Izvor: B92, 15.Sep.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan demokratije
Beograd, Strazbur -- Svečanom sednicom Skupštine u Srbiji je obeležen Međunarodni dan demokratije.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija danas slobodna demokratska država, s institucijama, zakonima i političkom praksom koji su standardizovani za savremeni demokratski svet. Međutim, sednici koja se prvi put održava ovim povodom, nisu prisustvovali poslanici Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i poslaničkog kluba "Napred, Srbijo".
Intoniranjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << himne "Bože pravde" u Skupštini je počela svečana sednica kojoj su prisustvovali najviši državni funkcioneri, predstavnici vojske, verskih zajednica i diplomatskog kora.
Poslanici Srpske radikalne stranke na svečanu sednicu došli su u majcama s likom Vojislava Šešelja i porukom "Stop Hagu".
Sednici, međutim, nisu prisustvovali poslanici DSS-a, Nove Srbije i poslaničkog kluba "Napred, Srbijo" jer, kako kažu, poslanicima opozicije nije dozvoljeno da govore.
Sednica je završena intoniranjem himne Evropske unije, Ode radosti, tokom kojeg jedino polanici radikala nisu ustali.
Nakon što je himna intonirana, oni su ustali i uzvikivali "Vratite nam Kosovo" i "Kosovo je Srbija".
Međunarodni dan demokratije prošle godine je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Tadić: Srbija pristala uz demokratiju
Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je demokratija politički oblik vladavine koji je standard za slobodna društva, ali i upozorio da su populizam, demagogija i kvarenje vlasti porastom korupcije najčešće opasnosti po demokratiju.
"Nijedna demokratska vlast ne sme da zaboravi da su građani nosioci suvereniteta, dakle, najviša vlast. Nema dobre države bez dobrih građana, a dobre građane može da stvori samo dobra država", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, "ovaj događaj svedoči i o tome da svet postaje jedinstven, bar u prihvatanju demokratije kao političkog i tržišne privrede kao ekonomskog poretka - to su danas vladajuće ideje kojima je došlo vreme".
"Posle strašnih iskustava 20. veka, posrtanja slobode i krvavih ratova, danas mir, sloboda i ravopravnost ljudi i naroda zrače snagom najviših opšte prihvaćenih vrednosti", kazao je Tadić i dodao da u praksi i stvarnom životu to često biva narušeno.
Prema njegovim rečima, ugrožavanje ovih vrednosti je moralni i politički prekršaj koji civilizacija osuđuje.
Obraćajući se javnosti i učesnicima svečane sednice, Tadić je podsetio da je Srbija pre dva veka "svojom demokratskom, narodnom revolucijom oslobođena, zbacila feudalnu vlast i pristala uz demokratiju" i da je na tom dugom putu morala da savlada mnoge neprijatelje, domaće i strane, koji su je gušili, često u krvi.
"Ujedinjene nacije, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije doneli su pravila demokratskog ponašanja kojih se mi pridržavamo", rekao je Tadić i naveo da, nažalost, "postoje naši sunarodnici i državljani na Kosovu i Metohiji koji nisu zaštićeni ovim pravilima i o kojima moramo brinuti".
Cvetković: Velika iskušenja i zadaci
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da su pred Srbijom velika iskušenja i zadaci, a da je najveći zadatak očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Cvetković je naglasio da je u borbi za očuvanje Kosova i Metohije Srbija izabrala put mira, pregovora I diplomstsko pravne borbe, što je dokaz njene demokratičnosti.
Šešeljev lik, sedenje, skandiranje
Poslanici SRS na svečanu sednicu došli su u crnim majicama na kojima je prikazan lik lidera stranke Vojislava Sešelja i natpis "Stop haškoj tiraniji".
Na kraju svečanosti, tokom intoniranja himne EU, radikali su jedini ostali da sede u klupama, da bi nakon toga kraj sednice obeležili skandiranjem "Vratite nam Kosovo" i "Kosovo je Srbija".
Na današnjoj svečanoj sednici nisu primećeni poslanici Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i poslaničke grupe "Napred, Srbijo", na čijem je čelu Tomislav Nikolić.
"Hoćemo da se i na ovim prostorima poštuje međunarodno pravo i za svoja prava ćemo se boriti u Ujedinjenim nacijama (UN)", rekao je Cvetković i dodao da očekuje da će Generalna skupština UN i Međunarodni sud pravde "izreći pravu ocenu o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova".
On je naglasio da je cilj Vlade Srbije da se problem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova preseli iz sfere politike u sferu prava, što bi, kako je rekao, bilo značajno dostignuće Vlade.
Cvetković je naveo da je u toku svoje istorije Srbija uvek imala težnju da se demokratski razvija, ali nije uvek birala najbolji i pravi put.
"Sada su se stvorili uslovi da Srbija prestane da tumara po prošlosti, da se bavi mitovima, legendama i lažnim dilemama. Vreme je da poučena istorijskim iskustvima Srbija počne sa izgradnjom moderne države koja ima jasne ciljeve i načine da dođe do njih", naglasio je premijer i dodao da bi reč Srbija trebalo da postane sinonim za reč demokratija.
"Eliminisati silu u odnosima među državama"
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović je izjavila da očekuje da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo mišljenje o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dejanovićeva je ocenila da je Međunarodni sud pravde oformljen u cilju odbrane principa Povelje UN i međunarodnog prava i da ne bi trebalo da se ogluši o takav zahtev.
"Mislim da s pravom možemo da očekujemo da će Međunarodni sud pravde u svom mišljenju podržati univerzalni demokratski princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, pa time i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama", rekla je predsednica srpskog parlamenta.
Ona je, povodom Dana demokratije, istakla da su parlamenti centralne institucije demokratije i je njihov poseban zadatak da se maksimalno zalažu za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država i da se politika sile eliminiše u odnosima među državama.
"Neodvojiva demokratska funkcija parlamenta je, ali i njegova obaveza, da bude efikasan, što znači da mora biti dobro organizovan kako bi obezbedio 'servis' za potrebe svih građana", kazala je predsednica Skupštine Srbije.
Dejanovićeva je istakla da parlament Srbije unapređuje demokratiju poštovanjem svih međunarodnih instrumenata koji predstavljaju suštinu međunarodnog prava i principa Povelje UN, kao i svojom reprezentativnošću, odražavajući društvene i političke različitosti populacije.
"Kroz istoriju demokratija je ili cvetala ili je bila sputavana, pa čak i eliminisana, ali se ona skoro u svim društvima na svetu javljala jača, sigurnija, sadržajnija i stabilnija", rekla je Slavica Đukić-Dejanović.
Klark: Srbija ostvarila značajan napredak
Stalni koordinator UN i predstavnik Programa UN za razvoj u Srbiji Dejvid Lens Klark rekao je da je Srbija proteklih godina ostvarila značajan napredak u demokratizaciji.
"Dozvolite da počnem svoje obraćanje tako što ću čestitati Srbiji na napretku u demokratizaciji koji je ostvarila tokom proteklih godina", rekao je Klark na svečanoj sednici.
Ističući značaj izbora za ostvarivanje napretka, on je ocenio da su "mnogobrojni izbori koje je Srbija ostvarila u prošlosti, imali izuzetno impresivne rezultate".
Klark je rekao i da je Srbija ostvarila značajan napredak i u oblasti ljudskih prava uključujući osnivanje kancelarije državnog ombudsmana i usvajajanje zakona o pravima osoba sa invaliditetom.
On je, međutim, ukazao da su na planu ljudskih prava u Srbiji posebno ugrožene dve grupe - Romi i osobe za invaliditetom, koji se suočavaju s mnogim problemima, od kojih je obrazovanje najteži.
LDP: Srbija tek treba da pronađe mehanizme
Liberalno demokratska partija saopštila je da Međunarodni dan demokratije Srbija dočekuje kao država koja tek treba da pronađe mehanizme za usvajanje mnogih demokratskih dostignuća i njihovo unošenje u svakodnevni politički život.
LDP je navela da je Srbija, posle oktobra 2000. godine, kroz politiku Vlade Zorana Đinđića "hrabro otvorila vrata za povratak u međunarodne demokratske institucije, iz kojih je, zbog pogrešne i izolacionističke politike, bila izopštena desetak godina".
"Nažalost, ovi demokratski procesi, koji podrazumevaju brze unutrašnje reforme u samoj Srbiji, posle 2003. godine su usporeni, a u nekim oblastima i potpuno zaustavljeni", nevodi LDP.
Ta stranka podseća da je od 5. oktobra prošlo punih osam godina i da je "nedopustivo da se i dalje zadovoljavamo opštim frazama i uspesima koji su postignuti na samim počecima naše demokratske tranzicije".
LDP ističe da će se "suprotstaviti svakom pokušaju da se dalja demokratizacija zemlje zaustavi ili uspori donošenjem loših državnih odluka ili izbegavanjem izvršavanja međunarodnih obaveza naše zemlje".
Bojkotovali jer nisu dobili reč
Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević izjavio je da poslanici te stranke, kao ni Demokratske stranke Srbije i poslaničkog kluba "Napred, Srbijo", nisu prisustvovali svečanoj sednici Skupštine jer se vladajuća koalicija nije složila da na njoj govori neko od predstavnika opozicije.
"U petak, na konsultacijama, zatražio sam ispred Nove Srbije da govori neko iz opoziocionih stranaka u ime opozicije na svečanoj sednici parlamenta, sa čime se nije složila vladajuća koalicija. Time su pokazali kako shvataju demokratiju", rekao je Markićević.
Prema njegovim rečima, opozicija "nije želela od toga da pravi problem, ali u znak protesta nije prisustvovala sednici".
"Šta im je smetalo da se obrati neko od opozicije i kaže par kurtoaznih rečenica. U znak protesta nismo hteli da prisustvujemo sednici", kazao je Markićević.
Poslanik poslaničke grupe "Napred, Srbijo" Božidar Delić rekao je da njihovi poslanici nisu prisustvovali svečanoj sednici parlamenta jer nije govorio na njoj niko od predstavnika opozicije.
"Pošto nije bilo predviđeno da govori niko od predstavnika opozicije, nismo prisustvovali sednici. To je bio jedan od razloga, a drugi je što to što je naša poslanička grupa u obavezama oko formiranja stranke. A sednica je bila svečana, a ne redovna kojoj bismo svakako prisustvovali", kazao je Delić.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je danas da Međunarodni dan demokratije treba da promoviše različitosti i da nema nameru da izriče bilo kakvu osudu poslanicima koji nisu prisustvovali svečanoj sednici povodom tog dana.
Slavica Đukić-Dejanović je, posle sednice u Domu Narodne skupštine, rekla novinarima da je pravo onih koji misle da nije trebalo ili su bili sprečeni da budu na tom skupu.
Ona je dodala da je najveći broj poslanika očigledno imao zajednička osećanja vezano za demonstraciju tog međunarodnog dana na nivou na kome je on organizovan u Skupštini Srbije.
Predsednica parlamenta je objasnila da na sednici nije govorio niko od predstavnika opozicije jer je na sastanku sa šefovima poslaničkih grupa dogovoreno da je dovoljno da se prisutnima obrati samo ona.
Dejvis: Obrazovanje za demokratiju
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da jedan od najvećih izazova demokratskim institucijama predstavlja nezainteresovanost i razočaranje glasača i da demokratija zavisi od znanja i informacija.
U izjavi povodom Međunarodnog dana demokratije, Dejvis je naveo da su svi glasovi u demokratiji jednako važni, ali da "demokratija zavisi od znanja i informacija".
"Ne mora da znači da ljudi nemaju volju da učestvuju, već nemaju sposobnost i informacije koje su im potrebne da bi učestvovali na značajan način. U virtuelnoj demokratiji, oni su virtuelno obespravljeni", rekao je Dejvis.
"Jedan od najvažnijih načina suprotstavljanja ovom fenomenu je obrazovanje za demokratsko stanovništvo", ocenio je Dejvis i podsetio da Savet Evrope organizuje program koji pomaže građanima da preuzmu aktivnu ulogu u demokratskom životu i iskoriste svoja prava i obaveze u društvu.
Sonja Liht: Učestvovati u razvoju demokratije
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je za B92 da nivo demokratičnosti nigde nije dovoljno visok, a pogotovo ne u Srbiji i da država pre svega mora da donese zakon o nevladinim organizacijama koje bi pomogle učešće građana u razvoju demokratije.
"Nadam se da će se o tome danas govoriti u Skupštini, da će se naši zvaničnici setiti toga da jedna od osnovnih obaveza države da što više podstiče svoje građane da što više participiraju. Druga obaveza ozbiljne države je da jača institucije jer samo jakim, transparentnim, odgovornim institucijama mi možemo da imamo ozbiljniju demokratiju", rekla je Sonja Liht.
Ona dodaje da pojedinac "može i mora da učestvuje".
"Stav - 'to se mene ne tiče, to nije moja obaveza, to će neko drugi uraditi za mene', jedna je od najozbiljnijih opasnosti koja stoji pred razvojem demokratskih odnosa. Svako od nas pojedinačno na radnom mestu, u lokalnoj zajednici, ne samo kad biramo jednom u dve ili četiri godine svoje predstavnike, već stalno moramo da imamo u vidu da kakvo će biti naše društvo, naša država, to zavisi od nas samih", rekla je ona.
.jpg)
