Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUP ne krije podatke kao Ministarstvo prosvete
Osim policije, i Ministarstvo odbrane u nekoliko vrlo osetljivih postupaka pokazalo je spremnost da unapredi svoj rad, a najveći problem u komunikaciji je sa Ministarstvom prosvete
Policija je od jedne banke tražila podatke o svim promenama na računu jednog klijenta – bez sudskog naloga. Direktor banke koji je odbio takav zahtev inspektora lišen je slobode. Pušten je pošto je Upravni odbor banke odmah odlučio da da tražene podatke kako direktor ne bi sedeo u policijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanici. Posle toga ceo slučaj su ispričali zaštitniku građana Srbije Saši Jankoviću. Ombudsman je pokrenuo postupak kontrole i ukazao Ministarstvu unutrašnjih poslova da je policija pogrešno tumačila zakon. MUP je prihvatio sopstveni propust i odgovorio da na takav način u budućnosti neće koristiti policijska ovlašćenja.
I ovakvi slučajevi, dakle, stižu u kancelariju zaštitnika građana (ombudsmana), koja u Srbiji postoji od 23. jula 2007. i koja je do sada dobila oko 2.500 formalnih pritužbi građana.
– Moram da kažem da je do sada najviše pritužbi bilo na rad MUP-a, jer to ministarstvo ima izuzetno mnogo kontakata sa građanima. Ali istovremeno je ubedljivo najkvalitetniji odnos tog ministarstva prema kontrolnim ovlašćenjima ombudsmana i izvršenju naših preporuka. MUP zaista pokazuje izuzetnu otvorenost i ne krije podatke i činjenice potrebne da bi ombudsman doneo ocenu o pravilnosti njihovog rada – ističe Saša Janković u razgovoru za „Politiku”.
S kim još uspešno sarađujete, a s kim imate problema?
Reći ću to sada prvi put, a vrlo brzo će na sajtu zaštitnika građana javnost u svakom momentu moći da vidi koliko neka institucija sarađuje ili ne sarađuje sa zaštitnikom građana. Osim, dakle, MUP-a, i Ministarstvo odbrane u nekoliko vrlo osetljivih postupaka pokazalo je spremnost da unapredi svoj rad, kako na normativnom planu, tako i u konkretnim slučajevima. Ipak, i jedno i drugo ministarstvo opterećeno je mnogim problemima, tako da bi bilo pogrešno shvatiti da ombudsman kaže da oni sve dobro rade. Tačno je da po preporukama ove institucije stalno unapređuju svoj rad u pogledu poštovanja prava građana.
Čijim ponašanjem kao zaštitnik građana niste zadovoljni?
Najveći problem u komunikaciji imamo s Ministarstvom prosvete. Nesporno smo utvrdili, recimo, da je Ministarstvo prosvete konkursima za učeničke domove diskriminisalo učenike privatnih škola i više od godinu dana ne možemo od ministarstva da dobijemo nikakve konkretne korake na ispravljanju te greške. Slično se dogodilo i sa nekim propisima koje je ministarstvo trebalo da donese, a nije, a u vezi su sa školovanjem na manjinskim jezicima. Pomoćnici ministra su izbegavali da pokažu sva dokumenta, krili su činjenice u postupku kontrole. To je počelo još u prethodnoj vladi, i prethodnog i sadašnjeg ministra smo suočavali sa neprihvatljivim ponašanjem njihovih saradnika, ali bez rezultata.
Već ste nekoliko puta konstatovali da ima pokušaja ograničavanja vašeg rada i kroz neka zakonska rešenja.
U javnosti je poslednjih nekoliko nedelja aktuelan zakon o zaštiti tajnih podataka. On nabraja niz državnih organa i funkcionera, među njima i zaštitnika građana, garantuje im pravo da vide sve podatke koji su potrebni za obavljanje njihovih nadležnosti, a onda u jednom članu izdvaja ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nabraja slučajeve u kojima im onaj koga kontrolišu može uskratiti podatke koji su nesporno od značaja za ostvarenje njihove funkcije. I to je ono protiv čega sam morao da dignem glas. U Ustavu piše da zaštitnik građana ne može da kontroliše samo predsednika republike, vladu (kao kolektivni organ, ne i ministarstva), Narodnu skupštinu, sudove, tužilaštvo i Ustavni sud.
Znači, možete da kontrolišete i tajne službe?
Apsolutno. One po definiciji ograničavaju i suspenduju Ustavom garantovana prava građana. Moj posao je da proverim da li su prava građana ograničena zakonito i pravilno ili ne. Ako tajne službe zakonito i pravilno suspenduju, recimo, pravo građana na privatnost komunikacija, onda je moj posao da to i ostane tajna, dakle, da službe nastave da rade to što moraju i treba da rade, a ja ću građanima reći da njihova prava nisu povređena. Potpuno isti odgovor od ombudsmana će čuti građanin ako se ispostavi da mu neko čita elektronsku poštu. Ali moja je dužnost da reagujem ako ustanovim da se prava građana ograničavaju nezakonito i nepravilno. Da bih to znao, moram imati mogućnost da vidim o čemu se radi, naravno uz obavezu da čuvam kao tajnu ono što saznam, na šta me zakon već obavezuje.
Zbog čega se građani najčešće obraćaju ombudsmanu?
U poslednje vreme građani nam se često obraćaju zbog neostvarivanja prava iz radnog odnosa. Mi ne možemo direktno da ulazimo u odnos između poslodavca i zaposlenih, ali postoji državni organ, dakle, inspekcija, koja kontroliše zakonitost rada poslodavca. I ako inspekcija ne uradi ono što je njena dužnost, onda se građani zaštitniku žale na inspekciju. Nemogućnost ostvarivanja punog prava na penziju ogroman je problem, nagomilavan decenijama, ali za koji je kriva država, jer je poslodavcima dopuštala da izbegavaju zakonsku obavezu da uplaćuju u obavezni penzijski fond. Ili, recimo, ostvarivanje prava nacionalnih manjina na službenu upotrebu jezika. Obišli smo sve opštine u Srbiji u kojima manjinski jezik postoji kao službeni i utvrdili da u više od 50 odsto njih to pravo nije u potpunosti ostvareno. Ovih dana treba da okončamo jedan vrlo značajan postupak provere da li je bilo kršenja ljudskih prava uhapšenih u tzv. gnjilanskoj grupi.
Ko se tu žalio? Neko od te devetorice Albanaca?
Reagovali smo na osnovu informacija koje smo dobili iz samih organa uprave, dakle iz policije ili zatvora.
Imali ste dojavu?
Ombudsman je državni organ i svi drugi državni organi, i zaposleni u njima, dužni su da nam skrenu pažnju na ono što može biti nezakonito i nepravilno, a od značaja je za prava građana. U ovom slučaju iz drugih institucija ukazano nam je da postoji mogućnost da je došlo do povrede prava. Otvorili smo postupak kontrole i naišli na izuzetnu saradnju MUP-a i Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde, vrlo detaljno nasamo razgovarali sa svih devet uhapšenih, i na osnovu prikupljenih informacija ombudsman će doneti svoj sud o poštovanju prava uhapšenih i, po potrebi, preporučiti kako eventualne propuste ispraviti i sprečiti u budućnosti.
-----------------------------------------------------------
Antrfile 1
Usporen rad ombudsmana
– Samo u 2009. godini, do 15. avgusta, ostvarili smo 5.910 kontakata sa građanima, 1.067 pisanih pritužbi, primili smo 1.087 građana na razgovor, obavili 3.226 telefonskih razgovora i 530 kontakata mejlovima. Od formalnih (pisanih) pritužbi, 200 slučajeva je rešeno (i još toliko iz prethodne godine) a u postupku je 800. To pokazuje da mi ne možemo rešavati pritužbe brzinom kojom one pristižu, i zbog toga želim da ukažem javnosti da način na koji sada radimo ne daje zadovoljavajuće rezultate. Građanin ima pravo, recimo, da nam se žali na lošu upravu ako u razumnom roku ne dobije odgovor na svoj pisani zahtev. A može da se desi da njegova pritužba ni posle tri meseca ne stigne na red kod ombudsmana. Ja to ne mogu mirne savesti da prećutim.
-----------------------------------------------------------
Dnevno 50 građana traži pomoć
– Obraća nam se u proseku pedeset građana dnevno – telefonom, lično, pisano. Jasno je da je neophodno da postoji stručna služba koja će proveravati i prikupljati činjenice i dokaze da bi ombudsman mogao doneti objektivan stav o opravdanosti pritužbe. S druge strane, prostorije u Palati „Srbija” četvrte su privremene prostorije srpskog ombudsmana za dve godine. Radimo na dve lokacije (druga je u stambenoj zgradi u Ulici Milutina Milankovića) i nema mesta da zaposlimo još 20 saradnika, koliko nam je skupština odobrila, što nam znatno usporava rad. Nedostaju nam i vozila, da naši ljudi mogu otići na lice mesta u najavljenu ili nenajavljenu posetu i odmah ustanoviti sve činjenice, umesto da se mesecima dopisuju sa onima čiji rad je građanin osporio. Prošle i ove godine više od 70 puta smo odlazili na teren: u pritvore, zatvore, ustanove gde borave deca bez roditeljskog staranja, domove za penzionere" Rezultati ne izostaju, ali mogli bi biti mnogo bolji, u korist svih građana.
Biljana Baković
[objavljeno: 21/08/2009]
