Izvor: Politika, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje "solista", ali ne i lista
Iako je sada manje stranaka, koje se odlučuju da samostalno nastupe na izborima, broj imena na glasačkom listiću se ne smanjuje bitno
Za predstojeće parlamentarne izbore do sada je predato 20 izbornih lista. Tako se po partijskoj šarolikosti ovi izbori neće razlikovati od prethodnih, iako su mnogi analitičari predviđali da će na glasačkim listićima ovoga puta biti manje prijavljenih. Dugo se već govori o ukrupnjavanju političke scene, ali svaki naredni izbori pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da taj proces ide prilično sporo. Mnoge stranke i koalicije se gase, stapaju, ali po pravilu na njihovo mesto dolaze nove.
Od 1990. godine, kada su održani prvi posleratni višestranački izbori u Srbiji, do sada su građani šest puta birali poslanike za republički parlament. Na tim prvim izborima koji su održani 9. decembra 1990. godine važio je većinski izborni sistem, a Srbija je bila podeljena na 250 izbornih jedinica. Manji broj stranaka imao je kandidate u svim izbornim jedinicama dok je većina partija i grupa građana svoje predstavnike kandidovala samo u pojedinim delovima Srbije.
Za mesto u republičkom parlamentu uspelo je da se izbori 14 stranaka i koalicija. Najveći broj glasova imala je Socijalistička partija Srbije, dok je prva rangirana stranka opozicije bio Srpski pokret obnove.
Poslanike su dobile i stranke nacionalnih manjina i to Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Stranka demokratske akcije, Demokratska stranka Muslimana i Preševska stranka koju su činili Albanci.
Novi parlamentarni izbori održani su već kroz dve godine – 20. decembra 1992. godine i to po proporcionalnom izbornom sistemu. Za izbore su bile prijavljene 33 izborne liste, a mandate je osvojilo devet stranka i koalicija. Najveći broj poslanika ponovo je imao SPS. Posle njega najveći broj mandata imala je Srpska radikalna stranka, a zatim DEPOS (ujedinjena opozicija).
Predstavnici mađarske nacionalne manjine ponovo su imali svoje predstavnike u skupštini (devet mandata osvojila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara), a jedno mesto dobila je i demokratska reformska stranka Muslimana.
Već naredne godine, 19. decembra, održani su vanredni parlamentarni izbori. I ovoga puta glasači su mogli da biraju između 33 stranke, grupe građana i koalicije. Na spisku su se neke stranke našle prvi i poslednji put poput Stranke višepartijskog socijalizma. Među prijavljenima bio je i veliki broj grupa građana što je u to vreme, početkom devedesetih godina, bila redovna praksa na svim izborima.
Mađari su u parlamentu, nakon izbora, imali pet, a Albanci dva predstavnika.
Sledeći parlamentarni izbori održani su nakon četiri godine, 21. septembra 1997. godine. Ovi izbori ostaće upamćeni po tome što je na njima učestvovala 321 izborna lista, od čega 44 liste grupa građana. Na republičkom nivou bilo ih je 15.
Tako su se na nekim glasačkim listićima našle grupe građana poput "Supermena" iz Niša ili požarevačke "Kasandre", Udruženja podstanara, oružari...
U parlament su ipak ušli predstavnici osam stranaka i koalicija. Prvi put socijalisti su išli udruženi sa JUL-om i Novom demokratijom. Poslanike su imali i Mađari, Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina i albanska Demokratska koalicija Preševo–Bujanovac.
Izbori održani nakon tri godine, 23. decembra 2000. godine, predstavljali su prekretnicu u političkom životu Srbije. Na njima je učestvovalo osam partija i koalicija, a ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije. Njoj su se pridružile i stranke nacionalnih manjina tako da su na listi DOS-a ušle u parlament. Van DOS-a ostao je Srpski pokret obnove dok se iz SPS izdvojila Demokratska socijalistička partija Milorada Vučelića.
Vlada DOS-a nije preživela ceo mandat, pa su za 28. decembar 2003. godine bili raspisani vanredni parlamentarni izbori. Liste je prijavilo 19 stranaka i koalicija, a do ovih izbora nije uspela da preživi koalicija SPO-a i Nove Srbije.
I pored toga što je, do sada, prijavljeno 20 lista dr Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka, smatra da je od 2003. godine krenuo talas ukrupnjavanja i sažimanja partijsko-političke scene.
– Do sporog ukrupnjavanja dolazi zbog procesa deoba u strankama jer su odnosi u partijama takvi da oni koji su u manjini ne mogu da opstanu. Druga stvar je dosta velika složenost – etnička, socijalna i političko-teritorijalna koja vodi stvaranju velikog broja partija. Broj pripadnika manjina bez Kosova pao je na manje od petine što je nešto što sa prirodnim cenzusom vodi stvaranju jednog broja autonomnih stranaka manjina – kaže dr Stojiljković.
Međutim, prema njegovom mišljenju, u Srbiji ipak nema više od desetak relevantnih stranaka koje mogu biti u poziciji da uđu u parlament, da utiču na formiranje vlasti.
– Nikada nema više od tri-četiri krupna igrača koja imaju osiguran parlamentarni status, ali to nisu uvek isti igrači. Do 2000. godine SPO i SPS su bili solisti, a sada se bore za preživljavanje, a neki drugi igraju igre. Tu su i koalicije sa istim nazivom, a različitim sastavom ili promenljive koalicije formirane da bi se ostvario izborni cilj –objašnjava Stojiljković.
Do ukrupnjavanja političke scene će, prema njegovim rečima, doći tek kada se stabilizuje socijalna struktura i reši problem državnog okvira i identiteta čime će se smanjiti razlozi za ključne podele.
J. Cerovina
[objavljeno: 09.01.2007.]
.jpg)
