Izvor: B92, Beta, Tanjug, 30.Avg.2009, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan nestalih
Beograd, Gračanica -- Na Međunarodni dan nestalih, udruženja izbeglica u Srbiji zatražila su rasvetljavanje sudbine blizu 16.000 nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Povodom Međunarodnog dana nestalih Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji zatražila je od vlasti zemalja regiona da u što kraćem roku rasvetle sudbinu nestalih u ratovima na prostoru bivše SFRJ. Na protestnom skupu koji je održan u Beogradu, udruženja porodica nestalih izrazili su nezadovoljstvo zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sporog procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka žrtava.
Držeći u rukama fotografiju nestalog i stojeći u krugu, članovi porodica na simboličan način hteli da pošalju poruku da se i dalje vrte u krugu obećanja i da sudbina njihovih najmilijih još nije rasvetljena.
"Tražim brata, Radnić Radovana, deset godina. On je nestao ’99. Ništa ne znam za njega."
"Moj otac je nestao u Nerodinju kod Uroševca, u selu gde smo živeli. Tog dana ništa nije bilo, iz čista mira je izašao i onda se više nije vratio kući."
"’98. je nestao na svom kućnom pragu. Šta da vam kažem, bolno je, tužno je. Od tada nikakav trag, ni glas."
"Moj sin je pronađen, on je još ubijen 30. septembra ’98. i ja sam njega dobila, da kažem. Ali za sve ostale koji su nestali, koje nažalost niko ne traži, sem porodica."
Čedomir Marić iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa bivše Jugoslavije, pročitao je otvoreno pismo u kojem je zatraženo da Srbija, Hrvatska i BiH potpišu sporazum o razmeni relevantnih informacija i saradnji u traganju za nestalima.
Učesnici protesta zatim su krenuli u kratku šetnju do skupštine Grada Beograda. Ispred ulaza, ostavljena je spomen ploča, jer im grad još nije odredio lokaciju za spomen obeležje kako bi mogli da odaju poštu stradalima.
(Beta)
Još 15.665 se vodi kao nestalo
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, posle sukoba na teritoriji bivše SFRJ, 15.655 ljudi još se vode kao nestali.
Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP), koja ima sedište u BiH, procenjuje da je 40.000 ljudi nestalo u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije, od čega 30.000 u BiH. Prema podacima te organizacije, u BiH je ostalo još 8.000 do 10.000 neresenih slučajeva, a u regionu 12.000 do 14.000.
"Osnovni problem je zastoj u ekshumacijama i identifikacijama. Upravo mi danas sa ovom porukom, sa kojom smo izašli, tražimo istinu bez obzira kako bolna bila. Zašto? Mi tražimo da se ubrza taj proces da bi se otklonila neitvjesnost. Najteže je živjeti u neizvjesnosti", kaže Marić.
Ove godine obavljene su samo tri ekshumacije, dok oko 400 posmrtnih ostataka čeka na identifikaciju u mrtvačnici u Prištini.
Takođe u Hrvatskoj se zna za 500 grobnih mesta, ali poslednje dve godine nije bilo ekshumacije.
Direktor Informativno dokumentacionog centra ”Veritas" Savo Štrbac, ističe da država mora da učni sve da smanji broj nestalih, jer okupljanje na protestima taj problem ne rešava.
"Mi ovo već gledamo godinama i slušamo iste rezolucije, i iste slike gledamo, i ista imena. Malo se šta uradilo u međuvremenu. A ko učestvuje u pripremi ovih manifestacija – učestvuju visoki zvaničnici vlada od kojih mi tobože tražimo da nam daju podatke i informacije, učestvuju predstavnici međunarodnih organizacija, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Instituta za nestale – upravo od onih koji treba da rješavaju ove probleme", podseća Štrbac.
Nema pomaka u identifikaciji nestalih, kaže Nataša Kandić (Beta)
I predsednica Fona za humanitrano pravo Nataša Kandić ističe da poslednih godina ne postoji pomak u identifikaciji nestalih.
"Ako država i dalje nastavi da se poziva kako Kosovo i Euleks nisu našli sredstva, imamo predlog za to – da milion građana Srbije daju po jedan evro za ekshumacije na Košarama i u Belaćevcu, taj posao će da se obavi i dobrinećemo nešto što je porodicama egzistencijalna potreba – da znaju da su našli posmrtne ostatke, da mogu da ih sahrane na jedan ljudski, dostojanstven način", predlaže Kandićeva.
Fond za humanitarno pravo napravio je jedinsvtenu evidenciju stradalih, ubijenih i nestalih na Kosovu i Metohiji od janura 1998 do decembra 2000.
Po toj evidenciji 1 886 osoba vodi se kao nestalo. Prizren, Peć, Đakovica i Priština su opštine u kojim je nestalo najviše Srba i ostalog nealbanskog stanovništa.
Protest Srba u Gračanici
Pod motom "Želimo istinu”, nekoliko desetina Srba okupilo se u Gračanici. Oni ponovo zahtevaju rasvetljavanje sudbine svojih nestalih i kidnapovanih rođaka i sunarodnika na Kosovu.
Članovi porodica nestalih i kidnpaovanih ne žele da žive u zabludi. Hoće, kažu, istinu ma kakva da je, rekla je Ljiljana Milić, članica Udruženja.
"Da li je ta istina žuta kuća. Da li je 400 njih, odvedenih u žutu kuću tamo ubijeno. Koji su im organi vadjeni. Čija srca i buzbrezi su presadjeni. Gde žive u kojim ljudima u svetu. Ko je omogućio da neki drugi ljudi imaju bubrege, srca, jetre naših najmilijih”, upitala je Milićeva.
Milorad Trifunović, koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu za B92 je kazao da nadležni, pomenuvši najpre Euleks, neće da učine ono što im je obaveza.
Trifunović je naveo da se unazad godinu dana odlaže iskpovanje lokacije pored Obilića gde su, pretpostavlja se, pokopani ostaci kidnapovanih rudara ugljenokopa Belaćevac.
"Osnovni razlog – nedostatak sredstava, nema para. Ne možemo nikako da shvatimo da pare mogu biti prepreka da se rasvetle sudbine nestalih”, kaže Trifunović.
Udruženje porodica nestalih i kidnapovanih traga za 537 Srba i nealbanaca. Do sada su porodicama predati ostaci 302 tela.
"Za Peranić Ranka, sin mi je, kidnapovan je. Na poslu je bio, odveli ga i više ne znamo. Jedanput rekoše da ga doneli u Prištinu, sad kažu da je u Albaniji, da li je to tačno, da li nije, dok sam živa nadu imam", rekla je jedna od okupljenih građanki.
Okupljanu u Gračanici su prisustvovali i predstavnici međunarodnih vojnih snaga. Članovi udruženja su i od njih zatražili pomoć.
Euleks: Nema izmerenja bez odgovora o nestalima
Izmirenje i potpuno obnavljanje društva ne mogu biti u potpunosti postignuti dok porodice nestalih i civilno društvo ne dobiju odgovore o nestalim licima, ocenio je danas šef Misije Evropske unije na Kosovu (Euleks) Iv de Kermabon.
De Kermabon je u pisanoj izjavi povodom Međunarodnog dana nestalih naveo kako je ovo dobra prilika za podizanje svesti o veoma osetljivom i bitnom pitanju i da Euleks razume tugu i nemir koje osećaju porodice nestalih.
Francuski general i diplomata je izneo da Euleksovi stručnjaci u Kancelariji za nestala lica i sudsku medicinu (KNLSM), zajedno sa kolegama sa kosmeta, intenzivno rade na pronalaženju odgovora o ovom suštinski bitnom pitanju.
"Složenost izazova koji su pred nama sprečava brzo pronalaženje rešenja. Međutim, Euleks je, otkako je postao funkcionalan, preduzeo znatne mere u cilju pronalaženja odgovora u vezi sa preostalim nestalim licima na Kosovu", kazao je De Kermabon.
Euleks je od decembra 2008, izvršion 88 terenskih operacija, 45 ekshumacija, odneo 405 uzoraka kostiju na DNK analizu, ekshumirao tela 66 pojedinaca, 61 put posetio porodice nestalih i predao posmrtne ostatke 61 preminule osobe porodicama, naveo je šef Misije EU.
.jpg)
