Izvor: Večernje novosti, 04.Dec.2012, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marović: Dosta smo se sudili i delili

Dođe vreme da se čovek povuče u dolinu. Jer na vrhu duvaju najjači vetrovi. U to veruje Svetozar Marović.U Crnoj Gori, međutim, nema mirne ni doline. Koliko je bilo teško nekad uveriti one u Crnoj Gori da biti u Beogradu ne znači biti manje Crnogorac, toliko je danas još teže rođenim Grbljanima objasniti kako je srpstvo postalo jeres, kako se ne molimo istom Bogu i kako je ”naški” postao školski.Poslednji predsednik zajedničke države neraspoređen je u novom odnosu snaga. Ali je i dalje među najmoćnijima u partiji.Na opasku, šta je još ostalo od ”lijepih, mladih i pametnih”, sa mesta potpredsednika DPS, u svom stilu odgovara da u politici nema mladih i starih. Ima samo uspešnih i manje uspešnih. U CRKVI SE NE TRAŽI POTVRDA NACIJE * JASNO je da se u Crnoj Gori problem ne može rešiti samo u crkvi. Pogotovo što vlast stvara atmosferu nepoželjnosti SPC, njenih sveštenika, i time pomaže u jačanju ove druge, nepriznate organizacije... - Nisam za to da se neko tera iz Crne Gore. Nije to stav ni vlasti. Naravno, zakoni se moraju poštovati. Potrebno nam je svima više razumevanja. Da li je pravedno da Crnogorci moraju da idu u crkvu koja ne pominje njihovo ime? I da li to vređa osećaj identiteta, verske potrebe da se u crkvu ne ide radi potvrde nacionalne pripadnosti, već radi vere u nužnost bliskosti sa Bogom. Sloboda veroispovesti mora ostati temelj demokratske Crne Gore.Pri čemu, jedan isti čovek, kaže, mogao je biti uspešan juče, a danas manje. Zato ”stvari treba gledati realno”.Uprkos svemu što se poslednjih meseci sručilo na njega i njegovu porodicu, prvi je najavio povratak Mila Đukanovića. Na pitanje, zašto veruje da se bez njega ne može, odgovara:- Očekivano je da predsednik stranke, koja pobedi na izborima, bude premijer. To su zakoni parlamentarne demokratije. Građani koji su glasali za Evropsku Crnu Goru to su očekivali.* Sve države bivše Jugoslavije menjale su režime, samo u Crnoj Gori nema alternative. Reklo bi se: ni veće podeljenosti, ni stabilnije vlasti...- Rekao bih da je upravo suprotno. Crna Gora je, kao demokratska zemlja, imala alternative vlastima na svim izborima. Izgleda da su te alternative bile slabije ili su im građani manje verovali. Da je Crna Gora na dobrom putu potvrđuje i to što je ona danas, posle Hrvatske, vodeća u regionu, u pristupu EU, NATO, saradnji sa susedima, multietičnosti, građanskoj koncepciji života.* Ali unutrašnje podele su veće nego bilo gde: od podrške nezavisnosti, preko pripadnosti narodu, crkvi, opredeljenju prema jeziku...- Podele postoje u svakom društvu. Prividno ili represivno monolitna su nedemokratska društva, autokratska ili totalitarna. Ako govorite o nezavisnosti, većina je na referendumu dala odgovor.* I ne smeta vam što je gotovo polovina i danas time nezadovoljna?- Crnogorska državnost je nesporna. Iako mislite na ta nezadovoljstva, nesumnjivo je da svi sociološki i izborni rezultati potvrđuju da je broj onih koji veruju da je ta odluka na referendumu bila istorijski nužna, potrebna ili prihvatljiva, svakim danom sve veći. To je realnost.* Danas se ponajviše delite na srpstvu i antisrpstvu. I to u zemlji u kojoj se trećina građana izjašnjavaju kao Srbi?- Pojedini, i sa srpske i sa crnogorske strane, tu podelu žele previše da naglase.* Ili, pak, pojedini žele da je ne vide...- Ne treba preterivati ni u čemu, ni u pripadnosti, ni u osećanju. Ne znam zašto bi bilo kome smetalo postojanje Crnogoraca, posebno ne Srbima. Ili Srba, kada su oni istorijski deo Crne Gore, i kada i jedni i drugi govore da su najbliži jedni drugima, ili najupućeniji jedni na druge. Ta priča o suvišnosti ili izmišljenosti Crnogoraca ili Srba u Crnoj Gori je potrošena ili se troši. Danas treba raditi za dobro svoje države i građana u njoj. To je pitanje sadašnjosti. Ali imate i neka pojedinačna pitanja. Na primer, ja se osećam Crnogorcem, kršten sam u kanonskoj crkvi i ne znam zašto bi crkva morala biti samo srpska ili crnogorska, a ne pravoslavna.* Pa zašto ne bi bila pravoslavna?- Da sam reformator u Crkvi, ja bih to uz milost i božju pomoć reformisao. Jer, Bogu je ugodno da se ljudi u veri zbližavaju. * Eto, deo ste pobedničkog tima. Zašto ne pokrenete tu temu? Uzalud vam priča da smo pred Bogom svi prvo ljudi, pa onda Srbi i Crnogorci, kad će se za mesec dana na Cetinju potući upravo Srbi i Crnogorci i založiti dva badnjaka? - Neće se potući. Prošla su ta vremena. Nadam se da to niko ne želi, ni na Cetinju, ni u Podgorici, ni u Beogradu. U logici pravoslavlja je da ono sledi dominantno sudbinu svoje države. Ne mislim da država danas treba ”srednjovekovno” da odlučuje kako da se Crkva organizuje. Ali i Crkva treba da ima osećaj za vreme, sluha za novu realnost i potrebe svoje države. Na primer, da prepozna da u Crnoj Gori ima više Crnogoraca, i da je među njima veliki broj vernika. Obaveza Crkve je da čuje potrebe, htenja, nadanja svojih vernika, jer ona je božja i pripada svima, pa se ni imenom ne treba više preporučivati jednima, a odbijati od drugih.* Jeste li se ikad izjasnili kao partija, kao država, kojoj crkvi se prikloniti i kako ovu podelu prevazići?- Nije ovo pitanje u nadležnosti partija. Mi smo izrazili samo želju da se pravoslavlje ne deli u Crnoj Gori, niti da služi bilo kojoj politici, ni u njoj, ni izvan nje. Bog je jedan, a nacija i politika mnogo, zato se uvek bolje okupljati i slagati, nego suditi i deliti. To je naša poruka.* Ovde se ne lomi samo crkva, lomi se jezik, zastava, himna, sve što su državni simboli... Pa, ovde ni predsedniku, kako sam kaže, nije prijatno da sluša poslednje dve strofe himne Sekule Drljevića?- Neka himna, pa i himna vaše zemlje, vam se može dopadati ili ne, možete priželjkivati drugu melodiju, autora, tekst, ali na himnu se ustaje, ne samo zbog zakona.* Da li je, zahvaljujući samo zakonima, i vaš, nekada srpski jezik, prešao u crnogorski?- Svoj jezik sada zovem crnogorskim, kao što sam ga zvao maternjim, srpsko-hrvatskim, srpskim. Menjale su se države, pa i nazivi jezika. Najvažnije je da se razumemo.* Razumemo se dok pričamo. Problemi nastaju ako napišemo. Ako neko uopšte piše ta crnogorska slova. Vi govorite crnogorski, ali ga ne pišete, ako smo dobro razumeli?- Govorim i pišem kako sam oduvek govorio i pisao. Standardizacijom crnogorskog jezika je dato pravo, a nije ukinuta sloboda.* Imate, dakle, pismo kojim ne pišete i crkvu u kojoj se ne molite...- Ne. Mi imamo svoj službeni jezik i on je u upotrebi. I imamo crkvu od koje bismo voleli da više moli za Crnu Goru.SEĆAM SE TOME PO SIMBOLICI DA SE DRŽIMO SKUPA * DA li su neka prijateljstva, koja ste stekli u Srbiji, uspela da odole? - Imao sam bliske odnose sa Borisom Tadićem, iz vremena Državne zajednice. Razumeo sam da je on pronalazio više razloga da se susreće sa predstavnicima naše opozicije i da bi mu, možda, susreti sa mnom naneli štetu. Moj odnos prema njemu se nije promenio. S druge strane, njegovog naslednika, Tomislava Nikolića pamtim po dvema slikama. Prvoj, još početkom devedesetih, u Saveznom parlamentu, kroz talenat da govori jednostavno, sugestivno i blisko. I drugoj: iz Saveta Evrope u Strazburu kada me je kao predsednika Državne zajednice poljubio i rekao: ”Gospodine predsedniče, ovde vas niko neće poljubiti, osim mene!” Ostala mi je ta simbolika u pamćenju: ako se najbliži ne drže, neće im ni ovi sa strane pomoći.* Odnosi Crne Gore najgori su, izgleda, sa Srbijom. Zvuči li vama smešno da se i danas govori o nekim pretenzijama Srbije prema Crnoj Gori?- Da, postoji, u pojedinim strukturama, taj strah. Iz istorijskih razloga. Bilo je neskriveno da je Srbija želela izlazak na more.* Idete, ipak, predaleko. Ko više pominje izlaz na more?- Strahovi su iracionalni. Teško je objasniti ili razumeti istoriju. Zašto je Beograd pristao da u prvoj jugoslovenskoj državi afirmiše Slovence i Hrvate, a da Crna Gora nestane, iako je ona, zajedno sa Srbijom, bila jedina priznata država na Berlinskom kongresu - zbog monarhijskog prestiža, državne politike, biblijskog razloga - da je najlakše ubiti Avelja. Ne znam. To je istorija. Ali logično je pitati: a zašto se Srbija toliko odupirala nezavisnosti Crne Gore i bila protiv nje i u novijoj istoriji.* Šta vi, kao poslednji predsednik zajedničke države, još možete da uradite da prestanemo da se jedni drugih plašimo i da se vratimo odnosima, kako ste govorili, ”dva oka u glavi”?- Meni je stalo do najboljih odnosa Srbije i Crne Gore, i na tome sam radio i radiću. Sačuvao sam odnose sa mnogim ljudima, mada politička prijateljstva često ne traju duže od mandata, ili konkretnog interesa.* Kad smo kod prijateljstava, jeste li vi tu gde ste svojom voljom ili ste žrtva namere vrha da skine sa sebe teret opužbi za kriminal, a sa države stigmu ”mafijaške”, baš preko vas i vaše porodice?- To je, pre svega, moja odluka uz razumevanje i podršku mojih iz partije.* U kakvim ste odnosima sa Đukanovićem?- Veoma dobrim.* Ostajete u politici?- Ostaću u politici, makar kao pojedinac, tako sam u nju i ušao.* Kao predsednički kandidat?- Ne razmišljam o tome.

Nastavak na Večernje novosti...