Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2015, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan tolerancije
Institucija Pokrajinskog ombudsmana ocenila je danas, povodom Međunarodnog dana tolerancije, da u društvu u Srbiji treba uložiti još mnogo napora da bi tolerancija postala pravilo, a ne izuzetak.
Institucija ombudsmana je u saopštenju za javnost navela da je isticanje potrebe za poštovanje ljudskih prava i sloboda naročito važno u društvima poput domaćeg, koje je razdirano dugogodišnjom krizom, u kojem socijalna polarizacija iz dana u dan postaje sve dublja, poverenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u institucije sve slabije, a put do pravde sve duži i neizvesniji.
"Zato i ne čude konstatacije da u društvu podrška konceptu tolerancije sve više bledi i slabi. Brojni primeri isključivosti, diskriminacije i nasilja ne samo da slabe, nego i menjaju značenje tolerancije svodeći je na slabost, pupustljivost i nedostatak snažnih uverenja. Zahtev za tolerancijom nije nikakav znak slabosti i nedostatka uverenja", navodi se u saopštenju.
Poverenica: Najčešća diskriminacija pri zapošljavanju
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je povodom Međunarodnog dana tolerancije, koji se danas obeležava, da od početka godine raste broj građana Srbije koji su podneli pritužbe zbog diskriminacije i da se najviše žale na diskriminaciju prilikom zapošljavanja.
"Najčešća je diskriminacija prilikom zapošljavanja. Ljudi uglavnom budu diskriminisani zbog etniciteta, pola, što je očekivano zbog situacije na tržištu rada. Sledeće godine obratićemo tome posebnu pažnju", rekla je Janković gostujući u Dnevniku RTS.
Najavljuje akciju koja treba da krene naredne godine, a koja podrazumeva depersonalizovani intervju prilikom zapošljavanja.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da se građani najviše žale po osnovu pola i etničke pripadnosti. Slede pritužbe zbog invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa.
Podneto je, kaže, više pritužbi nego prošle godine.
"Naše mišljenje je da nema povećanja diskriminacije, već da naša institucija postaje vidljivija", rekla je poverenica.
Jankovićeva je istakla da se postupa po više od 95 odsto preporuka i da oni koji su diskriminisani uglavnom toga nisu ni bili svesni.
Potrebno je pomoći sistemski. Treba, ističe, primenjivati zakone koji su dobri i sprovoditi različite aktivnosti koje mogu poboljšati razumevanje, rekla je Janković.
Ona smatra da bi trebalo uložiti još mnogo napora da bi tolerancija postala pravilo, a ne izuzetak.
Burkhard: Napredak Srbije u borbi protiv diskriminacije
Srbija je usvojila napredan pravni okvir za zaštitu od diskriminacije, razvila strategije i akcije za njegovu primenu, ali je diskriminacija i dalje prisutna u društvu, ocenio je danas šef Misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard.
"Srbija je usvojila napredan pravni okvir za zaštitu od diksirminacije i razvila strategije i akcije za njegovu primenu. Uprkos tome, nezavisne institucije, organizacije civilnog društva i međunarodni akteri su saglasni da je diskriminacija prisutna na mnogim nivoima društva u Srbiji", rekao je on.
Burkhard je naglasio da je veliki značaj medija za promovisanje ravnopravnosti i tolerancije.
"Suočeni smo sa nedostatkom podataka koji ilustruju učestalost i obim diskriminacije zbog čega se oslanjamo najviše na medijska izveštavanja", rekao je on istakavši da mediji prate u kojoj meri organi vlasti primenjuju postojeće pravne okvire u borbi protiv diskriminacije.
Burkhard je, takođe, rekao i da važne informacije o diskriminaciji daju nezavisne institucije i sprovođenje javnih anketa.
Tako je, kako je ukazao, anketa iz 2012. godine pokazala prisutnost antisemitizma u Srbiji, a kao najdiskirminisanije grupe istakla Rome, pripadnike LGBT populacije, drugih veroispovesti ili nacionalnosti.
"Podatak koji najviše zabrinjava je da je 50 odsto ispitanika tvrdilo da ne osuđuje diskriminatorno ponašanje", naglasio šef misije OEBS-a u Srbiji.
Burkhard je poručio da mediji imaju važnu ulogu u promeni percepcije javnosti i da svi treba da radimo na stvaranju društva jednakosti.
Dodeljene medijske nagrade
Jankovićeva je dodelila prvi put godišnje medijske nagrade za toleranciju.
Priznanja su uručena u tri kategorije - najbolji tv/radio prilog, najbolji štampani ili on-line tekst i reportažu.
Prve nagrade su dobili novinarka VICE Srbija Sandra Mandić za reportažu "PozHIVtivan sam", novinarka TV B92 Jovana Uhrin za prilog "Dva lica Veterničkog doma" i novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević za tekst "I država siluje, zar ne?".
Druge nagrade su dobili novinarka PG Mreža Gordana Lazarević za prilog "Slučaj Živote Milanovića", novinarka RTS Ana Šuvalija Pešić za prilog "Život sa HIV-om kao borba protiv vetrenjača", novinar Nedeljnika Mihailo Medenica za tekst "Iz prve ruke: Golgota izbeglica" i novinarka Ivana Petrović za tekst "Marina priča o diskriminatoru u svakome od nas", objavljen na portalu City Radio Niš.
Treće nagrade su dobili novinarka VICE Srbija Petra Živić za reportažu "Šifra F64" VICE Srbija, novinarka Tanja Dimitrić Mijailović za prilog "Šabački đaci iz Kine" emitovan na RTS-u, novinarka Sandra Iršević za tekst "Poljoprivrednice bez radnih prava" objavljen u Subotičkim novinama.
Inače, na konkurs je pristiglo 50 medijskih radova i prvobitno je bilo planirano da se nagrade dodele u dve kategorije, ali je zbog kvaliteta pristiglih radova uvedena i treća, a o nagradama je odlučivao sedmočlani žiri.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
