Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mentalni svrabež naroda
Izbori su „opštenarodni praznik” tokom kojeg se sa „rodbinom pokrvimo, a s kumovima izgrdimo uzduž i popreko”, piše Branislav Nušić o izbornoj groznici
Aktuelna predizborna atmosfera koju odlikuje specifična retorika, povišena politička temperatura i nervoza, u kojoj mnogi kandidati za vladanje drugima pokazuju da ne vladaju sobom, u burnoj srpskoj istoriji je već više puta viđena i proživljena!
Tako je još početkom prošlog veka o neprevaziđenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žudnji za vlašću i opijenošću njome svedočio i Branislav Nušić, baveći se ovom, u priličnoj meri, srpskom hroničnom opsesijom.
U Srbiji se praznici „ne drže, jer ih menjamo svake političke sezone, kao što je red menjati stvar koja izađe iz mode" Ali, postoji praznik koji nikako ne ukidamo i kojim upravo proslavljamo pobedu narodnih ideala i svesti. Taj praznik naš, to su ovi naši izbori"Nema, brate, Srbina " a da se ovome opštenarodnom prazniku ne zaraduje od srca kao najvećem godovnom svecu”, zapisao je Nušić u tekstu „Narodni praznik” 1912. godine.
Poredeći najveće hrišćanske praznike Božić i Uskrs sa ,,ovim našim Svetim izborima”, naš poznati komediograf navodi da se,, o prvom radujemo rođenju Isusa Hrista, o drugom – crvenim jajima, a u ovom našem narodnom prazniku spojene su obe te radosti ujedno"Mesto jaja mi se kucamo (glasačkim, prim. V.A.) kuglicamai radujemo se rođenju novog narodnog poslanika”.
Potom, seiri Nušić – ,,o Božiću i Uskrsu mirimo se ako smo s kim zavađeni, obilazimo rodbinu i kumove i izljubimo se međusobno čestitajući se s kim stignemo”.
Drugačije je kad dođu izbori.
Tad se „srodbinom pokrvimo, kumove izgrdimo uzduž i popreko, pa proslavljamo praznik izbora u ljubavi i veselju sa svojim partijskim drugovimatako da i samom Bogu pođu na oči suze od miline”, šegači se Nušić.
Ukazujući na to da Božić i Uskrs svega po tri dana traju ,,te se čovek i ne odmori čestito”, Nušić navodi da se u vreme izbora ,,dignu ruke i od posla i od kućečitav mesec dana, pase odmoriš k’o niko tvoj. Pa, i inače, ovi izbori u svemuliče na svaki drugi božji praznik, ima i mrsa, ima i jela, ima i pića, a ako se baš i ne ide u crkvu, ide se na ispovest i slušaju se revnosne propovedi”.
U pričici ,,Monolog jedne biračke kuglice”, objavljenoj u našem listu21. oktobra 1909. godine, Nušić navodi ,,njene” mračne misli u dokolici dugoj godinu dana tokom koje ,,čami” u glasačkoj kutiji pod pečatom.
Pozivajući političare dase promrdaju i udese nekako izbore, kuglica se ,,seća” svoje radosti kad joj je u fabrici, nakon što je izlivena, utisnut žig Kraljevine Srbije.
„U toj zemlji ću se bar lepo provesti. Vucaraće me iz opštine u opštinu, gnjaviće me, krašće i šta sve neće biti sa mnom,tek biću svaki dan u poslu. Jer, tamo, u Srbiji, bar dva puta godišnje biraju poslanike i tri-četiri puta kmetove, a to znači da ću svaki dan biti zaposlena”.
A kad prođu burni izborni dani?
„Sanduci s kuglicama već se vraćaju u Beogradu svoj magacin, listovi koji su deset-petnaest dana pre izbora ponikli da propovedaju „iskrenu reč narodu” već objavljuju svoj privremeni prestanak”, piše Nušić u tekstu „Izborni epilog” objavljenom 10. aprila 1910.godine.
I tako ,,dani već počinju bivati obični, razgovori u kafanama monotoni, porodični i trgovački i jedva vas još podseti da su pre neki dan bili izbori kad vidite ulicom kakvog propalog kandidata kako ide pognute glave" Ili zatečete ministre kako već po dvadeseti put prebrajaju izborni rezultat prebrajajući ga i od napred i od natrag, pa im na isto izlazi”.
Analizirajući mentalni svrabež koji Srbe nagoni da svaki čas proveravaju i menjaju vlast, Nušić kaže dase „izbori mogu smatrati kao neka vrsta pretakanja narodne svesti i, ako je to tako, onda nije nikakvo čudo što je rezultat još tako mutan. To je obična pojava posle pretakanja, te treba sačekati duže vreme da se talog slegne”.
Opisujući izbore kao „nervni napad” koji Srbiju „stiže s vremena na vreme”Nušić navodi „razmišljanje Majke otadžbine da promeni grb i mesto ona četiri ocila učetiri kuta metne četiri (glasačke, prim. V. A.) kuglice”.
„Ali, time bi bio uništen simbol Samo sloga Srbina spasava”, upozorava autoru tom zamišljenom razgovoru s Majkom otadžbinom, koja uvezana čela hukće i gorko konstatuje: „Taj simbol je već odavno uništen”!
UovomtekstuBenAkiba„citira” i navodnu nameru Majke Srbije da uvede glasanje kao obavezni predmet u osnovnoj nastavi kako bi deca od malena znala ,,kako treba glasati za Otadžbinu”.
Uz to, mogla bi se i u „vojci zavesti bar tromesečna obuka u glasanju”. Posledica ovako temeljite obuke, kako zaključuje Nušić, bila bi značajan civilizacijski pomak u pravcu pacifizma.
Naime,,neka izvoli još jedanput doći kakva aneksija BiH, kad ja izvedem na granicu šest stotina hiljada spremnih i kuglicama naoružanih glasača”, „preti”ta tako demokratizovana i pacifikovana Srbija.
„Ama, mi ćemo da pucamo, velimo mi njoj, al’ mi ćemo svi listom glasati, pa da vidimo onda šta ćete”, odgovara na to Majka Srbija u Nušićevoj interpretaciji.
Pritom nije zgoreg znati to da je nakon objave aneksije BiH 1908. godine Nušić bio na čelu masovnih demonstracija u Beogradu protiv Austrougarske i da je u buntovničkom žaru čak ujahao na belom konju u zgradu Ministarstva spoljnih poslovau nameri da preda pismeni protest građana.
U to burno vreme uzavrelih nacionalnih strasti Nušić navodi naslov iz jednog od tadašnjih prestoničkih listova – „Austrija s najvećom žurbom i stalno gomila vojsku na granici Novopazarskog sandžaka”.
Istovremeno, u bečkim novinama dopisnik iz Beograda javlja – „U Srbiji se na svima krajevima drže partijski i izborni zborovi. Vlada, partijske uprave i sam narod predao se isključivo brizi za izbore”.
Očigledno je, zaključuje Nušić,,,da smo potpuno spremni da jednodušno glasamo protiv upada Austrije u Novopazarski sandžak”.
I ko još može da tvrdi da prošlost gubi na aktuelnosti!
Vesna Arsenić
[objavljeno: 28/04/2008.]
