Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje zlo
UZGRED BUDI REČENO
Prilično sam siguran da se većini ovo neće dopasti, ali mislim da to treba da se kaže. Dakle, i kad bih znao da se sa svakim kamenom bačenim na prostorije Liberalno-demokratske partije ili izlog strane firme povećavaju šanse da Srbija zadrži kontrolu nad Kosovom, ne bih ga bacio. I kad bih bio siguran da će se sa svakim ponavljanjem reči izdajnik uz ime Nataše Kandić poboljšati položaj Srba na Kosovu, ne bih je izgovorio nijednom.
Zašto? Pa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << recimo, zato što sam i sam jednom pripadao manjini. Tokom prošle decenije, dok sam radio za medije koje je tadašnja vlast nazivala izdajničkim. Uglavnom zbog toga što su prenosili stavove, najčešće kritičke, onog dela političke scene koji je tada bio u manjini. A sada je na vlasti.
Većina, kojoj se to nije dopadalo, pokušavala je da na sve načine zabrani te medije, ostavljajući zaposlene u njima bez posla. Neke i bez života, kao, na primer, Slavka Ćuruviju. A sve to, navodno, u ime odbrane ciljeva koje su smatrali ispravnim.
I ipak ih nisu odbranili. Baš kao što ni napadi na stranku i kuću Čedomira Jovanovića ili pretvaranje izloga u srču neće sačuvati Kosovo u Srbiji, niti će optužbe za izdaju na račun Nataše Kandić odbraniti kosovske Srbe. Državni interes se ne brani obračunom sa neistomišljenicima, ma kako ponekad iritirajući njihovi stavovi bili. Ustavna odredba o zaštiti teritorijalnog integriteta ne može se braniti kršenjem druge odredbe ustava koja se odnosi na slobodu govora. A ne pomaže ni demoliranje objekata stranih firmi iz zemalja koje su priznale nezavisnost.
I većina Slobodana Miloševića se istopila ne zato što je manjina iz opozicije bila toliko bolja, već više zato što je njegov režim bio toliko loš.
Jer, Srbi uglavnom glasaju za ono što procene da je manje zlo. Privilegija da biraju između dobre i loše ili dobre i bolje opcije za sada pripada nekim drugim narodima.
U Srbiji se, međutim, sada javljaju i oni koji od dva biraju veće zlo. Kako drugačije oceniti saopštenje onih koji sebe nazivaju „mladobosancima”, u kome preuzimaju odgovornost za eksploziju u beogradskom Merkatoru i prete nanošenjem materijalne štete državama koje priznaju nezavisnost Kosova, verovatno misleći da je to prihvatljivije od terorističkih napada u kojima stradaju ljudi.
A šta ako postignu cilj i strane kompanije procene da im dalje poslovanje u Srbiji donosi više „materijalne štete” nego koristi, pa spakuju kofere i stave ključ u bravu? Šta će biti sa hiljadama zaposlenih u tim firmama? Koji su, treba li podsećati „mladobosance”, uglavnom Srbi. Možda jednako iznervirani načinom na koji se otima Kosovo, ali, eto, nisu našli posao u kompanijama sa sto odsto srpskim kapitalom. A od nečeg mora da se živi.
Hoće li „mladobosancima” i onima koji su sinoć „oslobađali Kosovo” paleći i pljačkajući radnje po Beogradu, biti sumnjiv svako ko gleda holivudske filmove i sluša američku muziku. Pitam, pošto su neki studenti, koji su ovih dana protestovali beogradskim ulicama zbog Kosova, rekli našoj novinarki da nemaju nameru da se odreknu toga, samo zato što se ne slažu s politikom Vašingtona.
Pitam i zato što smo deset godina svetu objašnjavali da nije svaki Srbin Slobodan Milošević ili Ratko Mladić.
I zato što ne verujem da sad od svakog Slovenca treba praviti Janeza Janšu, od svakog Amerikanca Džordža Buša, niti od svakog simpatizera LDP-a Vuka Brankovića.
A što se nanošenja materijalne štete tiče, ta mera već daje efekte – „patriote” koji su se obračunavali sa saobraćajnim znacima u Beogradu naneli su gradu (za sada) štetu od gotovo četiri miliona dinara. Taj novac bi dobrodošao Srbima na Kosovu.
Milorad Vesić
[objavljeno: 22.02.2008.]
