Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Feb.2016, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Meka cenzura pod kontrolom države"

Koren meke cenzure u Srbiji proističe iz toga što se državna pomoć u medijskom sektoru deli selektivno i služi da nagradi one koji su poslušni, a kazni one koji kritikuju vlast, izjavila je danas Tanja Maksić iz BIRN i ocenila da novo medijsko zakonodavstvo nije dalo očekivane rezultate i bolju kontrolu trošenja javnog novca.

U regionalnoj debati BIRN "Otvoreni razgovori o prikrivenoj cenzuri", Maksić je ukazala da meka cenzura dovodi u pitanje domete medijskih reformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od kojih se očekivalo da donesu depolitizaciju i bolju kontrolu trošenja budžetskg novca.

Maksić je napomenula da su u Srbiji sve tanji budžeti za oglašavanje i da to medije još više gura ka finansiranju preko javnih konkursa.

"Sa završetkom privatizacije dobili smo novu vrstu koncentracije na medijskom tržištu i mislim da će biti jako interesantno videti kako ti novoprivatizovani mediji u izbornoj kampanji služe kao infrastruktura strankama na vlasti", smatra Maksić.

Ona je ocenila i da postoje razni indikatori koji pažljivo dokumentuju trend porasta cenzure i autocenzure u Srbiji.

Daliborka Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje u Crnoj Gori je rekla da u toj zemlji postoji približno isti broj medija koji podržavaju ili kritikuju vlast.

Prema njenim rečima, postoje i stalni pokušaji vlasti u Crnoj Gori da ograniče rad onih medija koji nju dovode u pitanje.

Svedoci smo višegodišnjeg pokušaja finansijskog iscrpljivanja onih medija koji ostaju dosledni tome da kritički propituju odluke vlasti, ukazala je Uljarević.

Ona smatra da je u Crnoj Gori netransparentna raspodela budžetskog novca i državne pomoći medijima na tržištu, koje je 2014. godine ukupno marketinški vredelo oko devet miliona evra.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković je rekao da je Hrvatska, prilikom ulaska u Evropsku uniju, morala da ispuni stiktne uslove, ali je dodao da se, posle toga, institucije EU nisu brinule za poštovanje standarda.

Sve je prepušteno nacionalnim zakonodavstvima i vladama, a kako to izgleda videli smo i na primerima Poljske i Mađarske, ukazao je Leković i dodao da bi i u Hrvatskoj bilo slično kao u tim zemljama da je vlast na izborima uspela da dobije dvotrećinsku većinu.

Prema Lekoviću, u Hrvatskoj se sada sprovodi ono što je svojevremeno rekao sadašnji potpredsendik Vlade Hrvatske Tomislav Karamarko, još dok je bio u opoziciji, a to je da će građani samo kod kuće moći da govore ono što žele.

Leković tvrdi da vlast u Hrvatskoj želi da stavi pod kontrolu sve medije, posebno Hrvatsku radio televiziju i Novinsku agenciju Hina.

Aleksandar Trifunović iz BUKA Magazina u Bosni i Hercegovini smatra da novinari ne bi trebalo da dozvole da ih vlast uceni i cenzuriše.

U Bosni i Hercegovini imamo ogroman broj medija i hiljade novinara. To su ljudi koji prenose informacije koje čuju i trude se da što više medijskih istina ne objave, ocenio je Trifunović.

Kao primer za svoje tvrdnje, Trifunović je naveo da pojedini mediji u BiH ignorišu događaje, tako što ne objavljuju materijale koje njihove ekipe snime.

Imali smo proteste sindikata u Banjaluci pre neki dan i vidite fotografa iz najčitanijih medija, a taj medij ne objavi nijednu fotografiju sa protesta, ilustrovao je Trifunović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...