Izvor: Blic, 29.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjine traže veću autonomiju
Manjine traže veću autonomiju
Stranke nacionalnih manjina u Vojvodini tvrde da su pripadnici manjina 'predmet mržnje srpske omladine' i da su diskriminisani po pitanju upotrebe jezika i prilikom zapošljavanja. Za to vreme, smatraju oni, državni organi Srbije ne reaguju efikasno u suzbijanju incidenata na nacionalnoj osnovi, a probleme manjina već godinama guraju pod tepih.
Sagovornici 'Blica' rešenje za te probleme vide u posvećivanju posebne pažnje krivičnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delima na nacionalnoj osnovi, kao i u uvođenju raznih vrsta autonomije - od vraćanja Vojvodini autonomije koju je ta pokrajina imala do 1990. godine, do uvođenje sistema različitih autonomija za različite manjine.
Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za manjine koji je na tu funkciju izabran na listi Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za 'Blic' da su ključni problemi sa kojima se suočavaju manjine u Vojvodini 'mržnja i netrpeljivost srpske omladine' i propusti pravosuđa i policije u sankcionisanju izgrednika. Korhec, međutim, naglašava da su ti propusti posledica krize vrednosti u društvu, a ne smišljena akcija organizovana od strane države. Rešenje je, prema njegovim rečima, da policija i pravosudni organi posvete posebnu pažnju međunacionalnim incidentima, što je nedavno zatražio i predsednik Srbije Boris Tadić.
Pal Šandor, lider Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, tvrdi za naš list da, osim nesprovođenja pozitivnih zakona o manjinama kao što su propisi o upotrebi jezika, dvojezičnim natpisima i drugi, u Vojvodini postoji i nesrazmera prilikom zapošljavanja pripadnika manjina u državnim organima.
Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić demantuje Šandorove tvrdnje o jezičkoj neravnopravnosti i za 'Blic' kaže da se manjinski zakoni 'u potpunosti poštuju u svim segmentima'.
- U 30 jedinica lokalne samouprave mađarski jezik je u zvaničnoj upotrebi, pa čak i tamo gde Mađari čine 2,25 odsto stanovništva - ilustruje svoje tvrdnje Ljajić.
Pal Šandor veruje da je rešenje za probleme koje je naveo otvaranje dijaloga sa manjinama i uspostavljanje 'sistema autonomija raznih vrsta'.
- Nisu sve manjine u istom položaju. Roma, recimo, ima mnogo, ali nisu kompaktno naseljeni, dok Mađara ima manje, ali su kompaktni. Sve te specifičnosti moraju biti uvažene, tako da treba da postoji onoliko vrsta autonomije koliko ima manjina - kaže Šandor za naš list i dodaje da ga 'ne interesuje autonomija Vojvodine kao pokrajine u kojoj su Srbi većina, već autonomija manjina u Vojvodini'.
Josip Pekanović, potpredsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i predsednik Nacionalnog saveta Hrvata, za razliku od Šandora smatra da je upravo vraćanje autonomije Vojvodini koju je ta pokrajina imala do 1990. rešenje za problem manjina.
- Incidenti koji se dešavaju u Vojvodini su odraz toga što pokrajina nema ingerencije nad policijom i pravosuđem, a Beograd je u tom pogledu neefikasan - kaže Pekanović za 'Blic'. I on u ključne probleme ubraja mali broj Hrvata u državnim organima i institucijama i diskriminaciju prilikom zapošljavanja. Prema njegovim rečima, ti problemi ne bi postojali kada bi Vojvodina imala autonomiju 'po evropskom modusu'.
Takođe, Šandor i Pekanović odbacuju tvrdnje da manjinske stranke ubiraju političke poene u situaciji nastaloj posle donošenja rezolucije Evropskog parlamenta o ugroženosti manjina u Vojvodini, i to uoči velikih iskušenja koja Srbiju očekuju u predstojećem periodu. Pekanović na pitanje da li manjinske stranke sada koriste nezavidnu poziciju Srbije, odgovara kontrapitanjem:
- A koji je to period u kom treba da razgovaramo o problemima? Ne možemo čekati da se reši pitanje Kosova jer ne znamo kada će ono biti rešeno.
Za razliku od njih, Tamaš Korhec se slaže sa tezom da manjinske političke stranke koriste novonastalu atmosferu da uberu političke poene, ali upozorava da je to slučaj sa svim partijama, 'od radikala do DSHV'.
- Neke stvari iz deklaracije DSHV su tačne, ali šta su oni sami učinili da se poboljša položaj Hrvata u Vojvodini - pita se Korhec.
Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava SCG, kaže za 'Blic' da se ne može reći da su prava nacionalnih manjina u Vojvodini idealna. Ona se slaže sa tvrdnjom da u sudstvu i policiji pripadnici manjina nisu adekvatno zastupljeni, ali ističe da to nije posledica diskriminacije koju sprovodi aktuelna vlast.
- Poslednjih godina imamo porast broja pripadnika manjina u tim organima, ali za rešenje tog problema potrebno je vreme - kaže Markovićeva. Ona smatra da je pogrešno vezivati autonomiju Vojvodine sa zaštitom manjina i dodaje da je rešenje u decentralizaciji i davanju većih ovlašćenja manjinama u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja.
- Manjine po sadašnjem zakonu imaju kulturnu autonomiju, što Evropa smatra savremenim rešenjem. Svaka druga vrsta autonomije po etničkom principu predstavljala bi dodatnu getoizaciju manjina - kaže Markovićeva. Dejan Vukelić
