Izvor: Politika, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medeni mesec srpske vlade
Prvih sto dana vladajuće koalicije proteklo u gotovo idiličnom odnosu koalicionih partnera, ali je opozicija nezadovoljna učinkom
Druga vlada Vojislava Koštunice formirana je u "minut do dvanaest" (tačnije, pola sata pred isticanje Ustavom propisanog roka), ali mučni pregovori o vladajućoj koaliciji kao da su zaboravljeni odmah po polaganju zakletve u Skupštini Srbije 15. maja. U prvih sto dana vlada Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Nove Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u javnosti je delovala kao prilično stabilna ekipa, sa jasno određenim zadacima koje je svaki "igrač" poštovao.
Stari politički protivnici Velimir Ilić i Dragan Đilas i Božidar Đelić i Mlađan Dinkić ulaskom u vladu "zakopali su ratne sekire", a i Dragan Jočić i Dragan Šutanovac, koji su se uoči izbora vlade nadmetali za mesto ministra unutrašnjih poslova, kao da su našli formulu za uspešno funkcionisanje u zajedničkoj vladi - bar za sada. I da nije bilo sporenja poslednjih nedelja u vezi sa ugovorom o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i oštre retorike DSS-ovih ministara o pokušaju stvaranja NATO države na jednom delu naše teritorije, na koju je upozorila Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije, prvo tromesečje ove vlade moglo bi se nazvati i njenim medenim mesecom.
Sociolog Jovo Bakić smatra da su trzavice oko Kosova "više predstava za javnost". "Kad, na primer, šef poslaničke grupe DS-a govori o prejakim izjavama o stvaranju NATO države na Kosovu, to je više poruka onom delu javnosti koji glasa za DS. Ona više kaže ′mi ne mislimo tako′, nego što kritikuje ministre iz DSS-a", ističe Bakić za "Politiku".
Prema njegovim rečima, vlada je bila dosta spora, ali se polako pomera napred. Kako kaže, nije se ni moglo očekivati da radi drugačije i brže, s obzirom na njen sastav i na to da je premijer "spor čovek".
Sto dana vlade je sutra, a neki ministri su ocene o radu svojih resora u prethodnom periodu već dali. Iz onoga što su rekli, ali i prema nezvaničnim informacijama iz stranaka koje čine vladu, reklo bi se da koalicioni partneri nisu nezadovoljni dosadašnjim odnosima i onim što su postigli.
Prva tri meseca rada Vlade Srbije obeleženi su nastavkom pregovora o pridruživanju EU (13. juna), odlaganjem rešavanja statusa Kosova, odnosno početkom novih pregovora o južnoj pokrajini, kao i izručivanjem Haškom tribunalu dvojice važnih optuženika. Oni, pak, nisu uhapšeni na teritoriji Srbije (po zvaničnim saopštenjima), general Zdravko Tolimir uhapšen je u Republici Srpskoj, a Vlastimir Đorđević u Crnoj Gori. Obe akcije hapšenja su izvedene u saradnji lokalnih policija i službi bezbednosti sa MUP-om Srbije i BIA-om.
Za prvih sto dana vlade zabeleženo je i hapšenje dela "duvanske mafije", raspisivanje poternice za Stankom Subotićem Canetom, hapšenje bivšeg tužioca Radeta Terzića... Ukinut je porez na kupovinu prvog stana, smanjen je porez za kompjutere, usvojene su subvencije za zemljoradnike od po sto evra po hektaru obradive zemlje, ali su ovog leta poskupeli hleb, meso i mleko.
Ipak, naredni period donosi nova iskušenja. Koalicioni sporazum još nije potpisan, podela funkcija u najvećim javnim preduzećima još nije obavljena, ne zna se ni koliko će sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović (kadar DSS-a) ostati na toj funkciji (tokom pregovora o formiranju vlade to mesto je bilo jedna od najvećih prepreka za dogovor), kao ni to na koji način će biti regulisan ostanak aktuelnog guvernera NBS Radovana Jelašića na tom mestu.
U vladajućoj koaliciji još nema ni dogovora da li će na predsedničke izbore izaći sa jednim zajedničkim ili sa više kandidata, a ne zna se ni hoće li zajedno nastupati na lokalnim izborima.
Za Gorana Nikolića, stručnog saradnika Privredne komore Srbije, rad Vlade Srbije u prvih 100 dana bio je iznad očekivanog, a na skali od jedan do pet vlada bi zaslužila ocenu četiri.
Za najveći ekonomski uspeh Vlade Srbije u prvih 100 dana Nikolić smatra rast bruto domaćeg proizvoda, koji će, po njegovom mišljenju, ove godine biti jedan od najvećih u regionu. Pozitivno je ocenio i rast udela grinfild investicija, koje trenutno čine oko 30 odsto u ukupnom stranom ulaganju. Među uspehe vlade on je svrstao i rast produktivnosti, kao i zaustavljanje pada zaposlenosti. Nikolić očekuje da bi krajem godine i kreditni rejting zemlje mogao da se poboljša.
Kao najveće probleme ekonomije zemlje, a time i vlade, on je istakao deficit tekućeg plaćanja i povećanje tražnje, što je posledica rasta javne potrošnje, ali i rasta plata u privatnom sektoru.
Stručni saradnik PKS misli da su kritike vlade zbog predimenzioniranog budžeta preoštre, jer plate u javnom sektoru nisu mogle da se smanje, a ni Nacionalni investicioni plan nije mogao da se ukine.
Prema njegovim rečima, vlada ima velike potencijale, pod uslovom da nakon okončanja dva glavna problema zemlje - rešavanje statusa Kosova i Metohije i saradnje sa Haškim tribunalom, ostane jedinstvena.
Sadašnja vlada je trenutno najbolje moguće rešenje za Srbiju, s obzirom na okolnosti u kojima se zemlja nalazi, zaključio je Nikolić.
Opozicija, međutim, gotovo da nema lepe reči za vladu. Tako je generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić ocenio juče da kriminal i korupcija nikada nisu dostigli tako visok stepen kao što je danas u vreme vlade Vojislava Koštunice i Božidara Đelića.
Vučić je agenciji Beta rekao da je vlada Koštunica-Đelić pokazala da nema jasnu političku strategiju o Kosovu, da nema jasan odnos prema NATO-u niti prema "našim ruskim partnerima". "Težak ekonomski položaj građana, sve veće siromaštvo, narastajuća korupcija i kriminal sigurno nisu preporuka i svakako ne dobra ocena za rad vlade Koštunica-Đelić", naveo je generalni sekretar SRS-a.
Socijalista Žarko Obradović je istoj agenciji rekao da je "jedina dobra stvar koju je vlada uradila rad oko Kosova, ali nažalost i u vezi sa tim u proteklih nekoliko dana došlo je do podeljenosti tako da se i taj problem dovodi u pitanje".
Potpredsednik SPS-a ocenio je da je loša i zatvorenost vlade za javnost i nespremnost da se izađe u susret nekim pitanjima, navodeći primer dostupnosti ugovora o koncesiji na izgradnju autoputa Horgoš-Požega i upitao zašto je javnost nekoliko meseci zamajavana o tome da li taj dokument može biti dostupan javnosti ako je sve transparentno, jasno i javno, i ako postoji saglasnost svih za objavljivanje tog ugovora.
B. B.
[objavljeno: 22.08.2007.]
