Izvor: B92, 13.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjinama je super u Srbiji?
Beograd -- Kako je nacionalnim manjinama u Srbiji? Da li je u pravu Tomislav Nikolić kada kaže da njima nigde nije lepše nego ovde?
Osim što Srbija, u vreme predizbornih kampanja, već tradicionalno postaje najlepša, najperspektivnija, pravno najuređenija i u svakom smislu za život sjajna zemlja, od srede je postala i raj za manjine.
Predsednički kandidat radikala Tomislav Nikolić objavio je, prilikom posete Novom Pazaru, da bi mnogi mogli da nam pozavide kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je tretman manjinskih naroda u pitanju. "Gde to još u svetu pripadnici manjine žive lepše nego u Srbiji, gde imaju više vlasti, gde imaju više slobode", zapitao se Nikolić ispred crkve Svetog Nikole u Novom Pazaru.
O tome kako žive manjine u Srbiji, Tomislav Nikolić mogao je da se obavesti u romskim naseljima u predgrađu Zemuna: "Napadaju nas. Skinhedi. Lepili su plakate: Cigani van iz Zemuna. Idu kolima, jure, viču. Danas nisam pustila dete u školu", kažu Romi iz Zemuna.
Zbog učestalih napada na njihova naselja, Romi su organizovali noćne straže.
Radikalska vlast u Zemunu, tokom devedesetih godina je i sama dala svoj doprinos međunacionalnoj toleranciji. Rođeni Zemunac, inače Hrvat, Ivan Barbalić, pre sedam godina nasilno je izbačen iz svog stana. Dok je sa porodicom bio na letovanju, opština, na čijem je čelu tada bio Vojislav Šešelj, proglasila je stan praznim, podseća za B92 Ivan Barbalić, koji danas živi u vikendici na Krku: "Oni su provalili u stan i uselili su tadašnju sekretaricu lista Velika Srbilja. Mali je, kao hrvatski državljanin, imao hrvatsku putovnicu, koju je Šešelj našao u stanu, kojom je mahao u emisiji i ponavljao da mali ustaša neće ići u školu. Mi smo dve godine živeli kao podstanari. Od 1999. godine živimo u Hrvatskoj, jer više nismo imali ni novca za plaćanje stana. U tom smo stanu u Zemunu mi bili od 1941. godine".
O sjajnom životu manjina u Srbiji, mogli bi da posvedoče stanovnici Hrtkovaca, raseljeni posle radikalskog mitinga 1992. godine, na kome je Šešelj pročitao listu nepoželjnih Hrtkovčana hrvatske i mađarske nacionalnosti. O toleranciji prema različitom mogle bi da svedoče i džamije u Nišu i Beogradu, antisemitski grafiti po Vojvodini, katolički i muslimanski nadgrobni spomenici, koji svakodnevno stradaju po grobljima širom Srbije ili preteći grafiti po crkvama napravoslavnih konfesija.
