Izvor: Politika, 04.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marketinška i(li) moralna načela
Može li se govoriti o široj odgovornosti u slučajevima "Stambolić – Drašković" i "Bodrum"
Pošto je Vrhovni sud Srbije prošle nedelje potvrdio prvostepenu presudu za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, u kojoj je naznačeno da je osuđena grupa radila po nalogu Slobodana Miloševića, u javnosti je otvorena rasprava o tome da li, posle takve potvrde da je lider Socijalističke partije Srbije naređivao izvršenje tih zločina, još neko treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da snosi odgovornost. Treba li, na primer, dalje istraživati da li je još neko iz vrha SPS-a, ali i stranaka koje su tada sa socijalistima bile u koaliciji (JUL i SRS), učestvovao u naređenjima, inspirisanju ili podstrekavanju na ove zločine ili makar znao za Miloševićeve namere, a prećutao ta saznanja? I da li treba utvrditi odgovornost samih tih stranaka? I kakva bi to odgovornost mogla da bude – pravna i politička, ili samo politička, odnosno moralna?
Povodom pomenute presude, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić je istakao, između ostalog, da sada "pravosudni organi treba da se zapitaju da li postoji neophodnost pravnih postupaka protiv stranaka i pojedinaca iz vrha vlasti koji su bili inspiratori zločina". Ministar spoljnih poslova i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković je zaključio da "posle ove presude Vrhovnog suda, SPS ne sme za svog predsednika držati zločinca koji je kao šef države i stranke naređivao ubistva političkih protivnika". Predstavnici pojedinih stranaka su išli dotle da predlažu zabranu SPS-a i SRS-a ukoliko se utvrdi i njihova krivica.
Kartice i ubistva nisu isto
Socijalisti se, međutim, ni sada ne odriču lika Slobodana Miloševića, a kada je reč o njegovim delima, kažu da ni za šta nije osuđen.
Na pitanje da li stranke, uključujući i njegovu, treba da snose odgovornost u sličnim primerima i da li treba istraživati odgovornost drugih pojedinaca u strankama, Ivica Dačić, predsednik Glavnog odbora SPS-a, odgovora na sledeći način: "Nisam video da je Boris Tadić snosio odgovornost, a bio je potpredsednik stranke u vreme kada se dogodila afera 'Bodrum'. Ili Bojan Pajtić, koji je bio šef poslaničke grupe, ili Čeda Jovanović, koji je bio potpredsednik vlade. Ne može stranka da bude odgovorna za bilo čije pojedinačne postupke". Dačić je, uz to, istakao da niko iz SPS-a nije osuđen i dodao, misleći na Miloševića, da obrazloženje presude nije presuda.
Zbog toga, prema njegovim rečima, SPS nema od koga da se ograđuje ("niko naš nije osuđen"), ali bi, kaže Dačić, DS trebalo da se ogradi od Alena Selimovića.
Podsetimo, u istoj nedelji kada je Vrhovni sud potvrdio presudu za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi doneta je i prvostepena presuda za aferu "Bodrum", a jedinim krivcem za zloupotrebu poslaničkih kartica proglašen je bivši poslanik Demokratske stranke Alen Selimović (zbog neovlašćenog glasanja karticom koleginice iz iste stranke Nede Arnerić). Međutim, kvorum za izbor Kori Udovički za guvernera NBS, obezbeđen je uz pomoć četiri kartice poslanika koji nisu bili prisutni na sednici parlamenta.
Selimoviću je, dakle, Prvi opštinski sud u Beogradu izrekao kaznu, ali ne i njegova stranka – on ostaje član DS-a. Stranka nije kaznila ni ostale koji su u tome učestvovali, ali im nije dokazana krivica, iako je svojevremeno lider demokrata Boris Tadić govorio da će insistirati na odgovornosti inspiratora za glasanje tuđim poslaničkim karticama.
Ipak, portparol DS-a Đorđe Todorović smatra da se pomenuti slučajevi ne mogu porediti, niti se krivice Miloševića i Selimovića mogu dovoditi u vezu. Kako je kazao, na Miloševićevoj strani je, kako je procenjeno, 12 milijardi dolara koje je njegovo okruženje iznelo iz zemlje i smestilo ih na svoje bankovne račune po egzotičnim ostrvima, stotine hiljada mrtvih i raseljenih u ratovima, izolacija zemlje, osiromašenje većine građana i enormno bogaćenje pojedinaca i to se stvarno ne može porediti sa "Bodrumom".
U procesu za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića kažnjeni su, kako kaže, samo "izvođači", ali ne i naručioci tih dela. "Pitanje je da li je kriv samo Milošević ili i ljudi koji su bili oko njega i to treba da utvrde nadležni istražni organi", kaže portparol DS-a.
"Nisam siguran da treba govoriti o zabrani stranke, ali svakako treba govoriti o utvrđivanju eventualne krivice pojedinaca iz partijskog vrha i o potrebi da javnost sazna sve o njihovoj odgovornosti. I treba podsećati građane Srbije za šta su sve odgovorni oni koji su bili na vlasti od 2000. godine", naveo je Todorović.
Na pisanje medija da bi se možda moglo govoriti o široj odgovornosti i u slučaju DS-a, imajući u vidu da se stranka nije ogradila od onih koji su bili umešani u aferu "Bodrum", Todorović odgovara da je sudskom presudom protiv Selimovića sve završeno.
Stroga presuda
"S obzirom na to da je DS opoziciona stranka, koja vrlo ozbiljno kritikuje vladu, ja verujem da je sud najstrože presudio. Siguran sam da bi, da su mogli još nekoga da optuže, to i uradili", istakao je Đorđe Todorović.
Za širenje odgovornosti, ali ovog puta u slučaju SPS-a i zločina nad Stambolićem i Draškovićem, nije ni Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, "stožerne" u Vladi Srbije (uz pomoć socijalista), koji je juče kritikovao Tadićevo komentarisanje presude u tom slučaju i naveo, između ostalog, da nepravosnažne presude ne bi trebalo proširivati na stranke i organizacije.
"Još je neodgovornije proširivati nešto što se nalazi u presudi. Ako je sud presudio ko je kriv za te zločine, da li bilo ko od nas ima pravo, osim suda, da širi tu vrstu odgovornosti... Ja zaista ne mogu da razumem šta to predsedniku treba na taj način. To je jedno politikantstvo", rekao je Mladenović.
Posle ovakvih iskaza nekih od najvažnijih aktera na srpskoj političkoj sceni pitanje je (koje se postavlja po ko zna koji put) koliko su našim strankama važni principi, kojima se svi deklarativno rukovode, poput poštovanja zakona i najviših moralnih načela, a koliko su njihove reči i dela inspirisani "zakonima" političkog marketinga. Mada je u javnosti podignuta prašina i oko ovih sudskih presuda, utisak je da će posledice za stranke i političare biti minorne. Ili možda neće. Jer, eto, Ivica Dačić zahvaljuje Borisu Tadiću za reklamu. To što traži zabranu SPS-a, kaže Dačić, socijalistima samo podiže rejting.
U savremenim demokratijama, međutim, situacija je nešto drugačija. Ističući najpre da se pomenuti sudski slučajevi apsolutno ne mogu porediti, te da su "odgovornosti koje ne priznaju ni SPS, ni DS – drugačije", Miljenko Dereta, direktor nevladine organizacije "Građanske inicijative", kaže da i jedan i drugi primer govore o nedostatku uticaja javnosti i nedostatku odgovornosti za rad političara i političkih stranaka. Dereta navodi primer Engleske, u kojoj je jedan od ministara zbog počinjenog političkog greha (intervenisao je da se ubrza izdavanje pasoša jednoj osobi) – smenjen. Kako kaže, Laburistička partija se od njega nije ogradila, nije ga izbacila iz stranke, ali ga je ipak kaznila – time što je smenjen i što je izgubio ugled i uticaj. U Italiji se svojevremeno raspala Demohrišćanska partija zato što su njeni funkcioneri, dok su bili na vlasti, bili umešani u razne afere.
U modernim demokratijama, kaže Dereta, individualna odgovornost je veća i samim tim je i ponašanje drugačije. Kod nas se, međutim, ljudima mnogo gleda kroz prste. Posledica toga je osećanje građana da ne postoji zakonska zaštita i da postoji nejednakost pred zakonom. To dalje, objašnjava Dereta, dovodi do straha od institucija i straha od činjenja, od akcije. Krajnja posledica toga je ono što nedemokratski sistemi žele: poslušni, neaktivni i zaplašeni građani.
Biljana Baković
[objavljeno: 04.07.2006.]
