da mitinzi "nabijeni emocijama" uz učešće različito motivisanih ljudi mogu da budu opasni, što se videlo prilikom demonstracija na ulicama Beograda nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije ili tokom održavanja Parade ponosa.
Mićunović je mišljenja da bi od te vrste "žestoke borbe" u današnjem vremenu više efekta imali mirni protesti i to samo ukoliko se građanima nudi određeni program.
"Žestoke borbe danas samo bi ojačale vlast i mislim da to razume i (lider naprednjaka) Tomislav Nikolić. Ako imate neki miran miting, održite govor i raziđete se, to može da ima efekat ukoliko imate program, ali kada kažete: mi ćemo sesti i čekati da padne vlada - to nije program i tu se mnogo ne dobija", ocenio je Mićunović.
On je dodao da mirne demonstracije poput štrajkova, kojima se vlada može ucenjivati, uglavnom imaju drugačiji rezultat, jer je ona primorana da pregovara i brzo reaguje zbog štete koja se na taj način stvara.
Devetomartovske demonstracije dogodile su se na početku parlamentarnog i višestranačkog života kada vlast još nije bila naviknuta na opoziciju, a istovremeno to je bio trenutak kada se rešavalo pitanje bivše Jugoslavije, naveo je Mićunović, koji je takođe bio učesnik tih demonstracija.
On je dodao da, iako učesnici devetomartovskih demonstracija toga nisu bili svesni, tada se u Predsedništvu SFRJ razmatrala ideja o uvođenju vanrednog stanja i vojne uprave.
"Trebalo je stvoriti dramatičnu situaciju da bi okršaji bili što žešći i da bi što opravdanija bila vojna intervencija, ali onog trenutka kada je Milošević izgubio podršku za to u Predsedništvu SFRJ otpala je ta opcija i došlo je do druge strategije da se situacija smiri i da se daju neki ustupci", kazao je Mićunović.
On je mišljenja da se 9. mart 1991. godine ne može porediti sa 5. oktobrom 2000. godine, jer su okolnosti, akteri, kao i posledice bili različiti.
