Izvor: Večernje novosti, 28.Avg.2014, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: Da proces proširenja na Balkanu teče brzo
Nemačka kancelarka Angela Merkel, povodom današnje konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu, ponovila je da želi da proces širenja EU na ovaj region teče brzo, ukazujući da to, međutim, zavisi od samih zemalja.Ona je, na konferenciji za štampu, istakla da je važan signal da sve zemlje regiona imaju i teže ka evropskoj perspektivi.Ona je ukazala na činjenicu da je na konferenciji učestvovao predsednik Evropske komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Žoze Manuel Barozo, koja je spremna, kako je dodala, da pomogne u izlasku u susret velikim očekivanjima građana regiona.Merkel je objasnila da je konferencija o zapadnom Balkanu nastala na razmišljanjima nemačke vlade kako na odgovarajući način obeleži stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, ali i godišnjica početka Drugog svetskog rata i završetka Hladnog rata."Činjenica da su danas svih osam premijera, ministri spoljnih poslova i privrede sedeli zajedno je dokaz toga da je poslednjih godina puno napredovano u regionu, a EK i članice EU žele dalje da pomažu", poručila je ona.Merkel je istakla da je planiranje konferencije počelo i pre nego što se moglo naslućivati delovanje Islamske države u Iraku i eskalacija u Ukrajini, i da je ona organizovana iz dubokog uverenja da postoji obaveza da region Zapadnog Balkana sraste zajedno."Dirljivo je kada se vidi da svi zajedno sede za jednim stolom, da se ne svađaju, već razgovaraju konstruktivno o zajedničkoj budućnosti", rekla je ona..Merkel je ukazala da je namera da se započne "niz konferencija", i da ovaj sastanak nije samo dnevni događaj, iako je i on velika poruka kada svi sede zajedno za jednim stolom."Želimo da pokrenemo jedan proces", kazala je ona dodajući da je dogovoren niz konferencija na naredne četiri godine.Merkel je objasnila da se radi o rešenju političkog procesa, ukazujući da su Beograd i Priština napravili veliki napredak, a da je pred Bosnom i Hercegovinom, posle izbora, izazov formiranja vlade, te da očekuje da će po oba pitanja biti daljeg napretka.Ona je objasnila da se za godinu dana može dobro proveriti da li se nešto pomaklo, ponoviši da posle izbora u Bosni predstoji pitanje formiranja vlade, da je Nemačka spremna da podrži, ali da na to moraju biti spremne stranke, kao i da ima još nerešenih pitanja koja moraju naći soluciju između Beograda i Pristsine."Ukazali smo na napredak i po pitanju toga sa da su srpski i albanski premijer ostvarili kontakte", rekla je ona.Takođe je kazala da je uoči konferencije bilo bilateralnih sastanaka učesnika, podvukavši da je veoma bitna regionalna saradnja, a da su ključni saobraćajni i ekonomski projekti.Predsedavajući Procesa saradnje jugoistočne Evrope Edi Rama u ime regiona zahvalio se Merkelovoj na organizovanju istorijskog trenutka koji je ujedinio "sve u ime bolje budućnosti".Borozo: Želimo da vidimo zemlje Zapadnog Balkana učlanjene u EUŽelimo da vidimo zemlje Zapadnog Balkana učlanjene u Evropsku uniju, ali kad će se to dogoditi zavisi pre svega od njih, poručio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo Berlinu.On je na zajedničckoj konferenciji za štampu koju je održao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i albanskim premijerom Edi Ramom rekao da je priključivanje Zapadnog Balkana EU "zajednički politički, ekonomski i geostrateški cilj"."Sledeći krug proširenja neće se dogoditi odmah, a kada će do njega doći zavisi od brzine kojom naši partneri sprovode reforme", rekao je Barozo i dodao da ne treba sumnjati da će se to ostvariti.On je naglasio da je napredak koje su zemlje regiona, a posebno Srbija, Albanija i Kosovo "stvarne i opipljive" i da primer Hrvatske dokazuje da je članstvo u EU dostižan cilj.Barozo je obećao da zemlje regiona mogu da računaju na punu podršku zemalja EU u tom procesu, ali da su uspostavljanje vladavine prava, regionalna saradnja i dobro upravljanje javnim finansijama od suštinskog značaja."Kao što stalno ponavljamo: osnovne stvari imaju prioritet", istakao je on.Nemačka za više investicija u zemlje Zapadnog BalkanaBerlin je danas domaćin konferencije o zapadnom Balkanu, koja se održava na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel a uz prisustvo vodećih političara zemalja regiona, među kojima je i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Nemački vicekancelar i ministar privrede i energetike Zigmar Gabrijel je na privrednom delu konferencije istakao da je regionu potrebno više investicija i bolje obrazovanje. Vučić je najavio, nakon prvih susreta koje je imao, da će ugovor s nemačkom kompanijom Traklajt, koji je potpisan juče, doneti Ćupriji novu fabriku, a hiljadu i po ljudi dobiće u njoj posao. Koliko je takva investicija značajna za ovaj grad najbolje govori činjenica da u Ćupriji poslednjih 40 godina nije otvorena nijedna fabrika. Uz to, Traklajt ima osam pogona širom sveta sa 3.500 zaposlenih i prometom od oko pola milijarde evra, a proizvodi delove za automobile za velike kuće kao što su Audi, Mercedes, Be-Em-Ve. "Neki od naših ljudi, čak i visoki zvaničnici, govorili su kako ta kompanija uopšte ne postoji, pa su ljudi kod mene u vladu donosili te delove da pokažu kako je reč o moćnoj kompaniji", izjavio je Vučić tim povodom. Vučić je ranije, na marginama skupa, razgovarao sa predsedavajućim Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom o daljoj saradnji dve države u svim aspektima i njihovoj evropskoj perspektivi. Vučić i Bevanda su razmenili stavove i o odnosima u regionu istakavši tom prilikom posebno značaj jačanja privredne i ekonomske saradnje. Sagovornici su posebno iskazali želju da doprinesu stabilizaciji celog regiona. Razgovoru je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, a jedna od tema je bila saradnja Srbije i BiH na evropskom putu, što je strateški cilj dve države. Po završetku Konferencije "Zapadni Balkan", premijer Vučić prisustvovaće radnoj večeri sa kancelarkom Angelom Merkel i ostalim učesnicima konferencije. Radnu posetu Berlinu Vučić završava susretom sa zamenikom kancelara i ministrom ekonomije i energetike Nemačke Zigmarom Gabrijelom. Evropska perspektiva Nemački vicekancelar i ministar privrede i energetike Zigmar Gabrijel je na privrednom delu konferencije o zemaljama Zapadnog Balkana istakao da je regionu potrebno više investicija i bolje obrazovanje i ponovio obećanja sa samita EU u Solunu o evropskoj perspektivi regiona. "Sve zemlje zapadnog Balkana imaju jednu evropsku perspektivu, ali pristup EU nije po automatizmu", rekao je Gabrijel. Pristupanje EU je rezultat dugogodišnjih, dubokih reformi, posebno u oblasti privrede, istakao je nemački vicekancelar i kao poseban, pozitivan primer za zemlje Zapadnog Balkana, naveo Sloveniju, navedeno u saopštenju Ministarstvo privrede i energetike. Gabrijel je naglasio da je za zemlje Zapadnog Balkana potrebno više investicija. "Nama je potrebno više investicija na Zapadnom Balkanu, kako bi se dali dugoročni impulsi za region. Pri tom, mi posvećujemo pažnju, pre svega, strateškim poljima delovanja- povećanju investicija i izvozne moći, kao i poboljšanju obrazovanja", rekao je Gabrijel. Gabrijel je istakao da u planove posebno spadaju i pouzdani okvirni uslovi i efikasna energetska i transportna infrastruktura u zemljama regiona. Težišna tačka privrednog dela konferencije o zemljama zapadnog Balkana su, kako je navelo Ministarstvo privrede, pitanja vezana za snabdevanje energentima, što, kaže se, igra jednu veliku ulogu za zemlje regiona i Evropu uopšte. Korak u poboljšanju dijaloga i saradnje Ministar finansija Srbije Dušan Vujović ocenio je da je konferencija veliki korak u poboljšanju dijaloga i saradnje među zemljama regiona. Vujović je, u izjavi novinarima, objasnio da se konferencija odvija na tri paralelna koloseka, od kojih je jedan sastanak premijera, koji će sa kancelarkom razgovarati o strateškim pitanjima, drugi je skup šefova diplomatija i treći, koji je najduži po agendi i najkonkretniji, je skup ministara ekonomije i finansija. On je istakao da ga je iznenadio veliki broj prisutnih potencijalnih investitora na skupu na kojem je učestvovao. Neki od njih postavili su, kako je preneo, konkretna pitanja. "Ono što je posebno značjano jeste da je ovo veliki korak u poboljšanju dijaloga i saradnje među zemljama bivše Jugoslavije i Albanije", ukazao je Vujović dodajući da je prisutan vrlo dobar dijalog, razumevanje i preklapanje u nekim idejama, podržavanje sličnih stavova, velika podrška projektima infrastrukture, želja da se zatvore postojeći, da se putevi, posebno autoputevi i železnička mreže poveže i dovede do svog finala. Od potencijalnih investitora, kako je dodao, bilo je dosta malih investitora koji su se interesovali za konkretne probleme, uključujući realizaciju projekata koje će finansirati Svetska banka, interesuju se za učestvovanje na tenderima, realizaciju javnih nabavki, a pošto su to sve složene procedure on je, kako je naveo, ponudio načelne odgovore i ponudio mogućnsot da reše svoja pitanja. Vujović je kazao da postoji interesovanje za takozvani "Road šou", da se krene u naredni korak i predstave konkretnije investicione mogućnosti, kako u pogledu rada SIEPE i pružanju stimulacija, tako i u pružanje mogućnosti da se investitori aktivnije uključe u proces privatizacije preduzeća u restruktuiranju. S tim u vezi je podsetio da je 15.avgusta objavljen poziv za 502 preduzeća, a da su sa skupa došla konkretna pitanja o načinu prijave, načinu iskazivanja interesa i učešću u tenderu. Upitan za plaćanje interkalarne kamate za nerealizovane projekte Vujović je objasnio da se radi o projektima za koja su, na primer iz Nemačke, odobrena sredstva na postojanju samo ambicija, a da projekti nisu bili dovoljno konkretno pripremljeni, pa sredstva nisu iskorišćena. On je izrazio mišljenje da nema razloga za plaćanje tih kamata, najavivši da će delegacija iz Nemačke u oktobru posetiti Beograd, i da će se tom prilikom ponovo razmotriti prjekti i mogućnosti da se iskoriste sva sredstva koja su na raspolaganju, a koja iznose, kako je rekao, oko 140 miliona evra u važnim oblastima. "Cilj nam je da naši eksperti budu maksimalno uključeni, da koristimo budžetska sredstva gde je to racionalno, a da koristimo sredstva koji Nemci kogu da ponude kroz svoje programe tamo gde njihovo znanje ne možemo da ponudimo", objasnio je ministar. Inače izlaganje ministra Vujovića na privrednom delu današnje Konferencije zapadnog Balkana bilo je najzapaženije, što svedoči činjenica da je dobio najveći aplauz od prisutnih predstavnika sveta biznisa i politike. Vučić: Naš zadatak je da srpski brod plovi mirno Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas novinarima, uoči Konferencije, da je od najvećeg značaja da se sačuvaju mir i stabilnost u regionu i najavio dolazak albanskog premijera u posetu Srbiji, prvi put posle 68 godina. "Očekujem da dobro shvatimo koliko je bitna politička stabilnost za ceo region, koliko je strašno važno da sačuvamo mir i svaku vrstu stabilnosti, da bilo kakva iskra nestabilnosti može da uništi buduhcnnost celog regiona. I to moramo svi dobro da razumemo", rekao je Vučić novinarima uoči konferencije u Berlinu. On je dodao da je od najvećeg žnačaja za sve u regionu da se šacuva "puna politička i ekonomska stabilnost" i da se ojača međusobna saradnja. "U tom smislu mogu da kažem da ćemo posle 68 godina imati susret u Beogradu sa albanskim premijerom..to će i kancelarka Merkel danas da objavi. Želimo da razgovaramo o svim važnim projektima, ali to što razgovaramo o infrastrukturnim projektima govori da smo do sada uspevali da sačuvamo političku stabilnost", rekao je premijer. Prema njegovim rečima, politička stabilnost na Balkanu je "uvek krhka i uvek je potrebno negovati tu stabilnost mnogo više nego što neki od nas misle da je to važno". Pominjući krizna područja u svetu, pre svega ukrajinsko-ruski konflikt i krizu u Siriji i Iraku, Vučić je rekao da se plaši da ceo svet "ide u lošem smeru", ali istakao da je zadatak rukovodstva Srbije da "naš brod plovi mirno, bez velikih talasa i potresa", te da će dati sve od sebe da tako i bude. "Za to nam je neophodna stabilnost na celom zapadnom Balkanu i zahvalan sam Angeli Merkel što ima potpuno istu želju kao mi", rekao je Vučić. On je naveo da će Srbija reformama, koje su, primetio je, teške, morati da dokaže Evropskoj uniji da ne traži njihovu milostinju ili da "Nemci rade za nas", već da je dovoljno da "sami radimo za sebe i svoju budućnost". Vučić je izjavio je da će učesnicima konferencije predstaviti infrastrukturne projekte od značaja za ceo region i da se nada da će naići na podršku svih učesnika tog skupa. "Reč je o tri bitna infrastukturna projekta koja predlažemo i mi nismo tu da molimo za milost niti očekujem da će novac s neba da padne", rekao je Vučić novinarima u Berlinu. Kao najvažniji projekat pomenuo je prugu Beograd-Sarajevo koja bi išla na Lajkovac, Valjevo i Loznicu, naglasivši da gotov projekat već postoji. Dalje bi, objasnio je, pruga išla ka Zvorniku i delu Republike Srpske, odakle bi se nastavljala ka Federaciji BiH, odnosno ka Sarajevu. "To je veoma važno za nas i to bi spajalo ljude i u ekonomskom i političkom smislu", naglasio je srpski premijer. Drugi projekat je pruga Beograd-Bar sa kracima koji se odvajaju kod Bijelog Polja za Berane, Peć i Prištinu i sa drugim korakom koji se kod Podgorice odvaja za Skadar i Tiranu. "To je veoma važno za nas jer bismo time, posle izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, bukvalno pokupili sav saobraćaj koji vodi iz centralne Evrope u sve ove zemlje i ka jugu Balkana. Time bismo mi bili najveći dobitnici iako bi svi mnogo dobili izgradnjom tog značajnog infrastrukturnog projekta", rekao je Vučić. Važan je takođe i projekat izgradnje autoputa Niš-Priština, koji bi, prema Vučićevim rečima, bio izuzetno značajan i za Srbe i za Albance. Srpska delegacija očekuje, kako je rekao, da vidi koji projekat EU smatra najboljim i želi da ga svojim novcem pomogne. Za koji projekat smatraju da bi politički bilo najbolje da se realizuje i koji bu najuspešnije spojio narode i "vodio nas u drugačiju i bolju budućnost". Učesnicima skupa biće, dodao je, u pisanoj formi dostavljene političke i ekonomske ideje koje su od značaja za ceo region. Jedna od ideja koju će predložiti predstavnicima nemačkog biznisa je i realizovanje višeg stepen slobodne trgovine i usluga što bi vodilo ka carinskoj uniji u regionu, što, ocenio je, neće biti ni jednotavno ni lako, a ni brzo ostvarivo. "To je ideja za budućnost koju treba da razmatramo i da što veći nivo jedinstvenog tržišta dostignemo, što veći nivo skraćivanja birokratskih procedura, čekanja na granici, na Drini, Boljaru, gde god hoćete", rekao je premijer. To je veoma dobro za svaku od naših zemalja, ponovio je i dodao da to može da naiđe na dobar stepen razumevanja kod svih učesnika konferencije. Podsetivši da Srbija ima suficiti sa svim zemljama CEFTA, a da jedino postoji deficit u odnosu sa Hrvatskom koji se, kako je rekao, smanjuje, Vučić je naveo da će Srbija na skupu u Berlinu predložiti i formiranje unije mladih na nivou zemalja CEFTA, uz Hrvatsku i Sloveniju, po ugledu na francusko-nemačku asocijaciju mladih, a da bi, prema njegovom mišljenju, takvu uniju trebalo da finansira Eu iz svojih fondova. Unija bi, objasnio je, trebalo da radi na tri principa - tolerancije, solidarnosti i saradnje, kao i da se zajednički u njoj radi protiv govora mržnje i šovinističkih ispada. "Da pokažemo da zajednički možemo da uređujemo život za buduće generacije i po tom pitanju se pripremamo za snažnije i jedinstvenije tržište nego što je to bilo do sada", objasnio je Vučić. Merkel: Jedni sa drugima, a ne više jedni protiv drugih Nemačka kancelarka Angela Merkel, izjavila je da je ideja njene vlade bila da okupi predstavnike tog regiona u Berlinu kako bi se pokazalo kako se od situacije "jedni protiv drugih" došlo do sadašnje "jedni sa drugima". Merkelova je, kako se navodi u saopstenju iz nemacke vlade, uverena da je Evropa odigrala odlučujuću ulogu na tom putu do zajedništva. To je, prema njenom čvrstom ubeđenju, jedino i bilo moguće tako što je svim tim zemljama data evropska paerpektiva. "To znači, svi imaju šansu da postanu članovi EU", izjavila je Merkelova povodom konferencije. U saopštenju se kaže i da je današnja konferencija u Kancelarskoj službi nastavak samita u Dubrovniku, na kojem je Merkelova u julu učestvovala. "Cilj inicijative se da se ojača evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana. Potrebni su novi impulsi za privredni i državno-pravni napredak, za sigurnost i pomirenje država u regionu", navodi se u saopštenju nemačke vlade.
Nastavak na Večernje novosti...
