Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mediji kao četvrta grana vlasti
Iako je većina građana Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, ta tema je tek na devetom mestu njihove liste prioriteta, ali bi mediji mogli da odigraju važnu ulogu u procesu evropskih integracija
Mediji u Srbiji treba da odigraju važnu ulogu u procesu evropskih integracija. Ali, izazovi pred kojima se oni nalaze veliki su: pored borbe za sopstvenu nezavisnost, moraju da se izbore sa slabostima u sopstvenim redovima, ali i suoče sa različitim, pa i vrlo protivurečnim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stavovima u srpskom javnom mnjenju o Evropskoj uniji.
Kako pokazuju ankete predočene učesnicima nedavne konferencije "Uloga medija u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji" (koju su organizovali ambasada SR Nemačke u Beogradu i Ajsak fond), EU nije glavni prioritet građanima Srbije, pa je zadatak medija u promociji evropskih vrednosti, tim pre, složeniji.
Istina, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja o evropskim integracijama, sprovedenom na 1.000 ispitanika, za maj 2007. godine, koje je predstavio je Srbobran Branković, direktor agencije "Medijum Galup", 72 odsto građana smatra da bi Srbija trebalo da se priključi Evropi, ali EU je građanima tek na devetom mestu prioriteta.
Pre nje, prioritetnije su im, recimo, penzije, borba protiv kriminala, privredni oporavak i rešenje za Kosovo.
Samo na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da sredstva informisanja sa evropskim temama idu u borbi "sa vetrenjačama", da nije i drugačijih odgovora. Upitani sa kojom bi zemljom ili grupom država Srbija u budućnosti trebalo da ima najčvršće odnose, čak 40 odsto ispitanika reklo je da bi to trebalo da bude EU (29 odsto dalo je glas Rusiji, a devet odsto SAD-u). Time građani, zapravo, otvaraju vrata evropskim temama u medijima.
Ambasador SR Nemačke u Beogradu Andreas Cobel smatra da mediji, pri tome, treba da imaju "korektivnu" ulogu u društvu, zbog čega je, kaže, važno da ne budu pod uticajem "tajkuna" i političara, da budu nezavisni. S takvim stavom saglasan je i predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić. Po njemu, značaj medija u procesu evropskih integracija toliko je veliki da ih ne on posmatra samo kao deo civilnog društva, već kao četvrtu granu vlasti (pored zakonodavne, izvršne i sudske), čiji problem, inače, nisu samo pritisci i bezbednost, već i velika koncentracija moći na malom mestu.
S tim u vezi, Frajmut Duve, aktivista za ljudska prava, iz Nemačke, upozorava da se u Evropi moraju zaštititi sloboda kritičkog govora i pisanja, "jer ako svi pišemo isto, ukinućemo demokratiju".
Srpsko novinarstvo, sudeći prema istraživanju "Stratedžik marketinga", koje je predstavila Svetlana Logar, u toj raznolikosti uveliko odgovara pomenutom stavu. Logarova je, recimo, navela da povoljan utisak o EU ima 40 odsto gledalaca B92, a 16 odsto RTS i Pinka, dok je za izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu 70 odsto gledalaca B92, a samo 30 odsto gledalaca RTS-a.
Ima doduše i drugačijih primera: budući da u našem javnom mnjenju postoje i predrasude, neki mediji ih, kako je primećeno, zloupotrebljavaju, verujući da kad kritikuju NATO, da će biti bliži čitaocima, a onda i povećati tiraž ili gledanost.
Neki od razloga takve"kratkovidosti" mogli bi se pronaći i u rečima glavnog urednika nedeljnika "Vreme" Dragoljuba Žarkovića, koji je ocenio da profesionalna spremnost medija nije adekvatna društvenoj potrebi da se promoviše ideja o EU, jer je to, kako kaže, posledica sistemski lošeg obrazovanja novinara, posebno u elektronskim medijima.
Učesnici ovog skupa primetili su i da mediji šalju mnogo kontradiktornih poruka o Uniji, a da nema pravih činjenica o tome šta EU znači. Jaona Avadani, iz Centra za nezavisno novinarstvo iz Rumunije, navela je da su tamošnji mediji uglavnom prenosili da je završeno pregovaranje o tom i tom poglavlju sa EU. Građanima treba, međutim, objasniti čemu služi evropska integracija. Pri tome, novinari, naravno, ne smeju da odu u drugu krajnost. Jer, EU nije – kako reče Srđan Majstorović, iz Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU – Diznilend niti obećana zemlja, već zajednica vrednosti, iz koje nam niko ne obećava da ćemo biti lepši ni pametniji ako joj pristupimo.
Istini za volju, nismo mi u svemu daleko od Evrope. Srbija, uglavnom, već ima medijske zakone u skladu sa evropskim standardima, ali primeni tih propisa prof. Vladimir Vodinelić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union, na žalost, nije dao dobru ocenu.
–U svim onim stvarima gde se politika suviše približila slučaju mi smo završili sa evropskim standardom – naglasio je i to svoje viđenje ilustrovao zabranom lista "Svedok", posle ubistva premijera Đinđića, u kojem je, kaže, bio navodni intervju čoveka koji će kasnije biti osumnjičen, pa okrivljen kao jedan od počinilaca ubistva premijera. Evropski standard je da ne možete nikada zabraniti bilo čiju izjavu, intervju ili informaciju samo zato što je on neko, naveo je, dodajući da bi i student prve godine prava video koliko ima ogrešenja o evropski standard u slučaju televizije BK, kome je Savet RRA oduzeo dozvolu za emitovanje, navodno privremeno.
Da ni ti standardi u nekim oblastima ne treba da budu Sveto pismo, svedoče, pak, reči Frajmuta Duvea, koji ukazuje da je u evropskom medijskom zakonodavstvu sloboda govora u drugom planu, u odnosu na problematiku profita. Otuda, treba se nadati da buduće preuzimanje evropskih pravila iz ove oblasti neće biti puka "resavska škola".
Biljana Čpajak
[objavljeno: 25.06.2007.]
