Izvor: B92, 27.Feb.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali broj osuđenih
Beograd -- I pored deklarativnog zalaganja za suočavanje sa prošlošću, u Srbiji je veoma mali broj pravosnažno optuženih za ratne zločine, kažu stručnjaci.
Iako se za ratne zločine u Srbiji sudi već nekih osam godina, broj osuđenih je jako mali, konstatovao je analitičar beogradskog Centra za ljudska prava Žarko Marković. I pored toga što mediji insistiraju na suđenjima za ratne zločine i na suočavanju sa prošlošću, od kada je osnovano Tužilaštvo za ratne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zločine do danas je osuđeno samo šest osoba", naglasio je Marković.
Kao jedan od uzroka on je na okruglom stolu o suđenjima za ratne zločine i organizovani kriminal naveo "praksu Vrhovnog suda da obara gotovo svaku presudu za ratne zločine".
Kako je rečeno na skupu, Zakon o nadležnostima državnih organa u postupcima za ratni zločin pruža mogućnost za efikasno procesuiranje, ali ostavlja i nedorečenosti.
Advokat Vladimir Đerić rekao je da je otvoreno pitanje po kom osnovu i u kojoj meri bi Srbija mogla da primeni pitanje komandne odgovornosti pred domaćim sudovima, koju predviđa Statut Haškog tribunala, kao i ono o korišećenju dokaza koje je prikupio Haški tribunal.
Ocenjeno je da zakonom treba precizirati krivično gonjenje po komandnoj odgovornosti i kriterijume po kojima bi dokazi koje prikupi Haški tribunal bili korišećeni u Srbiji.
Ukazano je da je za osam godina u Srbiji pravosnažno osuđeno samo šest lica za ratne zločine, a da je od 2.000 godine praksa da Vrhovni sud Srbije ukida donete presude i vraća slučajeve na ponovna suđenja bez ubedljivih razloga.
Napredak protiv kriminala
Sudija Specijalnog suda Radmila Dragičević-Dičić ocenila je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom kao "veoma pozitivan".
"Ovaj zakon je dobar jer omogućava državi da oduzme imovinu od lica koja zaista žive od kriminala. Sada će okrivljeni morati da dokazuje da imovinu nije stekao kriminalom, a ne država", rekla je sudija Dičić.
Ona je navela da će Zakon o odzimanju imovine stečene kriminalom, koji će početi da se primenjuje od ponedeljka, obuhvatiti i krivična dela ratnog zločina koja se čine iz koristoljublja.
Ona je ocenila da je u prevenciji organzovanog kriminala značajna uloga službi bezbednosti i da je potrebno izraditi zakonski okvir koji će zadovoljiti sve standarde kako bi dokazi koje službe prikupljaju bili pravno valjani.
Kada je reč o borbi protiv oganizovanog kriminala, ona je rekla da se radi na izradi nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala, a da se uspostavlja i praksa za primenu posebnih istražnih tehnika, kao što su prisluškivanje i prikriveni islednik.
Prema njenim rečima, izmenama Zakona o krivičnom postupku biće proširena primena novih istražnih tehnika.
Ona je navela da u Posebnom odeljenju Okružnog suda radi 12 sudija raspoređenih u četiri sudska veća, da je taj sud opterećen velikim brojem predmeta i optuženika, a da se po nekad sudi po ceo dan.
Ona je ocenila da su najvažnije pretpostavke za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala dobar rad Specijalnog tužilaštva i nezavisnost tužilaca.
